Ishrana

Sve što ste želeli da znate o majčinom mleku

Ali možda niste smeli da pitate.
Alexis Ferenczi
Paris, FR
24.1.18
La Vierge à l'oeillet, Albrecht Durër (1516)

Ovaj tekst je originalno objavljen na sajtu Munchies.

Svet je 2015. godine čuo za Bonju bar, donekle zabačen u sred Kabukiča, dela Tokija kog turistički vodiči opisuju kao „pomalo sumnjiv“. Lokal nudi mleko ljudskog porekla, pa je moguće naručiti čaši čistog majčinskog za petnaestak dolara, ili čak svoju dozu posisati direktno sa izvora – odnosno sa bradavica jedne od tri dojilje.

Polako, mlečni fetišisti, smirite se. Ovakav bar teško da će biti otvoren u vašem kraju u neko dogledno vreme. Konzumacija humanog mleka – kad su u pitanju odrasle osobe – povlači brojna etička ali i ekonomska pitanja. Na mnogim lokacijama (npr. u Francuskoj) zakon je izričito zabranjuje. Ipak, povremeno iskrsnu priče o sportistima koji nabavljaju mleko ljudskog porekla na sve moguće i nemoguće načine kako bi zalečili povrede. Pitali smo Matildu Koen sa Univerziteta Konektikat, autora knjige Human Milk: A Food Like Any Other? sve što nam je palo na pamet o tržištu majčinog mleka.

Reklame

MUNCHIES: Šta vas je zainteresovalo za temu humanog mleka?

Matilda Koen: Ćerka mi se 2013. godine rodila u Bruklinu. Ja sam tada bila pretplaćena na svakakve onlajn izvore informacija posvećene lokalnim roditeljima, pa su mi u moru reklama privukli pažnju oglasi mladih majki koje nude svoje mleko na prodaju ili čak besplatno. U svakom od njih bilo je naglašeno da su količine „praktično neograničene.“

Podjednako su me iznenadili i oglasi u kojima porodice traže mleko – nekad su u pitanju bili parovi očeva, nekad roditelji usvojene dece, nekad majke koje iz medicinskih razloga nisu mogle da doje ili nisu proizvodile dovoljnu količinu mleka. Ovo mi je privuklo pažnju pa sam počela da ispitujem regulative koje bi takva transakcija aktivirala na relaciji američko-francuskog zakonodavstva. Intervjuisala sam donatorke mleka, kupce, i negovateljice nedonoščadi kako bih se bolje upoznala sa prirodom ovih razmena.

Kako francuski zakon gleda na konzumaciju mleka ljudskog porekla?

Francuski zakoni vrlo malo toga imaju da kažu na ovu temu, ali strogo regulišu posao laktarijuma [banaka mleka]. Opet, moglo bi se reći da su i ove direktne privatne razmene implicitno zabranjene ako se mleko tretira kao telesni proizvod poput krvi, organa, sperme, jajnih ćelija, i tako dalje-

Stav 16-1 Građanskog zakonika Republike Francuske navodi da „ljudsko telo, njegovi delovi i proizvodi, ne potpadaju pod propise o privatnom vlasništvu“, što bi moglo da znači da je zabranjeno direktno prodavati humano mleko, bez posredovanja licenciranog laktarijuma. Koliko znam, ova interpretacija Zakonika još uvek nije zvanično pojašnjena.

Reklame

Kako biste opisali trenutno stanje na ovom tržištu u Francuskoj?

Danas u Francuskoj, baš kao i u SAD, postoje dva tržišta. Jedno je zvanično i legalno – regulisani laktarijumi. Drugo posluje na crno, potencijalno nezakonito, i ostvaruje direktne transakcije.

Zvanično tržište država drži pod kontrolom. Još od 1948., postoje (mahom javne) institucije koje otkupljuju mleko od dojilja, koje prolaze kroz rigorozan proces selekcije i skrininga na osnovu zdravstvenog tanja. Mleko tih donatora se dalje obrađuje i meša, pasterizuje, bakteriološki testira, flašira, i zatim distribuira neonatalnim klinikama.

Motherhood, Trois femmes au bord de la mer, Paul Gauguin (1899)

Crno tržište se sastoji od žena koje privatno svoje mleko prodaju ili poklanjaju, i porodica koje to mleko otkupljuju bez posredstva laktarijuma. Ovo tržište ne podleže nikakvoj kontroli, a razmene se uglavnom obavljaju preko interneta. Nekad se mleko razmenjuje privatno unutar porodice (ako na primer dve sestre istovremeno doje, ona koja ima višak mleka može da ga ustupi onoj drugoj) –između poznanika, prijatelja, ili širih društveni grupa.

Iako posluje na crno, ovo tržište podložno je samoregulaciji. Donatorke svojevoljno nude podatke o higijeni i zdravlju (neke se podležu analizi krvi), a neki kupci vrše pasterizaciju privatno kako bi izbegli transfer virusa i bakterija, ili bar smanjili rizik od zaraze.

Da li je postojanje tih paralelnih sistema dokaz da laktarijumi više nisu dovoljni?

Reklame

Francuski laktarijumi rade sasvim dobro, i koliko znam uspešno zadovoljavaju potrebe prerano rođenih i hospitalizovanih beba. Čak na međunarodnom nivou važe za primer ispravne i efikasne prakse. Jedini problem, ako se problemom i može nazvati – mišljenja su podeljena – leži u činjenici da potražnja ne zavisi isključivo od hospitalizovanih beba. Kao što sam već pomenula, raznim porodicama potrebno je dodatno humano mleko kako bi ishranile svoju decu.

„Postoji i izvesna potražnja od odraslih konzumenata, iako je za sada periferna – bilo da su u pitanju oboleli od raka, sportisti, ili prosto fetišisti“

Postoji i izvesna potražnja od odraslih konzumenata, iako je za sada periferna. U pitanju je raznolika grupa; traže ga oboleli od raka (ljudsko mleko imunološki pomaže protiv sekundarnih efekata hemoterapije), sportisti (od mleka se navodno lakše leče mišići), ili prosto fetišisti (za koje majčino mleko nosi erotsku konotaciju).

Laktarijumi ipak ne preuzimaju na sebe obavezu da zadovolje ove zahteve. Njihov posao je isključivo da snabdevaju mlekom bebe u bolnicama. Dakle, da li treba reformisati sistem laktarijuma tako da zadovoljavaju potrebe šire javnosti? Stvoriti sekundarni, sistem manje strogih laktarijuma za odrasle? Da li neformalne direktne razmene dovoljno dobro obavljaju posao, ili ih treba zameniti?

Hoćemo li jednog dana humano mleko viđati na rafovima supermarketa kao i bilo koje drugo?

Reklame

To uopšte nije SF premisa. U Sjedinjenim američkim državama (ali ne u Francuskoj) moguće je nabaviti ljudsko mleko u pojedinim specijalizovanim radnjama. Pasterizovano ili sterilizovano, prodaje se baš kao i kravlje mleko, u sličnim pakovanjima. Bar četiri američke kompanije prodaju humano mleko preko interneta: Prolacta, Medolac, Ambrosia, i International Milk Bank.

Ove firme ne navode cene za široku javnost, ali neki izvori kažu da Prolakta na primer svoje mleko prodaje za 338 dolara (oko 280 EUR) po litru. Pošto šestomesečna beba pije između 650 i 900 mililitara dnevno, možete zamisliti koliko je skupo hraniti dete samo komercijalnim humanim mlekom.

Matilda Koen predaje na Univerzitetu Konektikat. Objavila je brojne tekstove na temu pravne regulative snabdevanja mlekom u Francuskoj i SAD, koje možete pročitati ovde.

Još na VICE.com:

Pila sam nedelju dana majčino mleko

Mnogo odraslih Amerikanaca veruje da braon krave prave čokoladno mleko

Teško je naći ljubav kada si odrastao čovek koji voli da sisa