Kratki istorijat frontsajd flipa

Postoje mnoga nepisana pravila u svetu skejtera. Ne nosi skejt za ramove, ne odguruj se prednjim stopalom, Benihanas su loši, itd, td. Kad zakopate malo dublje, otkrićete neke trikove koji su kul ili jadni u zavisnosti od toga kako se izvode. Trik koji možda najbolje ilustruje ovaj princip je frontsajd flip.

Frontsajd flip podrazumeva da se daska okrene 180° prema skejterovim petama na X osi i 360° na Y osi, dok se skejter okrene 180° stepeni na X osi u istom pravcu. Standardna tehnika za ovaj trik je da držite dasku direktno ispod stopala dok je vrtite i okrećete se, kao što je demonstrirano u gifu iznad. Ali, iako se stil "flik-end-keč", kako je poznat, verovatno smatra pravim načinom da uradite frontsajd flip, to nije jedina opcija. Ako umesto toga skejter obrne dasku uspravno između nogu, kao što se vidi ispod, to se zove iluzija flip i generalno se ne odobrava. Iluzija flipovi nisu uvek bili omraženi, međutim, i koliko znam, stariji su od “pravilnih” frontsajd flipova.

Dakle, kako je i kad tačno došlo do promene javnog mnjenja? Teško je reći.

Prva objavljena fotografija frontsajd flipa često se pripisuje Marku Gonzalesu 1987. Ali teško je reći na osnovu slike da li se on i njegov daska rotiraju 180° ili se on rotirao bliže 90°. Ako je ovo prvi frontsajd flip, smatrao bi se pravilnim, ne-iluzijskim stilom. Međutim, dva od prvih frontsajd flipova zabeležnih na videu, koje je uradio Natas Kaupas u video snimku iz 1989. Speed Freaks i Mat Hensli u Hokus Pokus-u iste godine, bili su definitivno iluzija flipovi. Hensli i Kaupas obojica trik izvode na rampama, očigledno šireći noge da omoguće dasci da se obrne uspravno i rotira pre nego što ponovo spuste stopala na nju. I jedan od prvih frontsajd flipova zabeleženih na ravnoj zemlji, u izvedbi Alija Milsa u Beskorisnim drvenim igračkama iz 1990. godine direktno je bio inspirisan Natasom. “Kad sam video Natasa da to radi, bio sam u fazonu: ‘Pitam se da li to može da se uradi na ulici’”, rekao je Mils za VICE. “Ljudi rade beksajd flipove, zašto neko ne bi radio frontsajd flipove?”

Milsov trik bio je neka vrsta hibridne iluzije. Tehnika za iluzija flipove oslanja se na spuštanje repa daske i sklanjanje prednjeg stopala s puta kako bi daska mogla da se okrene. Frontsajd flipovi, međutim, očiglednija su kombinacija dva trika po kojima su dobili ime (frontsajd 180° oli i kikflip) zato što zapravo podrazumevaju šutiranje prednje strane daske. Mils definitivno šutne svoju dasku, ali daska se gotovo momentalno podigne i obrne između njegovih nogu. “Konceptualno, ja čak nisam video ni u čemu je razlika”, rekao je Mils. Bez prave namere, i pre nego što su skejtborderi uopšte počeli da pričaju o iluziji naprema frontsajd flipovima, on je predstavio obe strane argumenta u jednom pokretu.

Frontsajd flip Alija Milsa u Beskorisnim drvenim igračkama

U tom trenutku, 1990. godine, frontsajd flipovi uopšte (i iluzija i flik-end-keč stilovi) bili su toliko novi da ih čak ni najveći skejteri nisu do kraja skontali. U članku:maxbytes(100000):sharpen(0.2%2525252C1%2525252Cfalse):stripexif():strip_icc()/https:/skateboarding.transworld.net/wp-content/blogs.dir/440/files/2014/06/pages-054-055.jpg) iz _Transvorlda_ iz decembra 1990, Toni Hok pogrešno je protumačio frontsajd flip u fazonu iluzije Džejsona Korbeta kao“beksajd oli shav-it s okrenutim telom prema napred.” Da sve bude smešnije, Korbet se nalazio na naslovnici istog broja radeći flik-end-keč stil frontsajd flip niz male stube.

Tokom naredne tri godine, skejteri su nastavili da rade oba tipa frontsajd flipova ne razlikujući ih. Nije postojala formalna podela zato što je malo skejtera razvilo sposobnost da uradi “pravilan” frontsajd flip.

Aron Snajder, koji je vozio Šortijeve skejtove devedesetih i kasnije postao profesionalac za Darkstar, rekao je za VICE da je rana dvosmislenost koja je pratila frontsajd flipove potekla od neelegantnih pokreta koje ovaj trik zahteva. “Beksajd flip” (kao frontsajd flip samo okretanje 180° posto u pravcu skejterovih vrhova prstiju umesto peta) “tako je logična stvar. Mogu da se okrenem na tu stranu i šutnem dasku. Ima smisla”, rekao je Snajder. “Ići u suprotnom smeru naizgled nema mnogo logike.”

Snajder smatra da je iluzija flip nastao kao obilaznica da bi se dovršio osnovni pokret frontsajd flipa za one koji nisu mogli flik-end-kečuju dasku. “Skejteri nisu razvili dovoljno tehniku sa flipovima da bi mogli da je primene, tako da je prvi put da ste ikad videli frontsajd flipove bila ta uvrnuta hibridna verzija koja je izgledala kao neki novi trik”, rekao je on. “Znali ste da je frontsajd flip, ali je izgledalo kao nešto potpuno drugačije.”

To odsustvu tehnike možda je takođe doprinelo imenu iluzija flipa. “Imalo je određeni kvalitet iluzije, gde ste morali da naučite novu tehniku koju nikada ranije niste primenili tokom skejtinga”, rekao je Snajder. “Kad rep dodirne zemlju, prednje stopalo već je van daske i ona se i dalje obrće, što je moje tumačenje zašto se to na kraju zove iluzija flip. Zapravo nema flika.”

Skejtbordovi su ranih devedesetih takođe bili teški i robusni, tako da je bio veliki izazov uopšte ih flipnuti. Makenzi Ajzenhauer, spoljni urednik Transvorld Skejtbordinga, rekao mi je da je flik-end-keč tehnika postala rasprostranjenija kad su skejtovi postali manji i uži. “Milsov trik je totalno kroz noge, ali možete da vidite da ima ogromnu jebenu dasku” rekao je Ajzenhauer.

Prema Ajzenhaueru, prvi naširoko poznati skejteri koji su dobro izvodili flik-end-keč frontsajd flipove bili su Erik Koston (u Falling Down [1993] i Goldfish [1994]) i Majk Kerol (u Virtual Reality [1993] i Goldfish). “Nema pravog frontsajd flipa pre Kostona ili Kerola”, rekao je on. “Kerol je na neki način zacementirao pravu formu, hvatajući ga postrance i potom ga okrećući.” Čim su skejteri videli da mogu da rade frontsajd flipove sa više finese i umešnosti flikujući i kečujući dasku, istovremeno su taj stil proglasili zvaničnim i označili iluziju flipove kao nešto sasvim drugo i inferiorno. “U Big Brother, Thrasher,ili Transworld-u postojali su potpisi slika gde bi se podsmevali raznim stvarima”, ispričao je Ajzenhauer o trikovima koji su izašli iz mode, kao što je iluzija flip. “Kada se to desilo, znali ste da je nastalo novo čvrsto pravilo.” Od tada pa nadalje, jedino su flik-end-keč frontsajd flipovi smeli da se zovu frontsajd flipovima. Verzija sa provlačenjem kroz noge koja se oslanjala na sirovu snagu udaranja repa postala je poznata kao iluzija flip.

Međutim, od iluzija flipova nije se naprosto odustalo kad su ljudi naučili kako da rade kanonske frontsajd flipove. Tokom jednog kratkog perioda krajem devedesetih, bili su ekstremno kul.

Sve je počelo kad je Čad Maska, koji je bio slavan po tome da je uporno radio frontsajd flipove u stilu iluzije, neočekivano postao zvezda. “Naučio sam ih na kvoterpajpu kao Natas, tako da sam počeo da ih radim tako”, rekao je Maska za VICE govoreći o tome kako je otkrio iluzija frontsajd flipove. Godinama kasnije, dok je skejtovao demoe sa Tomom Penijem, koji je bio obožavan zbog svojih frontsajd flipova u stilu flik end keča, Maska je do kraja usvojio iluzija stil da bi se isticao na poseban način. “Znao sam da mogu da ih radim na ovaj određeni način na mini rampi”, rekao je Maska. “I tako bih se trudio da ih podignem u vazduh što više mogu da bih nadoknadio to što ne mogu da ih fliknem kao Tom. To se potom razvilo u moj stil frontsajd flipovanja, i bilo da sam ga radio na mini rampi, na zemlji ili niz stepenište, počeo sam da ih radim isljučivo na taj način.”

Ajzenhauer je opisao Maskin stil frontsajd flipova kao nov i unapređen: “To čak i nije frontsajd flip, to je Maska flip.” On je rekao i da su neki skejteri čak u to vreme bili izvrgavani ruglu zato što ne umeju da rade iluzija flipove. “Sećam se da sam skejtovao sa Alijem Bulalom u Švedskoj na leto 1996. i Bulala je mogao samo da radi frontsajd flipove kao Majk Kerol. Svi su mu se podsmevali zato što su svi ostali umeli to da rade kroz noge”, rekao je on.

Iako je Maska rekao za VICE da nikad lično nije insistirao na imenu “Maska flip”, nastavio je da ih radi i na kraju uticao na timske kolege (kao što su Brendon Tarner i Piter Smolik) da ih i oni rade. Iako je širenje iluzija flipova pojačavalo legitimitet trika, ono je bilo i klica njegovog pada.

Tehnika iluzija flipa može da se primeni na više od jednog redovnog fronstajd flipa. Skejter može da uradi svič, fejki ili noli iluzija flip, baš kao i redovan, svič, fejki i noli hardflip (gde daska uradi kompletan pokret frontsajd flipa, ali se telo uopšte ne zarotira). Kad su skejteri počeli da koriste tehniku za sve ove druge trikove, oni su praktično prezasitili tržište iluzija flipa i na kraju ubili trik, prema mišljenju nekih.

“Uzelo su nešto naizgled veoma napredno i zaglupeli ga toliko da su manje vični ljudi mogli da nauče ove, pod znacima navoda, teže trikove. Bila je to maska sofisticiranosti preko realnosti traljavog umeća”, rekao je Snajder. “Imate klince koji verovatno ne mogu da urade pravi noli kikflip ali govore: ‘Mogu da uradim noli hardflip, svič frontside flip, noli beksajd flip, mogu sve to’, a sve je zasnovano na tehnici praktičnog neposedovanja finese da uradite trik kako treba."

“U ono vreme, Maska je mogao da uradi šta god je hteo”, rekao je Snajder. “Nosiću traku za glavu i šuškavu trenerku, uradiću iluziju flip i ljudima će se to sviđati.’ I sviđalo im se.” Snajder je bio član Maskinog tima u Šortiju, i čak i nakon što su on i ostatak skejtera prerasli iluzija flipove, niko nije mislio ništa loše o Maski zato što se i dalje čvrsto držao te tehnike. “I dalje želimo povremeno da budemo počašćeni Maska flipom”, rekao je on.

Maska navodi još jedan razlog za propadanje trika. Kako su skejteri sve više radili flip trikove u grajndovima i slajdovima, flik-end-keč tehnika postala je sve korisnija. “Većina ljudi se odlučuje da to radi kao flik end keč zato što kad ga flikujete, imate više kontrole i mogućnosti da ga radite na različite načine”, rekao je Maska. “Ako uradite to na način iluzije, mnogo je teže biti precizniji.”

Ajzenhauer je rekao za VICE da su se 1999, godine posle Maskine slavne uloge u Šortijevom Fulfill the Dream, skejteri vratili podsmevanju iluzija flipovima. Bila je to godina nakon što je Endrju Rejnolds preuzeo štafetu frontsajd flipa u flik end keč stilu ulogom u Birdhausovom The End. Konkretno, njegov frontsajd flip na naslovnoj strani Transvorlda poslužio je kao stilski vodič kako svi skejteri treba da teže frontsajd flipovima. Od tada, Rejnolds i stil flik end keč frontsajd flipova postali su neprikosnoveni.

“Kultura na neki način odlučuje koga ćemo slediti. Na trenutak smo u fazonu: ‘Maska je prava stvar!’ A onda kao kultura, Girl skejtovi nam kažu: ‘Ovo je zapravo bolja tehnika’ i kultura se primi na to”, rekao je Ajzenhauer. “To je grupna odluka, ali potrebni su neki istaknuti individualci s jakim mišljenjem da povedu.”

Pratite Nika Dobiju-Nutensa na Tviteru.