Evolucija ekstazija u novom milenijumu

Kada je Madona 2012. objavila album MDNA, nepodnošljivo je gurnula MDMA u novu eru mejnstrim slave. Ali M je bio jedna od droga za žurke mnogo pre nego što su pop zvezde i reperi počeli da ga pominju u svojim tekstovima, i svakako je prethodio povratku elektronske plesne muzike u Severnoj Americi kasnih dvehiljaditih. Ali međutim, nije dolazio u obliku u kojem je danas poznat, u prahu ili kristalima – na rejvovima u devedesetim i ranim dvehiljaditim, MDMA je bio poznat kao sastojak stereotipskih, šarenih pilula ekstazija, sa utisnutim logoima, kao što je Plejbojev zec, ili Mercedesov znak (čuli smo da su u jednom trenutku najbolje bile Bele golubice). Ali danas, barem u SAD i u Kanadi, standard za uzimanje MDMA su postale želatinaste kapsule ispunjene prahom. U međuvremenu, ekstazi koji malo podseća na lizalice sve više ispada iz mode.

Jedne jesenje večeri 2008, odmah pošto sam podigla poslednjih 20 dolara sa računa u banci, sa dve drugarice sam otišla u jednu sporednu ulicu u centru Pitsburga, da se nađem sa dilerom ekstazija. Kada smo se vratile u studentski dom, sve tri smo u isto vreme progutale pilule boje kasije sa utisnutom siluetom žene. Kada je počeo da nas radi, otišle smo u park, i iako je temperatura bila jedva iznad nule, ja sam se izula i radosno bosa šljapkala po fontani. I dalje mi je neverovatno da sam bila u mogućnosti da nađem pilule sa otiskom koje su donekle okej, uprkos tome što sam bila tupava tinejdžerka koja je bukvalno radila šemu kod dilera iz uličica. To je bila čista sreća, i iako u trenutku kada sam bila na ekstaziju toga nisam bila svesna, to je bio skoro poslednji put da sam u nastupajućim godinama uspela da nađem baš tu drogu.

Kada sam se sa setom iznova i iznova sa svojim rejverskim drugarima prisećala dana kada smo redovno mogli da nađemo živopisne pilule sa otiskom, i kada sam počela da čeznem za večerima kada mi se zgrči vilica, oči zakolutaju i ne mogu da prestanem da đuskam, počela sam da se pitam zašto smo svi prešli na kapsule M-a. A povrh toga, razvila sam narastajuću frustraciju zbog načina na koji se savremeni MDMA u mejnstrim medijima i dalje prikazuje u obliku šarenih pilula ekstazija; postala sam rešena da otkrijem gde su, do kurca, nestale sve te pilule sa otiskom.

U jednom od najodvratnijih primera kako se MDMA pominje u pop kulturi, reper Tajga je pitao ceo svet gde je "Moli"

. Do 2010, iako sam veći deo vremena bila okružena drogama za žurke, niko od ljudi sa kojima sam kontaktirala u više gradova širom severoistočnih SAD i Kanade više nije uzimao šarene pilule, niti sam uopšte mogla da ih nađem. Iznenada, svi smo ganjali nešto drugo: kapsule MDMA. Do tog vremena, obeležja rejv kulture devedesetih – neon, svetleći štapići, veštačko krzno – iako su se selektivno koristili i tokom eksplozije EDM-a, su promenila vlasnike, kada je originalna rejverska publika odrasla; novonastali žanrovi, kao što je dip haus, više su naginjali zrelijoj publici, doprinevši promenama u plesnoj muzici uopšte, i negde usput je i droga koja se konzumira na žurkama izmenila oblik.

Kapsule MDMA se na nekoliko načina pomalo razlikuju od pilule ekstazija. Najočiglednija diferencijacija je pojava: presovane pilule ekstazija su obično šarene, ima ih raznih oblika i imaju utisnut logo; ono što ljudi zovu M (ili „Moli", ako su grozni) obično je beli ili zagasito beli prah ili kristal u providnoj želatinastoj kapsuli. Ova prva vrsta, presovane pilule, je malo komplikovanija za proizvodnju, i za nju je potrebna skupocena oprema, kao što je presa – što nije bilo lako naći, pre nego što je kupovina preko interneta postala toliko uobičajena. Za ovu drugu vrstu, ako ste već nabavili MDMA na internetu, ili iz nekog drugog izvora, kapsule želatina u koje možete da stavite M je lako nabaviti u pajp šopovima ili u apotekama. Obe vrste bi trebalo da sadrže MDMA, mada to nije uvek slučaj. Međutim, tablete ekstazija se ne reklamiraju kao čist MDMA (generalno se smatra da sadrže barem još jednu drogu, kao što je spid), dok kapsule M-a to jesu. Od 2014, MDMA (u bilo kom obliku) je postao peta najčešće konzumirana droga na svetu (odmah iza alkohola, duvana, kanabisa i energetskih napitaka) po rezultatima globalnog istraživanja o drogama.

Presovanje pilule nije najprostiji postupak na svetu

Do 2009, kada sam i sama počela da primećujem prelazak sa pilula ekstazija na kapsule MDMA, to se događalo usred trenda elektro-hausa koji je zarazio bukvalno svaku osobu u tinejdžerskim godinama ili u ranim dvadesetim koju sam ja poznavala. Počela sam da provodim vikende slušajući kako didžejevi puštaju odvratnu muziku prepunu trubljenja i kliktanja, često putujući u Toronto. Na kraju sam se preselila u Toronto, gde sam skoro svaki put uzimala M kada sam išla da đuskam. Tokom godina kada sam skoro svaki vikend provodila na žurkama sa elektronskom muzikom – u brojnim gradovima širom SAD i Kanade – na prstima jedne ruke mogu da prebrojim kada sam uspevala da nađem neuhvatljive, živopisne, presovane pilule ekstazija.

Daleko od toga da sam jedina osoba koja je uočila promenu načina na koji uzimaju MDMA u nekim delovima Severne Amerike. Razgovarala sam sa jednom dvadesetšestogodišnjom ženom koja je kao tinejdžerka bila deo rejv scene u Torontu, i većinu vikenda između 2004. i 2006. provodila uzimajući presovane pilule, od kojih su joj omiljeni bili plavi delfini i zelene omege. Kaže da do 2008. nikada nije ni čula za kapsule M, kada joj je jedan od prijatelja rejvera rekao, „Isti je kao ekstazi, samo čistiji, bez dodatih sranja". Na kraju krajeva, kaže ona, bilo je lako da ti uvale loš ekstazi sa previše spida, tako da se čistija opcija isplati. Narednih nekoliko godina je uzimala M u ovom novom obliku, za koji je saznala na dram end bejs žurkama. U poslednjih nekoliko godina, kaže ona, naišla je na ekstazi svega par puta, i kaže da je slab u poređenju sa onim koji je nabavljala kada je bila tinejdžerka.

Umanjenje štete i prepoznavanje evoluiranog oblika ekstazija od strane policije

Projekat Trip!, organizacija za umanjenje štete sa sedištem u Torontu koja postoji od 1995, takođe je posmatrala ovu promenu. Iako oni svoje napore koncentrišu na samo jedan grad, održavaju komunikaciju sa sličnim organizacijama širom Kanade i SAD, koje prate trendove u uživanju droge. Koordinatorka projekta Lori Kufner je istakla da se tranzicija oblika MDMA dogodila između 2007. i 2009. „Nekada je bilo više presovanih pilula, i ljudi su definitivno bili mnogo više zainteresovani za kupovinu obojenih, odštampanih krugova, srca… jer su tako barem mogli da kažu svojim prijateljima, 'O, ružičasti smeško ili žute zvezde su takve i takve', i to se nije mnogo menjalo", kaže ona za VICE. „A onda više niko nije želeo da ima bilo šta sa presovanim pilulama, i to je povećalo potražnju za belim, zagasito belim ili smeđim prahom ili kristalima".

Detektiv Džon Margetson, koji radi u Odeljenju za droge policije Toronta, takođe je primetio promenu. Margetson kaže da je od sredine devedesetih „Ekstazi ličio na šarene bombone, u raznim bojama i sa raznim otiscima, i sav je bio takav". Ali od 2010, primećuje on, „Ljudi su počeli da prodaju ono što zovu 'Moli', što je MDMA u granulama… danas bi bilo veoma čudno naći tabletu; kupuju ili čist prah na grame, ili želatinsku kapsulu". Takođe je napomenuo da je radeći na tajnim operacijama primetio da se često ispostavi da je ono za šta dileri koji to prodaju misle da je MDMA u stvari neka druga supstanca.

Kufnerova kaže da bi mnogi drugi faktori mogli da budu zaslužni za to, uključujući i eksploziju elektronske plesne muzike (EDM) u Severnoj Americi u tom vremenskom okviru, primećujući da je to bilo u doba kada je izraz „Moli" postao uobičajen i u pop kulturi, i zbog toga što je pribor za testiranje droge pojeftinio. Takođe, naravno, stalni pristup internetu je promenio način na koji tražimo droge (preko Erowid-a ili EcstasyData, na primer), jer, bilo to dobro ili ne, prosečan čovek sada ima mogućnost da preko interneta naručuje raznorazne supstance – čak i one za koje većina ljudi nije ni čula. Uz pojavu psihoaktivnih supstanci koje svako može da priušti, i koje se masovno proizvode u zemljama kao što je Kina i prodaju se preko interneta (u nekim slučajevima se određena količina prodaje i za manje od deset dolara), dileri u SAD i Kanadi su iznašli način da ostvaruju ogromnu zaradu.

VICE je razgovarao sa bivšim dilerom ekstazija iz Britanske Kolumbije, koji je takođe primetio promenu: „Prelaskom na kapsule sa prahom su nestali brendovi, što je omogućilo da se na tržištu pojavi i prodaje loš M… presovanje pilula zahteva previše vremena i energije; ako prozivođač može da nabavi istu količinu praha koju sadrži pilula, zašto bi gubio vreme da ga presuje"? On više ne prodaje i iako kaže da ponekad uzme M, više mu nisu dostupne pilule ekstazija, i godinama ih nije video.

Jedan drugi izvor, koji je na rejvovima u Torontu između 1993. i 1998. često uzimao ekstazi, kaže, „Da bi pravio pilule, moraš da imaš presu… bilo ih je teško nabaviti, a kada bi te uhvatili, postajala je bojazan da te panduri povežu sa svakom pilulom koja ima tvoj otisak, i mislim da su se proizvođači zbog toga okrenuli kapsulama". Ona kaže da se seća da je i tada bilo kapsula, ali da su imale negativnu konotaciju i da su se ljudi osećali „bezbednije" uzimajući presovane pilule. Na primer, kaže ona, jednom je uzela kapsulu za koju se ispostavilo da je puna heroina, što je opravdalo sumnje mnogih njenih prijatelja po pitanju uzmanja droge u tom obliku. Ali danas je mišljenje potpuno suprotno – ljudi često misle da su želatinaste kapsule sa prahom ili kristalima bolji izbor, kada je u pitanju čistoća i kvalitet, što nije uvek tačno, iako je možda u nekom trenutku bilo istina.

„Čist MDMA je na neki način deo one hipi, anti-GMO kulture… koji je omiljeniji među iskusnijim rejverima", rekla je Kufnerova za VICE, ističući da se ta promena može povezati sa muzičkim žanrovima i tipovima žurki na kojima ljudi uzimaju drogu, za razliku od pre. „Ali ako nešto potiče iz Kine ili Indije, gde prave neke od tih droga… one ne dolaze iz malih laboratorija, proizvode se masovno, i ne prave ih ljudi koji ih obavezno i uzimaju, niti su deo te kulture – oni samo proizvode drogu".

Udaljavanje od čistoće

Ova masovna proizvodnja droga o kojoj govori Kufnerova predstavlja barem jedan od načina na koji i druge supstance osim MDMA završe u želatinastim kapsulama koje ljudi danas uzimaju. Ja sam lično utvrdila da su se u kapsulama koje sam kupila kao „MDMA" nalazile sledeće psihoaktivne supstance, uz pomoć kompleta za testiranje, ili preko priznanja dilera kada bih ga suočila s tom činjenicom: PMA, mefedron i MDA. Iako neke od ovih supstanci imaju sličnu molekularnu strukturu kao MDMA (takođe poznato i kao analogija), druge, kao što je mefedron (takođe poznat i kao „mijau, mijau"), mogu da budu opasne. Izvori koje sam intervjuisala za ovaj članak su mi potvrdili da su i sami nalazili gorepomenute supstance, ali dvoje njih mi je reklo da su u svojim kapsulama često nalazili i metilon. Šta više, prema statistikama EcstasyData, nezavisnog programa laboratorijskog ispitivanja koji je deo Erowid-a, od uzoraka koje su testirali, uključujući i presovane pilule i kapsule MDMA ili prah, čistoća je tokom godina opala. 2001, nešto manje od polovine uzoraka testiranih u njihovoj laboratoriji je sadržalo samo MDMA; prošle godine, taj procenat je iznosio 33.

Jedan diler M-a iz Toronta koji je aktivan od početka ove decenije i koji prodaje gotovo samo kapsule je rekao za VICE da „Ljudi ne žele da se osećaju nebezbedno, pa stalno u glavi smišljaju neku računicu da bi kontrolisali situaciju, ali u stvarnosti, oni uzimaju PMA ili druge hemikalije", kaže on. „Ljudi stvarno žele da budu sigurni da uzimaju čist MDMA, ali to nije nešto što se može naći kod bilo koga – obično u kapsuli ima i nečega drugog.

Od svih korisnika i dilera intervjuisanih za ovaj članak, samo je jedan – koji je deo te scene više od dvadeset godina – bio siguran da može ovog vikenda da nabavi presovane pilule ako to poželi, iako su svi rekli da bi mogli da nađu nešto što se prodaje kao kapsula MDMA.

Iako kod tih dragih presovanih pilula koje su sve ređe u SAD i Kanadi takođe ima problema, kao što su falsifikati koji se pojavljuju, one imaju jednu prednost u odnosu na uobičajene kapsule MDMA: izgled koji ukazuje na jasnu razliku između različitih vrsta, što pomaže pri prepoznavanju onoga što ćeš da progutaš pre nego što se popneš na plesni podijum. Kada bi se na žurci pojavila dva dilera, i kada bi jedan prodavao narandžaste pilule sa znakom „pis", a drugi ljubičaste sa Supermenovim znakom, ekipa rejvera bi mogla da kaže da su ove sa pisom bile prilično pristojne, dok su ljubičaste imale previše spida.

Danas se sve svelo na to da na nekoj žurci možemo da pokažemo na tipa koji stoji u uglu i, u najboljem slučaju, da probamo da opišemo kako je izgledao prah u našoj kapsuli (Naravno, sasvim je moguće da je preko interneta naručio više supstanci sličnog izgleda i strpao ih u džep, mada to ne preporučujemo, pošto je poznavanje izvora ključno za bezbedno uzimanje droge). Ne može se poreći da su presovane pilule sa sobom nosile rizik da sadrže i neke druge droge, ali kupovanje bezličnih kapsula ili praha u vreme kada su mnoge slične psihoaktivne supstance dostupne na internetu može uživanje droge da učini opasnijim. Ako ste tokom protekle decenije redovno uzimali supstancu koja je reklamirana kao MDMA, sve su šanse da ste neznajući probali i nešto drugo osim „čiste" droge koju su vam prodali.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu