Naučnici najavljuju da je apokalipsa blizu, mada još ne sasvim

Naučnici koji predviđaju budućnost kraja sveta danas su se okupili da bi nam još jednom ponovili da smo još uvek dosta blizu. Časovnik sudnjeg dana ostaće na 100 sekundi od ponoći, na istom mestu na kom stoji od 2020. godine.

Svake godine, Bilten atomskih naučnika—grupa naučnika i stručnjaka za bezbednost koji izučavaju koliko je čovečanstvo blizu izumiranja—skupi se da proceni koliko smo nadrljali. Godine 2020, Bilten je podesio Časovnik sudnjeg dana na 100 sekundi do ponoći. Tramp je još uvek bio na vlasti, nuklearne tenzije su rasle, i sajber pretnje su bujale. Kovid se još uvek nije proširio planetom kao šumski požar.

Sat je 2021. godine ostao na 100 sekundi do ponoći, dok je rasla stopa smrtnosti od kovida, malo toga se preuzelo po pitanju klimatskih promena, i dok su tenzije sa nuklearnim tenzijama Kine i Rusije eskalirale. Prema Biltenu, svet nije na boljem mestu 2022. godine. „Danas, članovi Odbora za nauku i bezbednost nalaze da svet u ovom trenutku nije ništa bezbedniji nego što je bio i stoga su odlučili da podese Časovnik sudnjeg dana na 100 sekundi do ponoći“, rekla je Rejčel Bronson, generalna direktorka Biltena atomskih naučnika tokom konferencije za štampu.

Časovnik sudnjeg dana koji se ne pomera može da deluje kao znak stabilnosti. Naučnici su rekli da to nije slučaj. „Časovnik sudnjeg dana stoji nepomično na 100 sekundi do ponoći“, rekla je Šeron Skvason, profesorka istraživačica na Univerzitetu Džordž Vašington i članica kopredsedavajućeg Odbora za nauku i bezbednost Biltena, tokom konferencije za novinare. „Ali to nije dobra vest, i zapravo odražava procenu Odbora da smo se zaglavili u opasnom trenutku. U trenutku koji ne donosi ni stabilnost ni sigurnost.”

Istovremeno sa otkrivanjem položaja sata, Bilten objavljuje izveštaj u kome navodi šta vidi kao glavne pretnje čovečanstvu. Najznačajnije teme izveštaja ove godine su klimatske promene, nuklearno uništenje, biološke pretnje i razorna tehnologija. „Sajber kriminalci su postali smeliji“, navodi se u izveštaju. „Hakerski napad na  SolarWinds, napad na Microsoft Exchange koji je uticao na milione širom sveta i ransomver napad na Colonial Pipeline (rešen tek nakon plaćanja 4,4 miliona dolara da bi se sistem ponovo pokrenuo), pokazuju dalekosežne posledice ranjivosti na sajber napade”.

U svetu nuklearnog oružja, stvari izgledaju mračnije nego na kraju hladnog rata. Bajdenova administracija i Rusija su se složile da obnove  New START, sporazum iz vremena kada je Obama bio na vlasti, koji ima za cilj smanjenje količine nuklearnog oružja. Ali Rusija nastavlja da razvija nove vrste nuklearnog naoružanja i čini se da je na korak od napada na Ukrajinu. Kina, nekada globalna supersila sa šokantno malom količinom nuklearnog oružja, gradi nove raketne silose ukazujući na proširenje nuklearnog arsenala. Iran i SAD razgovaraju o oživljavanju obustavljenog Zajedničkog sveobuhvatnog akcionog plana, ali Iran takođe nastavlja sa izgradnjom zalihe obogaćenog uranijuma. Severna Koreja neometano nastavlja sa testiranjem raketa.

Zajedno sa vestima o našoj predstojećoj propasti, Bilten je takođe naveo da se 2022. godine obeležava 75. godišnjica Časovnika sudnjeg dana. Osnovan 1947. godine, Bilten atomskih naučnika je počeo tako što je skupina naučnika koji su radili na Projektu Menhetn objavila bilten o stvarima koje su ih brinule. Martil Langsdorf, umetnica i supruga saradnika u istraživanju Menhetn projekta, projektovala je sat koji je postao simbol Biltena. Pojavio se na naslovnoj strani prvog časopisa koji je Bilten objavio, 1947. godine.

Upečatljiv minimalistički stil, kao i mračni predznak propasti duboko je uticao na javnost. Od osnivanja, Časovnik sudnjeg dana se često pojavljivao po pop kulturi. U najpoznatijem slučaju, časovnik otkucava u stripu “Nadzirači” Alana Mura dok ne otkuca ponoć u poslednjem broju. Pojavio se i u pesmama bendova Iron Maiden i Linkin Park, u epizodi Doktora Hua, i u televizijskim serijama kao što su Zločinački umovi i Gospođa Sekretarka.

Kako bi proslavio mračnu godišnjicu stvaranja časovnika, Bilten je pozvao jutjubera Henka Grina da govori o važnosti prenošenja nauke javnosti. Takođe su pokrenuli izazov #TurnBackTheClock, zatraživši od ljudi da podele na društvenim mrežama šta se može učiniti da bi se izbeglo uništenje naše vrste.

„Ove godine obeležavamo 75 godina od Časovnika sudnjeg dana, jednog od najmoćnijih grafičkih prikaza, jednog od najefektnijih primera naučne komunikacije i jednog od najboljih pokazatelja toga kakvu moć umetnost i nauka mogu imati kada se udruže na način koji ukazuje na upućenost i saradnju“, rekao je Bronson. „Dok Časovnik sudnjeg dana služi kao metafora, izazovi koje predstavlja su veoma stvarni”.