Adelanto, grad koji postoji samo zbog zatvora

Adelanto je gradić u pustinji, samo dva sata vožnje severoistočno od Los Anđelesa, ali deluje kao da je svetlosnim godinama daleko od tipičnih palmi i plaža juga Kalifornije.

Kao i mnogi gradovi širom zemlje, Adelanto u velikoj meri postoji zbog sve veće potrebe za novim zatvorima u Americi. U okviru ovog grada postoje tri kazneno-popravne ustanove, čiji je kapacitet do 3,340 zatvorenika. Dve od ove tri ustanove su u privatnom vlasništvu i njima upravlja GEO grupa, jedno od najvećih privatnih preduzeća koja upravlja zatvorima. Šerifovo odeljenje okruga San Bernandino upravlja trećim. Između Adelanta i susednog Viktorvila nalazi se ogromni federalni kompleks u kome je smešteno još 4,600 zatvorenika.

Krajem prošlog novembra, odlazeći sastav gradske skupštine je odlučio da im je potrebno još zatvora i velikom većinom izglasao planove za izgradnju još dve kazneno-popravne ustanove. Jedna će biti u privatnim rukama, njome će upravljati grupa GEO i imaće 1,000 kreveta, a drugu je, po ceni od 327 miliona dolara, kao nezavisni projekat razvio doktor Krants, osnivač privatne kompanije za zatvore „Kazneno-popravna korporacija Amerike", koja namerava da udomi višak zatvorenika iz okruga Los Anđelesa.

GEO grupa je od tada povukla predlog za svoju ustanovu. Prema gradskom menadžeru Džejmsu Hartu, bila je to samo njihova birokratska mućka, da kompaniji ne bi istekla dozvola za korišćenje zemljišta na kome bi nekada u budućnosti možda podigli zatvor. Ali ako ova druga ustanova bude izgrađena, kao što je obećano, u Adelantu će biti mesta za još više od 6,500 zatvorenika, a u samom gradu, izvan rešetaka, živi samo oko 30 hiljada stanovnika.

Adelante je pustoš prepuna traktorskih prikolica, vozova i ljudi koji žive u prikolicama. To je teško mesto za život. Leti živa u termometru često prelazi 40 stepeni, a jedino olakšanje pruža vetar koji duva 100 kilometara na sat i urezuje ti prašinu u kožu. Stanovnici moraju da se nose sa jednom od najgorih regionalnih ekonomskih situacija u celim Sjedinjenim državama. Najviša stopa nezaposlenosti u Adelantu dostigla je skoro 22 odsto 2011. godine. Danas je blizu 12 posto, ali razvoj je i dalje bolno spor.

„U Adelantu ne možete da kupite ni cipele", kaže bivša gradonačelnica Kari Tomas. „Za to morate da se odvezete u 'Volmart' u Viktorvilu. Ima veoma malo prilika za zaposlenje u gradu."

Osim zatvora, glavna vest u gradu je izgradnja robne kuće Dollar General pored gvožđare iz lanca Circle K, preko puta gradske skupštine.

Za male, ekonomski zaostale gradove kao što je Adelanto, izgradnja zatvora je izgleda put do spasa, ali na duže staze, ova strategija retko bude mudra odluka.

Adelanto je jedan od mnogih takvih gradova. Uzmimo za primer Florens u Arizoni, grad sa 25,000 stanovnika, u kome ima čak devet državnih i privatnih zatvora. Mekfarland u Kaliforniji, sa 14,000 stanovnika, ima tri zatvora koji su u privatnim rukama.

Ova priča se ponavlja širom zemlje: na desetine malih gradova, slabo ili nimalo komercijalno razvijenih, kojima dominira kazneno-popravna infrastruktura vredna milione dolara. Za to je zaslužan bum u izgradnji zatvora devedesetih godina, kada je prema nekim procenama, na svakih 15 dana otvaran po jedan novi zatvor u ruralnoj Americi.

Ali razvoj zatvora retko postane motor ekonomskog razvoja, kao što se u ovim gradovima nadaju kada odobre njihovu izgradnju. Istraživanja su pokazala da ove ustanove ne doprinose oporavku lokalne privrede, a mogu čak i da im naude. Zašto onda nerazvijeni gradovi odlučuju da grade još zatvora?

Gradski menadžer Adelanta, doktor Džejms Hart, zvuči razočarano dok objašnjava istorijat trenutnog finansijskog stanja u gradu. Budžetski deficit od 2,6 miliona dolara znači da se grad muči da obezbedi osnovne komunalne usluge, kao što je gradska čistoća. Tokom prošle decenije, Hart je gledao kako se broj zaposlenih u gradskim službama smanjuje sa više od 200, na sadašnjih 43. Iako je više od 90 odsto tih radnih mesta izgubljeno kada je grad prodao svoju kazneno-popravnu ustanovu GEO grupi, Hart kaže da je tokom svog mandata morao da otpusti više od 50 zaposlenih.

Adelanto je tokom istorije bio „spavaonica" za radnike i članove porodice koji su bili zaposleni ili su na neki način bili povezani sa obližnjom vazduhoplovnom vojnom bazom Džordž. Baza je zatvorena 1992, lišavajući grad primarnog izvora radnih mesta, prepuštajući ga finansijskoj nesigurnosti.

Prva kazneno-popravna ustanova u Adelantu je otvorena 1991. Činilo se da će izgradnja zatvora i saradnja sa državom Kalifornijom biti dobar posao za Adelanto. Ugovor sa državom je obezbeđivao priliv sredstava od poreza, uz dodatnih stotinak radnih mesta za stanovnike Adelanta koji su radili u zatvoru.

„Tada su u gradu mislili da će kazneno-popravne ustanove doneti radna mesta u Adelantu", rekao je Hart. „Nadali smo se da će ljudi, kada se zaposle, kupovati kuće u gradu, stimulišući tako rast tržišta nekretnina i pokrećući dalji razvoj."

Adelanto je ubrzo odobrio još dva projekta za privatne zatvore, jedan preduzimača Terija Morlanda, a drugi GEO grupe. Od tada je okrug San Bernandino kupio Morlandovu ustanovu, a prvobitna, u Adelantu, sada je deo proširenog pritvornog centra za imigrante, sa 1,940 kreveta, u vlasništvu GEO grupe.

Uprkos obećanjima, zatvori nisu uspeli da stimulišu trajni rast u Adelantu. Nijedna od ustanova nije bila u obavezi da zapošljava isključivo lokalno stanovništvo, i na kraju je ispalo da veoma malo odvajaju u gradsku kasu.

Što nas dovodi do sadašnjeg trenutka, u grad koji ima tri zatvora, ali nema nijedan Mekdonalds. Deficit u gradskom budžetu može da dovede do bankrota, osim ako grad nekako ne reši svoje finansijske nedaće. Novi projekat zatvora će možda pomoći, ali stanovnici se brinu da izgradnja novih neće doneti mnogo toga, osim što će dodatno učvrsiti imidž grada kao jednog velikog zatvora.

„Adelanto oduvek smatraju getom u srcu pustinje", kaže je Mario Novoa, producent dokumentarnih filmova. Novoa je odrastao u Adelantu i nedavno se vratio ovamo iz Los Anđelesa da bi bio blizu ostarelih roditelja. „Ovde nikada nije bilo ničega osim zatvora, i koliko ja znam, nisu učinili mnogo toga da pomognu gradu da razvije bilo šta, osim još zatvora."

Novoa kaže da je za predlog za dalji razvoj zatvora saznao tek uoči novembarskih izbora, kada su tri od pet kandidata za gradsku skupštinu, uključujući i gradonačelnika, objavili kandidaturu za reizbor. Kaže da se o tome uglavnom ćutalo, i da se pominjalo samo povremeno.

Tokom izborne kampanje, gradonačelnica Kari Tomas je podržala izgradnju novih zatvora, sa argumentom da će oni obezbediti nova radna mesta u gradu. Njen glavni suparnik bio je čovek po imenu Rič Ker, koji se zalagao protiv izgradnje novih zatvora.

Ker je pobedio na izborima, ali se predomislio kada je preuzeo dužnost i podržao je izgradnju novih ustanova. Keri kaže da bi gradske vlasti bile naivne ako bi propustile ovu poslovnu priliku.

„Znam da će to doneti prihode gradu: 1,2 miliona dolara godišnje (od ustanove doktora Krantsa) će prepoloviti deficit u gradskom budžetu", rekao je Ker. „Dozvolite mi da učinim ono što je potrebno da grad krene u pravom smeru."

Ker je tehničar mobilne telefonije. Preko dana radi za Motorolu, instalira i unapređuje mrežu širom juga Amerike. Kao bivši marinac, čvrsto je rešen da podrži izgradnju.

„Naravno da sam se predomislio. To je kao kada odete na večeru u menzu, ali onda vidite divan restoran i odlučite da pređete tamo", kaže Ker. „Te ustanove će gradu doneti dobra radna mesta koja su nam očajnički potrebna."

Naravno, niko ne može da garantuje da će novi zatvor doneti radna mesta stanovnicima Adelanta. Na kraju krajeva, oni koji su već tu, nisu u tome uspeli. Neformalno ispitivanje tri radnika GEO grupe koji su zahtevali da prestanem da fotografišem njihovu ustanovu otkrilo je da nijedan od njih u stvari ne živi na teritoriji Adelanta.

Doktor Krants je u telefonskom intervjuu objasnio da će stanovnici srca pustinje imati prednost pri zapošljavanju u njegovoj ustanovi, ali nije dao nikakve garancije da će zapošljavati stanovnike Adelanta. Nije hteo ni da odgovorio da li će angažovati lokalne građevinske preduzimače za izgradnju ustanove.

Glas jednog od gradskih većnika Adelanta, Džermejna Rajta, usamljen je u protivljenju izgradnji zatvora. On je protiv jer ne veruje da je zatvor ispravno rešenje u kriminalnoj politici i protivi se načelima industrije u koju se ulaže da bi ljudi ostali iza rešetaka.

„Kada odu u zatvor, oni nemaju šta da rade", rekao mi je Rajt. „Naravno, mogu da prođu neku obuku unutar ustanove, ali i dalje nema infrastrukture za podršku, koja bi pomagala tim ljudima kada izađu."

Rajt razume da se Adelanto obavezao, ali misli da grad treba da nađe druge načine razvoja, umesto da gradi još zatvora. Kao i mnogi drugi, Rajt želi da sredstva koja se troše na zatvore budu preusmerena na nešto praktičnije, naročito na obrazovanje.

„Mi u ovoj zemlji trošimo više na zatvore nego na školstvo. To je suštinska greška koja mora da bude ispravljena", rekao je Rajt. „Kada bi makar samo razmišljali o obrazovanju ljudi kao što razmišljamo o njihovom zatvaranju iza rešetaka, možda ne bismo bili u ovolikom škripcu."

Statistika Zavoda za analizu zakonodavstva pokazuje da prosečni troškovi za izdržavanje jednog zatvorenika u Kaliforniji premašuju 47 hiljada dolara godišnje. Nasuprot tome, statistika kalifornijskog Ministarstva obrazovanja otkriva da država troši manje od devet hiljada dolara po učeniku osnovne ili srednje škole. Svakako, u Adelantu je razvoj zatvora bio prioritet u odnosu na obrazovanje, zbog novih radnih mesta.

Učenici srednje škole u Adelantu su nekoliko godina išli nastavu u kontejnerima u sklopu škole u Viktorvilu, dok je potpuno nova zgrada srednje škole u gradu zvrjala prazna, jer nije mogla da bude otvorena zbog prekoračenja budžeta za 3,4 miliona dolara. U isto vreme, okrug San Bernandino je uložio preko 145 miliona dolara u proširenje kazneno-popravne ustanove u pustinji Adelanta, u projekat koji je prekoračio budžet za više od 25,4 miliona dolara, ali je ipak bio pušten u rad pre otvaranja srednje škole u avgustu.

„Za nas je to bio kao šamar – saznanje da vlada troši milione za proširenje zatvora dok naša deca imaju nastavu u kontejnerima, šalje veoma jasnu poruku", kaže Viki Mena, stanovnica Adelanta i organizatorka u Zajedničkoj inicijativi za posetu imigrantima u zatočeništvu (CIVIC). „Imali smo osećaj kao da grad želi da nam kaže, 'Nije nas briga za vaše obrazovanje i vaše škole, ali otvorićemo još zatvora'."

Kompanije koje se bave zatvorima, i državnim i privatnim, traže ekonomski nerazvijene gradove kao što je Adelanto, jer su jeftiniji od mesta koja imaju i druge mogućnosti privređivanja.

„Kada korporacije uoče da je grad u ekonomskoj krizi, one dođu i obećaju ekonomsku sigurnost, radna mesta i ostale povlastice", kaže Bob Libal, izvršni direktor Grasroots Leadership, nevladine organizacije koja se zalaže za ograničavanje zarade od upravljanja zatvorima. „Imućniji gradovi imaju moć da odbiju. Ta opcija ne postoji za manje, siromašne gradove."

A kada se neka ustanova zatvori, lokalna vlast mora da se nosi sa napuštenom zatvorskom infrastrukturom i neostvarivanjem prihoda od napuštene ustanove.

„Ljudi kao što je Krants mogu da namirišu očajanje", dodaje producent Novoa. „Oni na grad gledaju kao na lak plen, gde mogu da dođu i u suštini ga preuzmu."

Ali nijedna primedba neće razuveriti one u Adelantu koji žele da izgrade još zatvora.

„Ne možemo da gledamo u prošlost, jer nas ono što se pre događalo nikuda nije odvelo", kaže gradonačelnik Ker. „Ja moram da gledam u budućnost."

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu