VICE vodič za Prag

Od tmurnog velegrada Istočnog bloka u koji su naši ljudi uvek rado putovali, što zbog Čehinja, što zbog dobrih kafana i niskih cena, Prag se pretvorio u turističko čudo, varoš čijim centrom dan i noć trupkaju horde turista iz celog sveta, gledaju barokni sat na starom gradskom trgu i veru se po strmim ulicama megalomanskog i vojnički potpuno beskorisnog utvrđenja Hradčani. U Prag se ne ide zbog rejvova i klabinga, mada ima i toga, već se mahom ide u potragu za "pravim češkim iskustvom" koje je, u obliku u kome se traži, umrlo zajedno sa tranzicijom, u ovoj zemlji obavljenom dosta uredno i uspešno.

Ne može se više pronaći ni duh apsolutne slobode od pre četvrt veka koji je tada ovaj grad pretvorio u baroknu jazbinu greha. Svedoci epohe kažu da su u vreme Havelovog stolovanja Češkom dolazili na Vltavu u potragu za dobrim pivom i jeftinim esidima, i vikende u Pragu pretvarali u višemesečne anabaze pod radnim nazivom Fear and Loathing in Prague. Ono što ovaj grad danas nudi je, na površan pogled, konfekcijsko srednjoevropsko iskustvo i fantastično pivo. Dubinska potraga po "Švejkovim stazama" otkriva kafane, ili "hospodke", u kojima se odvija pravi praški život, sa jednostavnim zadovoljstvima kao što su predvečernje krigle gambrinusa ili pilsner urkela, uz jednostavnu češku hranu "za uz pivo" i razgovore o suštini života. I sve to košta iznenađujuće malo, čak i za gosta iz Srbije.

DOLAZAK U PRAG

Najjeftiniji načn da se dođe u Prag je voz, ili kombinacija voza i minibusa, sa presedanjem u Budimpešti. Kartu na relaciji Budimpešta-Prag treba kupiti unapred, preko elektronskog sistema mađarske železnice, biće mnogo jeftinija nego da kupujete na šalteru. Jedini problem je u tome što se ne izdaju međunarodne elektronske karte, nego ćete morati da je podignete na automatu na stanici Keleti, posle ukucavanja šifre. Ne brinite, automati uvek rade, i ima ih dovoljno, sistem radi kao sat.

Voz na liniji Budimpešta - Prag je čista starinska kompozicija sa kupeima, koja putuje stabilnom brzinom od 90 kilometara na sat. Ponesite rakiju i plastiče čašice, prolazak kroz Slovačku će vam verovatnodoneti priliku da se, kricima i mimikom, sporazumevate sa veoma pričljivim, veselim lokalcima, dosta drugačijim od malo uštogljenih Čeha. Prvi susret sa Pragom se ne zaboravlja, sa vaše leve strane vidite jednostavne, a lepe fasade kvarta Žižkov, nekadašnjeg radničkog kraja koji je danas kafanski centar Praga, i minut kasnije ulazite u stanicu.

GDE JESTI I PITI

Hospudka nad Viktorkou

Borivojova 785/79

Piscu ovih redova zapalo je da u ovoj kafani u Borživojovoj ulici popije prvo piće u Pragu, "bečerovku" koja je sprana "pilsner urkelom". Hospudka nad Viktorkou je esencijalni navijački kafić Žižkova, i njegovo postojanje vezano je za fudbalski klub Viktorija Žižkov, čiji se stadion nalazi nekoliko stotina metara dalje od ovog prijatno olupanog mesta. Pivo je, kao i svako koje ćete dobiti u Pragu, sveže i kristalno čistog ukusa. Večernji mezetluk je jednostavan, i u osnovi možete dobiti "utopence", viršle u turšiji - zvuči gadno ali je pravi delikates, viršle su prijatno kiselkaste, i dolaze uz kolutove crvenog luka i drugo povrće iz turšije - i "bramborake", aromatične palačinke od krompira.

U Houdku

Borivojova 785/79

I dalje smo u Borživojovoj, a ozbiljan boem komotno može posetu Pragu da ograniči na ovu lepu i dugačku ulicu, bogatu kafanama. U Houdku je prava lokalna ustanova, sa enterijerom koji evocira uspomene na pretranziciono vreme, i menijem koji je danas prilagođen nepcu malo razmaženijeg konzumenta. Ovde možete naručiti tradicionalna rebarca, knedličke i ostale teške, domaće stvari, kao i jela sa meksičkim, pa i azijskim "tvistom". Pivo je "velikopopovički kozel", svetli ili, ako vam je volja, tamni lager, a od pre nekoliko godina služe i "burčak", prokleto, smrtonosno mlado vino o kome ćemo učiti malo kasnije.

Glavna stvar sa češkim restoranima je da su to vrlo živa mesta, a ona kao što je U Houdku jako često su puna. Ako vidite da su svi stolovi zauzeti, nemojte oklevati da priđete stolu za šestoro za kome sede dva starija gospodina, i da ih pitate možete li im se pridružiti. Ovde je to sasvim normalno.

U Sadu

Pospíšilova 1528/2

Ovo je jedna od najprijatnijih kafana izvan praškog gradskog jezgra, a njen položaj, maltene u podnožju urnebesnog žižkovskog TV tornja i u neposrednoj blizini metro stanice, veoma je zgodan za nagle večernje izlete. Enterijer je tipičan za mesta ovog tipa, čak i pomalo generički neobičan, sa biciklima obešenim naopako i drugim trivijalnostima pribijenim na plafon i zidove, ali je ponuda izvanredna. Od piva, tražite kućno piće, jako kvalitetan mutni napitak koji pravi ova kafana, i nećete se pokajati ako na njemu ostanete celo veče. Hrana je standardna kafanska - krilca/rebarca i slične stvari, a predivno je to što kuhinja radi do dva-tri ujutru, i niko vas neće čudno gledati ako se pojavite u pola dva ujutru i zatražite veliku porciju bafalo krilaca.

Zly Casy

Cestmírova 390/5

Ovakav hram piva jako je teško naći, bilo gde na svetu: možda ćete pronaći mesto u kome možete popiti 300 vrsta piva iz celog sveta, ili mesto koje služi jedno, ali vrhunsko pivo, ali kombinacija pivske "arhive" i mesta koje toči solidne i nepretenciozne domaće sorte postoji samo u hmeljnim metropolama kao što je Prag. Zly Casy nalaze se u Nuslama, mesto koje je u vreme Jaroslava Hašeka bilo poznato kao kraj "malo odalje" od centra u kome se u kafanama tuku po ceo dan. Tu je bila i kafana Sarajevo, za koju je dobri vojnik Švejk mislio da je bila poprište napada na nekakvog debelog pijanca Ferdinanda. Zli časi imaju nekoliko nivoa, a svaki od njih ima sopstvene točionice, sve do zbira od dvadesetak vrsta sveže točenih piva, koja se menjaju u zavisnosti od dnevne ponude, a tu je i par stotina vrsta u flašama. Ovde pušenje nije dozvoljeno, što je za Prag zaista veliki izuzetak i nekome može pokvariti zabavu. Pored paba je i odlično opremljena prodavnica piva.

GDE ČUTI PRAŠKI BLUZ

Stan The Man je praška bluz institucija i čovek koga treba čuti uživo. Sjajni lokalni muzičar redovno nastupa, sa svojim Bohemian Blues Bandom, u mestu U Maleho Glena ispod same praške tvrđave, koje nudi uslugu "tri u jedan" - odličan smeštaj, restoran za pohvalu i maleni džez i bluz klub sa svakodnevnim nastupima. Bluz veteran Stan The Man peva i svira ponedeljkom. Klub ima manje od trideset mesta, pa morate rezervisati stolicu, a kada se zavalite u nju, naručte "Velvet" pivo, jedno od lokalnih malih tajni.

GDE ODSESTI

City Lounge Hotel

Borivojova 92

Ime je glupo i nemaštovito i pored toga što je menjano dva puta u četiri godine, ali se iza imena krije solidan i povoljan hotel u staroj zgradi sa masivnim zidovima. Soba ima u više kategorija, a za veće društvo najbolje je uzeti jedan od prostranih apartmana koji imaju i izdvojene kuhinje i trpezarije.

Chezh Inn

Francouzská 240/76

Hostel je redovno na listi najkvalitetnijih ustanova ovog tipa u Pragu, i nudi sve ono što se može očekivati od generičkih hostela kroz koje prolaze klinci za koje je hostel i mesto za oporavak od bančenja i lokacija za upoznavanje sa drugim putnicima.

Florentina Hotel

Dvorakovo Nabrezi 78/4A

U Pragu se između hotela vodi borba na život i smrt, i pobeđuju oni koji imaju da ponude nešto drugačje. Ovaj hotel smešten je na brodu, u neposrednoj blizini Starog grada, i nudi jednostavan i udoban smeštaj u dvokrevetnim kabinama, sa prozorima koji gledaju na Vltavu i panoramu grada.

FORE ZA "GULJENJE" STRANACA I KAKO IH IZBEĆI

Menjačnice

Prag nije naročito rizičan grad za turiste, ni po pitanju kriminala, ni po pitanju prevara. Ipak, jedna konkretna rupa u zakonu može vam naneti bol, a to su menjačnice. Njihovo poslovanje je vrlo liberalno regulisano, po načelu "kupac neka se pripazi". Ako vidite da na menjačnici piše, ogromnim znakovima, da je provizija nula posto, to je laž, koja se razotkriva kada vidite sitna slova u nekom budžaku na kojima piše "* samo za iznose veće od 1.000 evra, za manje iznose je 30 odsto". Menjanje novca u krune je zaguljena rabota i najbolje je da pitate na recepciji hotela ili hostela gde da idete, a možda vam i sami ponude razborit kurs. Jedan od mudrih saveta lokalaca je da se pare menjaju u menjačnicama koje drže Arapi.

Restoranski ceh

Koncept fiskalnog računa u češkim lokalima nije zaživeo, i ceh stiže u vidu papirića sa nadrljanim stavkama. Izvan turističke zone koja pokriva staro gradsko jezgro i okolinu Staromjestkih namjesti, glavnog gradskog trga, male su šanse da će neko pokušati da vas "izradi", a prevare nisu posebno strašne ni u centru. Restorani uglavnom nude pivo po vrlo niskim cenama, pa za manje od evro i po možete dobiti ledenu kriglu i u većini mesta oko same turističke zone.

Foto: Cannelle Wane

Problem nastaje posle ručka u restoranima za turiste. Ne dozvoljavajte da vam trpaju na sto stvari koje ne želite - korpu sa hlebom, grickalice i slično - i dodajte bakšiša onoliko koliko mislite da treba u skladu sa uslugom koju ste dobili, ne obazirući se na jadikovanje konobara da service charge nije uračunat, a on treba da živi od nečeg, i tome slično. Nemojte biti suviše samilosni, od praških konobara očekuje se da donose piva jedna za drugim i da budu neupadljivi, ali na raspolaganju gostu, i pomozite im da održe visok nivo usluge.

Železnička stanica i Vaclavske namjesti

Oko stanice i na divovski trg (na kome se spalio Jan Palah) uveče dolazi sav praški ološ, prevaranti, secikese, muvatori, lake žene, dileri sode bikarbone i oni koji vas vuku za rukav da bi vas samo nešto pitali. Ovde dolaze oni koji ne znaju kako da "završe" lake droge i dobijaju obojene tabletice betablokatora umesto ekstazija, ovde će vam nuditi na prodaju karte "patosare" iz gradskog prevoza, i pitati da li vam treba divan hotel sa etničkom večerom. Na trg se dolazi zbog maturskih pijanki, i zato što se nema gde drugo. Idite, ali znajte da trg nema šta da ponudi što nemaju i drugi gradovi.

Znajte da je Češka veoma liberalna zemlja kada se radi o takozvanim lakim drogama, ali da biste "završili" nešto dobro, ipak vam treba lokalna veza. Scena, zapravo, podseća na Beograd u vreme Slobine dekadencije, kada se na Studentskom trgu mogao kupiti već zarolani džoint ili možda "ekser" od momaka koji su sedeli na ogradi klupica, ali po visokoj ceni i bez ikakve garancije kvaliteta, i uz stalnu opasnost da će vas, kao očiglednog stranca, neko izraditi.

SKRIVENA BLAGA

Vino koje fermentira u vama

Ako se u blizini Žižkova nađete u jesen, može vam se dogoditi da "zakačite" događaj sa koga ćete verovatno izaći pijani do slepila, pod uslovom da vam se otvori "dizna". Svetkovina mladog vina, koje je ovde mlečno-opalne boje i zove se "burčak", odvija se na trgu pored stanice metroa Jiržiho z Podjebrad, u senci jedne od neobičnijih crkava u Pragu, hrama Najsvetijeg srca Isusovog.

"Burčak" se prodaje na štandovima na kojima se predstavljaju vinari iz cele zemlje (da, Česi prave i vino, i to sasvim solidno, ali se iz nekog razloga ne hvale time), i služi bez ikakve ceremonije: možete da kupite čašu, ali i i plastičnu flašu od litra ili čak dva litra. Vino ima ukus sokića, sa oko 5 posto alkohola, i u sebi krije dvostruku prevaru: prva je sam ukus, koji maskira alkohol, a druga je ta da je ovo vino još uvek "živo" dok ga pijete, i nastavlja da fermentira u vašem stomaku, pojačavajući sadržaj alkohola dok vam se bućka u utrobi. Mamurluci od "burčaka" su pakleno iskustvo.

Izleti van grada

Grad Terezin, nabijen tragičnom istorijom koja dodiruje i ove prostore, nalazi se na samo sat vremena od Praga. Na obodu grada, koji je tokom holokausta služio kao "geto za primer" u kome su živeli Jevreji koje je Treći rajh pokazivao Crvenom krstu u pokušaju da sakrije istinu o "konačnom rešenju", nalazi se Mala tvrđava, mesto u kome su od austrougarskih vremena pa do kraja Trećeg rajha gubili živote neprijatelji režima, od našeg Gavrila Principa čiju ćeliju možete videti ovde, do Jevreja koji su ovde dolazili po kazni, odvučeni iz obližnjeg Terezina da ovde skončaju u mukama. U samom Terezinu je muzej posvećen godinama holokausta, a tu je i tajna sinagoga u kojoj su Jevreji, u senci užasne smrti i uprkos najstrožijoj zabrani, obavljali svoje prkosne verske obrede. Izvan grada, pod krošnjama ogromnih jablanova, nalazi se krematorijum. Nemojte ovde ići laka srca i da vam guzica vidi puta, jer ćete izvesno doći nazad u Prag sa teškim mislima u srcu.

Vijetnamske radnje

Nemojte da se iznenadite kada u gotovo svim bakalnicama u gradu vidite azijska lica za kasama. Varšavski pakt ponudio je šezdesetih godina, tokom male prljave avanture SAD u Vijetnamu, utočište mnogim Vijetnamcima koji su se u Pragu skućili i odlučli da ostanu ovde i posle pada komunizma. Usput su zasnovali i monopol na maloprodaju, u radnjama koje po svemu podsećaju na naše prodavnice "na ćošku". Usluga podseća na kineske prodavnice kod nas, Vijetnamci su brzi, jezičavi i strogi i neće oklevati da provere zašto se toliko dugo muvate oko gondola. Ovde možete kupiti pivo "za prvu pomoć", da ima šta da vas čeka u minibaru kada se vratite iz štete, ali ne očekujte kvalitet koji ćete dobiti iz šanka.

ČEŠKE FRAZE

Dobar dan - Dobri den

Hvala - Djekuj

Molim - Prosim

Da - Ano

Ne - Ne

Govorite li engleski?- Mluvite anglicki?

Jednu kartu do…,molim - Jednu jizdenku do…., prosim

Kako da dođem do (železniče stanice, aerodroma, centra, restorana) - Jak se dostanu (na vlakove nadraži, na letište, do centra, do restaurace)

Još jednu turu, molim - Ješte jednu, prosim

Nazdravlje - Na zdravi.

I malo češkog hip-hopa za kraj.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu