Današnji gangsteri pored kojih Skarfejs izgleda kao mlakonja

Dvadesettrogodišnji mladić koji nosi nadimak Montana služi kaznu u zatvoru u Nuevo Laredu, u Meksiku. On u svojoj ćeliji drži plakat filmskog gangstera u tumačenju Ala Paćina po kom je dobio ime. Ali Montana nije prosečni klinac koji se loži na Skarjfejsa. Prema novinaru Ijoanu Grilu, on je svoje prvo ubistvo počinio sa 13 godina, a navodno je u narednoj deceniji ubio još preko 30 osoba dok je radio za bandu "Mara Salvatruča" a pre nego što je završio iza rešetaka. Montana nije izolovani primer među današnjim kriminalcima koji imitiraju ili čak nadmašuju živote zloglasnih stvarnih ili izmišljenih gangstera.

U novoj knjizi Gangster Warlords: Drug Dollars, Killing Fields, and The New Politics of Latin America, Grilo je jasno stavio do znanja da članove bandi kao što su Montana, lidere kartela, plaćene ubice i moćne članove kriminalnih organizacija možete naći širom Latinske Amerike i Kariba — a ne samo u Meksiku. Od bande "Šauer Posi" sa Jamajke i sindikata "Komando Vermeljo" u Brazilu, sve do bandi koje divljaju širom Centralne Amerike, sve ukazuje na to da velike zločinačke mreže danas cvetaju širom sveta. A ovim kartelima i bandama upravljaju moderni kriminalci koje Grilo opisuje kao mešavinu "direktora, teroriste i rok zvezde" — nasilni tipovi kao što je bio Pablo Eskobar pored kojih zlikovci iz popularne kulture deluju neubedljivo.

Da bi napisao knjigu, Grilo je morao da zađe u prve borbene redove gradova u kojima se suočavaju bande, karteli i policija, a ubijaju jedni druge (baš kao i civile) u hiljadama. Ovaj poreklom britanski novinar intervjuisao je bivše plaćene ubice u meksičkim zatvorima, vozio se sa policijom po slamovima Venecuele i istraživao gazde bandi u favelama Rija de Žaneira i divljim naseljima Kingstona. Tokom svog istraživanja, Grilo je shvatio da je na njegove oči počela da nastaje nova vrsta gangsterskog bosa: čovek sa dubokim džepovima i dobro naoružanom paravojnom formacijom da mu čuva leđa koji se toliko razmeće i kočoperi da se to često završava impulsivnom demonstracijom moći kad god izgubi živce. Za ove vrhovne vođe kriminalnih bandi, život je postao video igra ili gangsterski film u kom se ostvario svaki kliše iz popularne kulture.

Grilo je pre toga napisao knjigu El Narco, u kojoj je detaljno opisao uspon meksičkih kartela sredinom dvehiljaditih. Gangster Warlords za ovog pisca predstavlja korak dalje, jer beleži veoma sumornu stvarnost koja se odvija u realnom vremenu. VICE je preko Skajpa razgovarao sa Grilom u njegovom sedištu u Meksiko Sitiju kako bismo saznali nešto više o njegovoj novoj knjizi i stekli uvid u to šta se dešava u narko svetu dole na jugu.

VICE: Ranije ste iscrpno izveštavali iz Meksika o narko kartelima i nasilju u toj zemlji, ali kad ste počeli da istražujete šta se dešava u drugim okolnim državama?

Ijoan Grilo: Tokom 15 godina koliko sam proveo u Meksiku izveštavajući o nasilju kartela stalno sam nalazio vezu sa tim drugim mestima. Kad shvatite da postoje slične ili čak gore situacije na mnogim mestima širom Latinske Amerike i Kariba, počnete da pratite trag domina od meksičkih kartela preko gangstera u Hondurasu do kolumbijskih kriminalaca. U prilici ste da pratite oružje koje putuje od Sjedinjenih Država i Meksika sve do Kariba. Imate konkretnu fizičku vezu, ali vidite i da su situacije veoma slične. Nije slučajnost da odjednom imate 17.000 mrtvih godišnje kao žrtve nasilja kartela u Meksiku, dok na desetine hiljada ljudi strada u nasilju organizovanog kriminala i u Brazilu i u Hondurasu.

To me je navelo da pogledam širu sliku. Već sam bio u slamovima Kolumbije i vrlo brzo shvatio da je tamo na vlasti kartel, vlada u senci u getu. Ista stvar se dešava i u Meksiku. A onda počinjete da pronalazite druge paralele, kao u Jamajci, gde su oblasti između različitih geta raseljene. Ako odete u Honduras, videćete da se tamo desila ista stvar, bande su proterale ljude iz raznih krajeva grada kako bi napravile tampon zone između svojih teritorija. Kad uvidite ove sličnosti, počinjete da stičete jasniju sliku kakvi su ti gangsterski vrhovni zapovednici i u šta su se pretvorili [širom Latinske Amerike].

Da li je na ove kriminalne grupe i gangsterske vođe uticao Pablo Eksobar, njegovo nasleđe i ono što je radio u Kolumbiji osamdesetih?

Pablo Eskobar i "Medeljinski kartel" su izgradili model. U tom smislu, on je bio čovek ispred svog vremena. Našao je način da dođe ogromne sume dolara od kokaina i zaradio je više novca nego što vi ili ja možemo da zamislimo. Pablo je dominirao kokainskim tržištem, ali ono se sad proširilo čitavom kontinentom i u stalnom je porastu. Brazil je tržište broj dva u svetu uživanja kokaina, odmah posle Sjedinjenih Država. Trenutno su na prvom mestu po uživanju kreka. U Brazilu možete da odete u favele i zateknete sto za kojim sede ljudi i prodaju drogu. Kad imate ovako siromašne zemlje sa mladim ljudima u slamovima koji nemaju prilike za posao, a karteli im nude drogu, novac, žene — sve to na gomili — te vođe kartela vrlo brzo uspevaju da regrutuju sopstvenu privatnu armiju.

Ko su najozloglašenije vrhovne vođe gangstera koje ste pokrili u knjizi?

Jedan od njih je Dudus Kouk, poznatiji kao Predsednik, jamajkanski trgovac drogom koji je trenutno u zatvoru. Bani Vejler, veliki rege muzičar, ima pesmu pod imenom "Don't Touch the President" koja govori upravo o njemu. Kouk je bio rok zvezda, direktorski tip koji se puno bavio dobrotvornim radom izdignutim na neverovatan nivo. U svojoj pesmi Bani Vejler peva: "Sometimes out of evil, come the poor good/Can't you see the progress in the neighborhood." On kao da želi da kaže da iz krvavog novca od droge može da proizađe nešto dobro. Istovremeno, on je otpremao veliku količinu kokaina u Veliku Britaniju i Sjedinjene Države. Žene su za njega prenosile kokain u kondomima u svojim vaginama. Bilo bi ih tridesetak u avionu. Policija bi uhvatila jednu ili dve, ali bi i dalje ostalo njih 28 ili 29 koje su prošle kontrolu.

Još jedna ličnost kojom se bavim je Nazario "El Mas Loko" Moreno, koji je predvodio "La Familju Mičoakanu" i kartel "Vitezova Templara" u Meksiku. On je napisao sopstveni verski tekst po imenu Pensamientos, što znači "Moja razmišljanja" i postao cenjen poput sveca — što je više od statusa rok zvezde. Kad su ljudi pogrešno mislili da je ubijen, zapravo su mu se molili. Kako se to ljudi mole čoveku koji trguje kristal metom? Otputovao sam u kraj iz kog je čovek potekao. Kao dete je verovao da su ljudi koji piju koka-kolu bogati, zato što je odrastao u siromaštvu i pio vodu iz reke, ali taj čovek je na kraju preuzeo kontrolu nad čitavim svojim krajem.

Jeste li primetili uticaj pop kulture kod nekog od ovih kriminalaca ili kriminalnih vođa?

Išao sam u zatvor u Nuevo Laredu, u Meksiku, gde je jedan vođa ganga imao bilijarski sto u ćeliji i disko ozvuku za žurke. Na zidu je držao plakat Al Paćina kao Skarfejsa u prirodnoj veličini. Intervjuisao sam ovog mladog člana bande "Mara Salvatruča", a nadimak mu je bio Montana. To je lik koji ima 23 godine i ubio je tridesetoro ljudi, a počeo je da ubija sa 13 godina. Opisao mi je sva svoja ubistva i svo ludilo iz svog neverovatno nasilnog života.

Na Jamajci, kriminalci i bosovi se među sobom nazivaju donovima. Intervjuisao sam starijeg tipa iz bande"Šauer Posi" u nadi da ću saznati zbog čega. Otkrio mi je da su počeli da zovu sebe donovima po Donu Korleoneu kad se pojavio Kum.

U Hondurasu sam se raspitao kad su ovi momci postali toliko nasilni, a neko mi je rekao da je to bilo nakon što su pogledali film Blood In, Blood Out sinhronizovan na španski. Svi mladi gangsteri znaju taj film napamet.

Kako da zaustavimo svo to nasilje bandi i kartela? Da li ste tokom vašeg istraživanja došli do bilo kakvih rešenja?

Ne možemo da zabranimo pevačima da pevaju o trgovcima droge ili Holivudu da snima te filmove. Problem nije gledanje filmova ili slušanje ploča. Deo problema leži u snagama reda i mira. Policija i vojska su sastavni deo tog nasilja. Ne želim svu krivicu da svalim na njih, ali oni su očigledno više deo problema nego što su deo rešenja. U Americi je trenutno velika stvar to što policajci ubijaju Afro-Amerikance, ali širom Latinske Amerike i Kariba policajci ubijaju na mnogo višem nivou nego u Sjedinjenim Državama.

Kako to mislite?

Upravo sam se vratio iz Venecuele i treba da vidite tamošnju policiju. Neki procenjuju da je njihova policija 2014. godine ubila preko 1.000 ljudi. To je zemlja sa 30 miliona stanovnika. U Sjedinjenim Državama to bi bilo kao da su ubili preko 10.000 ljudi. Na Jamajci, policija je veoma agresivna i veoma naoružana — ona u getoe upada bez ikakvog zazora. Policija tamo počini svako četvrto ubistvo. U Meksiku smo videli neverovatne stvari kao što su da policija sarađuje sa kartelima, vrši otmice, likvidira studente, ubija nevine. Policija je deo problema. Često je korumpirana, zarađuje na kriminalcima i izvlači se nekažnjeno. Ali s druge strane, policija se suočava sa izuzetno nasilnim i dobro naoružanim kriminalcima i bandama.

Dakle, borba između njih je izuzetno složena.

Haos je na obe strane. Ti kriminalni bosovi imaju ludačku ulogu u društvu u kom upravljaju velikim poslovnim imperijama i organizacijama. Napadaju policajce, bacaju bombe na ljude na trgovima, čine razna ludačka nasilja. Ali su i deo popularne kulture. O njima se snimaju sapunske opere i pesme. Pokušavamo da shvatimo ko su te ličnosti, šta znače društvu, na koji način zagorčavaju život vladi. Neobično je kako sve to ima veze sa popularnom kulturom, naročito sada kada su se pojavile sve te serije kao što su Narcos. Na televiziji se podsećamo Pabla Eskobara, a u svetu se sve to i dalje dešava.

Sve slike posredstvom Ijoana Grila i Blumzberi presa

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu