Majka Tereza je bila bezdušna kučka

Preteča Karli Fiorine i lažnih video snimaka organizacije "Planirano roditeljstvo" bila je Blažena Tereza od Kalkute. Zahvaljujući propagandi Katoličke crkve, nju danas pamtimo kao modernu sveticu, ali istorija otkriva drugu priču.

Katolici već generacijama unazad odbijaju ove tvrdnje. Danas i crkva i vernici obožavaju Majku Terezu. Smatra se da je oko 300,000 ljudi bilo prisutno kad je Papa Jovan Pavle II u Vatikanu objavio njenu beatifikaciju - prvi korak ka kanonizaciji, posthumnom proglašavanju osobe za sveca.

Pre nego što je umrla 1997. godine, ova časna sestra je sagradila kult sledbenika tako što je otvorila 517 misionarskih ispostava, mahom u Kalkuti, glavnom gradu savezne države Zapadni Bengal u Indiji. Ipak, bar dve decenije unazad, optužbe za finansijske malverzacije i medicinsku korupciju prate Terezine misionare. Serž Larive i Ženeviv Šenard sa Odseka za psihoedukaciju Univerziteta u Montrealu, uz Karol Senešal sa Univerziteta Otava, izdali su 2012. studiju u kojoj se opisuju Terezini zločini: doktori koji su posetili njene misionarske centre otkrili su da je trećina pacijenata „ležala na samrti prepuštena sama sebi."

Isti autori navode da su doktori ustanovili manjak medicinske nege, hrane, i sredstava protiv bolova, iako je Tereza u te svrhe prikupila milione dolara. Slate takođe otkriva da, uprkos tonama novca upućenim Terezi, njeni hospisi nisu izgledali ništa bolje u vreme njene smrti nego u vreme osnivanja. Od sopstvene bolesti, Tereza se lečila u kalifornijskim klinikama. Stanje u ovim misionarskim centrima je bilo toliko loše da su ih svedoci poredili sa fotografijama „nacističkog koncentracionog logora Bergen-Belsen."

Kristofer Hičens kaže da je u odgovoru na ove optužbe Majka Tereza izjavila da „treba naći lepotu u siromasima koji prihvate svoju sudbinu, koji pate kao Hrist na krstu. Svet mnogo toga dobija od njihove patnje."

Ako je nekoga Tereza zaista želela da poštedi patnje, bili su to fetusi. Njujork Tajms prenosi njen govor na dodeli Nobelove nagrade u kom je kritikovala abortus: „Ja smatram da su najsiromašnije nacije sveta one u kojima je abortus legalan. Zločin protiv nerođenog deteta je najveća pretnja miru u svetu danas." Istraživanja su pokazala da se abortusi dešavaju podjednako često u zemljama koje ih zakonski zabranjuju i u onima u kojima su legalni. Sa druge strane, žene 34 puta češće umiru pri abortusu u zemljama u kojima je zabranjen.

Tereza je 1994. godine posetila Vašington da bi održala govor na molitvenom doručku pred Bilom Klintonom i Alom Gorom. U izlaganju je insistirala da je borba protiv abortusa podjednako važna kao i borba protiv gladi među decom. „Mnoge ljude veoma brine sudbina dece u Indiji, kao i one u Africi, od kojih mnoga umiru od gladi, i tako dalje. Mnoge ljude takođe brine nasilje u ovoj velikoj zemlji, Sjedinjenim Američkim Državama. Lepo je što ih sve to brine. Ali veliki broj tih ljudi nije briga za milione i milione dece koju njihove majke svesno ubijaju. To je danas najveća pretnja miru – abortus, koji u ljudima izaziva tu vrstu slepila."

Iste godine, novinari Kristofer Hičens i Tarik Ali objavili su dokumentarni TV film pod naslovom „Anđeo pakla" koji se bavi Majkom Terezom. Hičens tvrdi da je ona „demagog, mračnjak, i sluga svetovnih moćnika," te da radije osuđuje abortus odnosno kontracepciju nego što pomaže siromašnima. Kako navodi Vašington post, film takođe opisuje Terezina bliska prijateljstva Čarlsom Kitingom, umešanim u ekonomsku krizu devedesetih godina, kao i sa Žan-Klod Duvalijeom, diktatorom sa Haitija koji se pod nadimkom Papa Dok proslavio po otmicama i mučenju. Iako su njeni misionari ostali bez sredstava, Hičens tvrdi da je Tereza primila novac od navedenog dvojca koji je upropastio živote hiljada, ako ne i miliona ljudi.

Tokom decenije koja je usledila, Majka Tereza je nastavila da ohrabruje zemlje i političare posvećene opasnim, zastarelim moralnim normama. U Irskoj je podržala glas protiv novog zakona koji je 1995. legalizovao razvod braka, a godinu dana kasnije se zahvalila Bobu Dolu na odbijanju zahteva za izvršenje kasnih prekida trudnoće. Kad je postalo popularno nositi AIDS trake, hvalila se o pomoći koju pruža obolelima – iako je prezirala kondome koji su mogli da spasu bezbroj života. To da se ova potencijalna buduća svetica u isto vreme borila protiv side i protiv kondoma ne bi trebalo nikog da iznenadi, imajući u vidu koliko često je demonstrirala teško licemerje.

Thumbnail fotografija: Majka Teresa na skupu za zabranu abortusa. Fotografije via Wikimedia Commons

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu