Zašto ne treba da jedemo sneg

Oduvek se provlačilo pitanje da li treba jesti sneg. Sneg nema nikakvu hranljivu vrednost, niti specijalan ukus, ali svi imamo tog jednog ortaka koji će se već tokom prve susnežice kreveljiti i pustiti da mu pahulje padaju u usta. I svi bi mu govorili da ne radi to, ne zato što je opasno po zdravlje, već zato što je bezveze.

Ne treba jesti žuti sneg. To je logično i poznato pravilo koje se svima servira uz neku duhovitu opasku čiji nivo izlizanosti dostiže “Vozi, Miško” replike. Međutim, izgleda da čak i sneg koji odokativno izgleda čisto, uopšte ne treba trpati u usta.

Ne radi se o tome da li ćete se razboleti i prehladiti grlo, već ispada da preko snega u sebe možete uneti mnogo štetnije supstance. Prema istraživanju sprovedenom 2016. godine na Mekgil univerzitetu u Kanadi, sneg može čak i prilikom samog pada da sakupi toksične i kancerogene materije koje preko izduvnih gasova dospevaju u vazduh. Otprilike, pada otrov sa neba, samo ne toliko štetan kao i sami izvori zagađenja.

Nikada nisam verovao da ću ovo pitanja postaviti izvan konteksta lavine, ali koliko sneg može da bude opasan? Kako bih saznao više o tome, kontaktirao sam Mirjanu Kovačević, doktorku medicine i šefica mikrobiologije Beolab laboratorija.

VICE: Koliko je sneg koji pada sa neba čist?

Dr Kovačević: Ne znam da li je neko radio bakteriološku analizu, ali recimo da bi kišnica trebalo da bude čista voda iz prirode. Ali ako ta voda ili sneg dođu u kontakt sa nekim materijama koje su zagađene, onda naravno nisu čisti više.

Šta može da se desi ukoliko jedemo sneg koji je došao u kontakt sa toksičnim materijama?

Uglavnom mogu da se jave bakterije koje se prenose fekalno – oralnim putem. Dakle, kada bi neke otpadne, kanalizacione vode bile u kontaktu sa snegom, to bi moglo da izazove stomačne probleme. U pitanju su crevne bakterije, koje su patogene. Dakle, salmonela, šigela, ešerihija koli, neki crevni virusi, tako nešto što se prenosi preko digestivnog trakta.

Prema jednom kanadskom istraživanju, sneg se zagađuje prilikom samog procesa padanja.

To nije isključeno. U nekoj zagađenoj atmosferi, u gradovima i područjima gde postoje isparenja tih kancerogenih materija. To nije moja oblast, ali mogu da pretpostavim da je to moguće.

Da li postoje neki slučajevi u kojima je potpuno bezbedno jesti sneg?

Pa recimo na planini ili nekoj tako netaknutoj prirodi. Ali u gradskoj sredini je to sve problematično, jer tu imate i povećanu koncentraciju čađi i svega i onda se to verovatno nataloži.

U svakom slučaju, nikome ne možete preporučiti da jede sneg?

Pa ne mogu. Kako? Znam da ljudi u selima skupljaju kišnicu, pa ako može da se skupi tako da pada u nekakav kolektor, onda da. Ali jako je teško doći do tih uslova gde je sve čisto i nije zagađeno.

*

*

Dakle, bela radost ipak nije više toliko vesela. Izgleda da nam ostaje samo kokain.

Još na Glupih pitanja na VICE.com:

Koja je razlika između "najbolje upotrebiti do" i "upotrebljivo do"

Koliko je opasna dlaka koju pronađete u hrani

Zašto bacamo petarde?