Odrastanje sa roditeljima istog pola

U debatama o istopolnim brakovima, decu obično niko ništa ne pita. To je problem sa kojim je australijska rediteljka Maya Newwll odlično upoznata. Maya ima dve mame i odgajena je u porodici sa mnogo ljubavi.

Zbog toga je, za razliku od drugih ljudi, izloženija debati o deci koja odrastaju u homoseksualnom okruženju. Radeći na svom novom dokumentarnom filmu The Gayby Project, Maya je provela četiri godine dokumentujući život dece sa roditeljima istog pola. Razgovarali smo sa Mayom o filmu i tome kako ljudi često zanemaruju da deca mogu da doprinesu debati o ovom pitanju.

VICE: Ćao Maya. Zašto si odlučila da radiš domunetarac o ovoj temi?

Maya Newall: Pre četiri godine sam gledala film The Kids Are Alright koji je pričao priču o lezbejskoj porodici iz Amerike. Izašla sam iz bioskopa i osećala se jako, jako neprijatno. Negde na pola puta do kuće sam shvatila da nikada nisam videla prorodicu poput moje na ekranu. Kao neko ko je odrastao sa gej roditeljima, petpostavljam da sam poželela da napravim film koji sam želela da pogledam kao dete.

Takođe, u proteklih deset godina imamo jako ružne debate o braku. Dok gej ljudi ne mogu da se venčaju, u realnosti već dugo imaju decu. Osećala sam da glas dece nedostaje u čitavoj diskusiji.

Iz tvog iskustva, šta su glavne predrasude ljudi prema roditeljima istog pola?

Ljudi uvek pitaju iste stvari. Prvo je pitanje: "Da Ii misliš da si na neki način oštećena jer nisi imala oca?". I sledeće pitanje je "Jesi I ti gej?".

Svi pretpostavljaju da imam neko izokrenuto shvatanje roda i misle da je ovo koncept koji te na neki način optećuje.

Pročitajte još: Biti gej u Srpskoj pravoslavnoj crkvi

Gus je jedan od dečaka u dokumentarcu, ima dve mame i voli rvanje. Neki to mogu da vide kao traganje za muškošću koja mu neodstaje u poroduci. Jesi li razmišljajla o tom uglu?

Definitvno. Ali kada si iz iste priče, razumeš da dete istražje svoj rod i identitet kao i svako drugo dete.

Veliki deo filma prikazuje normalnost porodica koje su u filmu. Da li je to bio tvoj cilj?

Mislim da kada su porodice sa homoseksualnim brakovima u pitanju, važno je ispričati priče koje nisu samo borba za prava tih ljudi. Nisu nam potrebne ni priče koje upiru prstom u razlike sa heteroseksualnim porodicama. Potreben su nam priče o odlascima na porodine odmore, razgovorima za vreme večere, raspravama – svim stvarima koje čine porodicu.

To je kljuna stvar u filmu, ne treba da bude o politici. Film predstavlja decu onakvom kakva jesu, oni se bore sa stvarima sa kojima se svi mi borimo dok odrastamo, kao i o izazovima roditeljstva.

Da li potcenjujemo decu time što ih ne uključujemo u debate o ovom pitanju?

Definitivno. Obožavam prve kadrove filma – Gus gleda pravo u kameru i objašnjava kako je začet. Zna kako su to njegove majke uradile - otišle su u bolnicu, bilo je sperme u flašici, onda su uradile to i to i on se rodio.

Deca iz gej prodica su došla na svet na jedinstven način. Zbog toga roditelji moraju da budu otvoreni sa njima. Toliko dece zna o procesima začeća, surogat roditeljima… Bilo je divno raditi intervjue, vidiš da su ova deca itekako pametna za svoje godine.

Iz onoga što si vdela, da li se ova deca muče sa socijalnim pritiskom jer ne dolaze iz tradicionalne porodice?

Definitivno. Dok sam odrastala u gej porodici, nebrojano puta su moju porodicu nazivali odvratnom ili mi govorili da sam i ja gej. Ali, nekada pritisak nije tako otvoren i očigledan. Decu koja se pojavljuju u filmu nisu tukli u školi, niti ih verbalno zlostavljali. Ali, ako ovi klinci otvore novine ili počnu da menjaju kanale, vide ljude koji vode debatu o tome da li njihovi roditelji smeju ili ne smeju da se venčaju.

Ali na kraju, sav taj pritisak počneš da nosiš kao neki štit. Imala sam sjajne roditelje, pune ljubavi. Nekada sam se hvalila time što ima gej roditelje. Govorila sma deci da ću jedina moći da paradiram na Mardi Grasu.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu