Zašto imate užasne noćne strahove nakon uzimanja previše MDMA

Noćni strah i paraliza sna mogu biti užasavajuće posledice uzastopnog uzimanja MDMA. Broadly saznaje zašto vas mozak ponekad kažnjava za svu narkotičnu zabavu u kojoj ste uživali.

Kada nije bio užasni seronja prema svojim ženama, Ajnštajn je ponekad govorio prilično pametne stvari. Poput "svaka akcija izaziva jednaku i suprotnu reakciju." I dok Ajnštajn nije govorio o upotrebi droge - ne baš - ono što kaže se može primeniti. Iskustvo posebno velike doze MDMA (da li u formi kristala ili ekstazi pilula) može biti intenzivno. Zamislite kako prednji deo vašeg mozga radi salto za saltom u ledenoj kupki ili Milenijumskog sokola kako ulazi u hiper-pogon.

Ali ono što visoko leti nisko pada, pa su negativne posledice žestoke upotrebe MDMA obilato dokumentovane: prema izveštaju iz 2001. koji je objavljen u magazinu Human Psychopharmacology, 80 odsto korisnika ekstazija je prijavilo "povratnu depresiju i letargiju" u danima nakon konzumiranja droge. Ali pojedini teži korisnici MDMA takođe prijavljuju drugu, manje poznatu posledicu: paralizu sna i noćne terore. Samo proguglajte i videćete mnoštvo forum postova MDMA korisnika u kojima se opisuju iskustva paralize sna i noćnih užasa.

Jedan korisnik razliku između običnih košmara i noćnih užasa i paralize u snu koji nastupaju nakon intenzivnog uzimanja MDMA opisuje ovako: "Obični snovi su kao kada igrate Xbox ili Plejstejšn…[noćni strahovi i paraliza sna] su kao kada stavite jedan od onih šlemova za virtuelnu stvarnost sa kojima sve vidite iz prvog lica, kao da ste stvarno tamo."

Noćne strahove, koji su najčešći kod dece, ne treba mešati sa noćnim morama. Stručnjaci u Velikoj Britaniji ih definišu kao epizode snova do 15 minuta trajanja tokom kojih osoba "vrišti, viče i paniči, a može i da skoči iz kreveta. Njihove oči su otvorene, ali oni nisu potpuno budni." Paraliza sna je, sa druge strane, definisana kao nesposobnost pokreta ili govora prilikom tonjenja u san ili buđenja. Ona može da traje od par sekundi do nekoliko minuta.

Ako iskombinujete ova dva iskustva - buđenje iz noćnog straha bez mogućnosti pomeranja - ukupni efekat je prijatan koliko i infekcija urinarnog trakta ili bolnog umetanja katetera. Iako su individualna iskustva jedinstvena, neki uživaoci droge ova dva fenomena doživljavaju u tandemu ili pojedinačno nakon perioda učestale upotrebe MDMA.

Uprkos ovome, nema opširnije akademske literature koja nagoveštava specifičnu vezu. Pitala sam profesora Rona Kovana, eksperta neuropsihologije i upotrebe supstanci sa Venderbilt univerziteta da ispita dokaze vezane za upotrebu MDMA i noćnih strahova i paralize sna. On mi kaže da, dok postoji dobra količina literature o poremećajima spavanja kod MDME, posebno u vezi sa poremećajem disanja tokom sna "ipak ne postoje objavljeni izveštaji koji objedinjuju termine poput 'noćnih terora', 'paralize sna' i 'MDMA ili ekstazi' u naučnoj literaturi".

Kloe*, 25, prvi put je uzela MDMA na fakultetu. "Koristila sam mnogo droga, verovatno mnogo više nego što sam smela sa 18 godina", seća se. Nakon posebno lude noći nije mogla da zaspi. "Na kraju sam zaspala, a kada sam se probudila, nisam mogla da se pomeram. Soba je bila mračna i mogla sam da vidim mamu kako sedi za stolom. Bila je u velikim bolovima, ali nisam mogla da joj pomognem. Nisam mogla da se pomerim."

Uprkos obilnoj upotrebi droge - uzimala je oko gram MDMA tokom izlaska - na početku Kloe nije povezala drogu i paralizu. "Nikada ranije mi se to nije dogodilo, i bilo je jebeno užasno. Tada nisam znala šta je paraliza u snu." Kloe navodi da je provela bezbroj sati na internetu pokušavajući da shvati šta joj se dešava. "Dugo sam mislila da sam čudak. Iskreno sam mislila da ludim i plašila sam se da zaspim."

Profesor Glen Hanson, neurolog sa Univerziteta u Juti se specijalizovao u istraživanjima o neurotoksičnim efektima MDMA na mozak. "[MDMA] uzrokuje veliko, fiziološki neprikladno oslobađanje neurotransmitera u vašem mozgu što prouzrokuje prenaglašene reakcije u sistemima seratonina i dopamina", on objašnjava. A šta je sa senzacijom da ti svaki receptor za užitak eksplodira? To izaziva veliko lučenje tri različite hemikalije u vašem mozgu: seratonina, dopamina i neropinefrina - ali većinom seratonina.

Henson kaže da neprekidna ili prekomerna upotreba MDMA može da ošteti proizvodnju seratonina u mozgu. "Menja se enzim koji sintetizuje seratonin u vašem mozgu - triptofan hidroksilaza - koji počinje nepravilno da radi. Vaši nivoi seratonina nestaju, a drugi neurotransmiteri u mozgu preuzimaju. Tokom vremena, moždana hemija se od one bazirane na sistemu seratonina prebacuje na sistem baziran na dopaminu ili norepinefrinu."

Kako je seratonin ključan za regulaciju sna, moguće je da upotreba MDMA može da dovede do noćnih terora i paralize sna - iako, kako ne postoje studije koje ispituju kazualnu vezu, ovo je više informisano nagađanje nego naučna činjenica. "I dalje ne razumemo skroz REM fazu sna, ali znamo da je ključna za vašu dobrobit", kaže Hanson. "Seratonin je ključan za REM fazu sna, a kada su receptori seratonina izmenjeni, nećete dobro spavati."

Mnogi ljudi sa kojima sam pričao povodom ovog članka su mi opisali jake vizuelne komponente svojih snova. Da li postoji nešto u hemijskom sastavu MDMA što može da doprinese ovim halucinogenim noćnim terorima? "Pošto je MDMA amfetamin", objašnjava Hanson "u velikim dozama može da dovede do halucinogenih epizoda. Možete imati ove intenzivne noćne čulne senzacije koje se mogu činiti veoma stvarnim. Potrebne su velike količine ekstazija da bi se dotle došlo, ali to može da utiče na vaše snove. "

Nikol*, 28, iz prve ruke zna kako je biti zvezda ličnog horor filma. Kao svi koje sam intervjuisala, ona kaže da su joj noćni strahovi i paraliza sna bili gori nakon uzastopnog konzumiranja MDMA. "Najgori incident koga se sećam", priča mi, "je bio jednog zimskog vikenda pre tri godine. Nisam planirala da radim droge, ali sam ipak uzimala MDMA cele noći tog petka, a onda sam sledeće noći uzela pilulu na kućnoj žurci."

Dok je tonula u san u nedelju uveče, Nikol je primetila da joj se vid muti. "Kao mala sam imala noćne strahove [nevezane za upotrebu droge], ali su uvek bili zvučni, poput glasne muzike ili eksplozija. Ali te noći sam videla zastrašujuće vizuelne pojave, poput ubice sa nožem i nekoga sa Scream maskom kako mi stoji iznad glave."

Lejla*, 27 je takođe doživela momente kao iz horor filmova. "Prvi put kada sam doživela noćni strah je bilo 2012, par godina nakon što sam počela da uzimam MDMA. Imala sam prilično živopisan i stresan san koga ne mogu tačno da se setim, ali je kulminacija bila da da sam pucala sebi u glavu. Obično se probudiš pre nego što se nešto tako desi u snu, ali ovaj put to nije bio slučaj." Ona je ubeđena da je strahove izazvala MDMA. "Ovako sanjam samo kada uzmem MDMA, nikada kada uzmem druge droge."

Snovi takođe imaju snažnu fizičku komponentu. "Osećam da mi je celo telo kompresovano dok tonem u san", dodaje, "kao da me neko vrlo snažno pritiska."

Od svih ljudi koji su sa mnom podelili svoja iskustva sa noćnim strahovima za ovaj članak, samo je jedan muškarac. Ograničena istraživanja podržava teorija da su žene možda podložnije toksičnim efektima MDMA od muškaraca. Jedna studija iz 2013. tvrdi da su ženski korisnici ekstazija češće prijavljivali probleme sa spavanjem i pospanost tokom dana. U isto vreme, žene su tri puta više hospitalizovane zbog upotrebe MDMA od muškaraca u Velikoj Britaniji, prema istraživanju Global Drugs Survey iz 2016.

"Recimo da imate dvoje ljudi: ženu i muškarca", objašnjava Hanson."Oni uzmu istu količinu. Žena će najverovantije biti sitnija i njen metabolizam je sporiji. Droga će imati veću koncentraciju u njenom telu i duže će tu ostati. Što je veća koncentracija, veći je efekat na biološki sistem, što znači i veći psihološki i bihevioralni uticaj."

"To je prosta hemija", zaključuje on.

Ono što je uznemirujuće je što je za sada nemoguće reći da li će hronični korisnici MDMA zauvek imati problema sa ciklusom spavanja. Nijedna osoba koju sam intervjuisala za ovaj članak nije navela značajnije promene kod navika u spavanju, Hanson upozorava da svi drugačije reaguju na dugoročnu zloupotrebu MDMA. "Ako ste oštetili svoj seratoninski sistem - i šteta je dugoročna - teško će to moći da se popravi. Mislim da [vaš ritam spavanja] neće moći da se vrati u normalu sve dok su ti nivoi seratonina poremećeni." Hanson naglašava da bi korisnici MDMA takođe mogli da se naviknu na pomagala za spavanje kako bi mogli da spavaju.

Tokom pisanja ovog članka kontaktirala sam mnogobrojne organizacije - dobrotvorne i zdravstvene ustanovama, policiju - da ih pitam koji bi savet dali korisnicima MDMA ako droga utiče na njihov san. Niko nije mogao da mi ponudi praktične savete.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu