Kada već drugi put u 10 dana pišete o nekoj grupi ljudi, to se može već nazvati opsesijom ili fascinacijom, ali stvarno je teško iskulirati se i sakriti divljenje akcijama jedne grupe Nišlija koji na specifičan način ukazuju na probleme u ovom gradu. Već sam ranije pisao o proslavi rođendana jedne rupe u asfaltu, pecanju pastrmke u sličnoj rupi, kao i o postavljanju bokserskih rukavica na držače za zastave.
Reklame
Njihova poslednja akcija nije izvukla ništa manje pozitivne reakcije javnosti. U pitanju je tabla pored puta za Nišku Banju koja pokazuje smer iseljavanja iz okolnih sela, sa namerom da se skrene pažnja na izumiranje ruralnih naselja koja se nalaze na jedva nekoliko kilometara od grada. Ovi fantomski aktivisti poslužili su se podacima Republičkog zavoda za statistiku i uporedili popis stanovništva iz sela u okolini Niša iz 1948. i 2011. godine. I podaci su, pa, najblaže rečeno, interesantni. Evo, recimo, u Koritnjaku, samo četiri kilometra od postavljene table, više niko ne živi. Bukvalno niko. Nula stanovnika, krompir.Nažalost, ova ilustrativna tabla je već uklonjena. Za to sam saznao tako što sam poslao fotografa da je uslika, a on je završio uzalud je tražeći po kiši. Njen životni vek je bio kratak, ali eto, barem se nadam da će joj efekat biti veći.
U Nišu deluje grupu pobunjenika koji pod velom tajne ukazuju na rupe u zakonu, asfaltu, ali pre svega, rupe u glavama sugrađana na rukovodećim pozicijama. Ali ko su ovi ljudi, šta ih podstiče na ovakve akcije - osim puke činjenice da Niš, kao i ostatak Srbije, pogađa gomila problema - i zašto žele da ostanu anonimni? Kako se okupljaju? Da li ih dozivaju? Da li na vrhu zgrade nekadašnje TV5 postoji signal koji u olujnoj noći zasvetli na niškom nebu i dozove ove nindža gerilce?Trebalo mi je malo vremena da dođem do čoveka koji stoji iza grupe Niška urbana gerila, svojervrsnom južnjačkom pandanu stripovske, a uskoro i filmske, Lige pravednika. Nije želeo da otkrije identitet, nismo se našli u garaži, niti mu je glas bio kompjuterski obrađen, ali uspeli smo da porazgovaramo o njegovim motivima, efektima i daljim planovima u borbi za bolji Niš.
Reklame
Bljak, zvuči kao politički slogan, ali tako je. Čovek zaista radi nešto.
*Rešio sam da ga nazovem Naismen. Ali čitate ga kao Najsmen , pa kao nice – dobar, a i Nais, latinski naziv za Niš, kapirate, a? Genijalno. Brate, izvini ako ti se ne sviđa, a mediji usvoje ovaj alter ego. Mada neće, verujem da je samo meni smešno.
VICE: Hej, Naismene, šta je povod za ovakve akcije koje ti i tvoji saborci sprovodite?Naismen: Mi smo revoltirani tom pasivnošću građana. Nervira nas to što misle da su bespomoćni, a nisu, jer od nas mnogo zavisi i možemo dosta toga da uradimo, što ovim i dokazujemo. Sa druge strane, nervira nas uspavanost gradskih uprava i svih struktura, jer građani nemaju informaciju kome da se obrate kada primete neki problem. A kada se obrate, onda mesecima čekaju za rešenje nekog problema koji se nikada ne reši. Tako da sa jedne strane napadamo grad, ali i malo kritikujemo građane jer mislimo da moraju da se bore za sebe.Koliko su vaši potezi delotvorni? Kakvi su efekti?Neke akcije nam brzo unište, recimo ona tabla je sklonjena odmah istog dana, ali neke i ostanu. Kada smo slavili rođendan rupi, asfaltirali su je nakon sat vremena. Oni držači za zastave su stajali šest meseci tamo, a kada sam postavio bokserske rukavice koje sam platio 400 dinara u kineskoj radnji, ovi iz parking servisa su to skinuli za deset minuta. U gradu nas neko prati konačno, u smislu da prate naš rad i da vrlo brzo odreaguju kada vide nešto.
Reklame
A zbog čega ste anonimni?Anonimni smo zato što nije poenta u tome da ljudi vide ko smo, već da im pokažemo da bilo ko od nas može da bude aktivista. Nišlije često umeju da kukaju: "Jao, pa vidi kako je đubre ovde ispred zgrade". Pa skupi se sa komšijama, pa počistite ako vam smeta. Nas desetorica smo renovirali celokupno školsko igralište, kupili smo daske i boje i sredili ga za dva- tri sata. A oko tog igrališta su se zadnje dve godine prepirali škola i grad oko toga ko će da ga održava.
Kakav je osećaj kada vidiš da te akcije imaju efekta?Mnogo je dobar osećaj. To je nešto što nas zaista pokreće. Mi to radimo vikendom za svoju dušu. Ali kada vidimo rešenje, to je ogromna satisfakcija. To je motivacija koja nije u lovi, već ona koja ti kaže da treba da radiš neki posao, jer ako ti ne uradiš, niko drugi neće.Da li vas je neko provalio do sada?Dobra je fora što nas niko nije provalio. Ja to vidim po tome što svi oko mene komentarišu "E, svaka čast ovim ljudima što rade", a niko ne provaljuje da sam to ja i neka moja ekipa. Čak često i kačim po društvenim mrežama to što radimo, pa se tako pokrivam.Da li se osećaš kao superheroj kada niko ne zna ko si i dok pričaš o sebi u trećem licu?Imam neku ličnu satisfakciju u svemu ovome. Ja to zbog ćerke radim i hoću da ostanem u gradu koji mnogo volim, jer sam veliki lokal patriota. Stoga se i osećam kao superheroj. Nije da sam nešto nadmen, ili da imam veliki ego, ali drago mi je kad rešim nečiji problem.
