Sve fotografije: autor teksta
Ovaj članak je prvobitno objavljen na VICE Francuska.
Pre nekoliko nedelja, posetio sam treću po redu "modnu reviju patuljaka" koja se održava u Parizu. Događaj je organizovan baš kao bilo koja modna revija - osim što su modeli bile isključivo devojke patuljastog rasta. Prvobitna ideja je prostekla kao rezultat partnerstva između američke kompanije Creative Business House, specijalizovane za modne usluge i humanitarne organizacije Don't Be Cheap.
Ušao sam u francusko Ministarstvo kulture, gde se revija održavala, smeštena u ogromnu, praznu, zlatnu sobu ukrašenu masivnim kristalnim lusterima. Tu je bila postavljena modna pista.
Dva sprata ispod, u prostoru korporativnijeg izgleda, manekenke su se pripremale usred haosa: pribor za šminku na sve strane, stilisti trče okolo mašući odećom i novinari koji viču pitanja manekenkama ili naručuju nešto preko telefona. Najveća pažnja bila je usmerena na 11 manekenki koje učestvuju u reviji - uzrasta između 16 i 30 godina.
Da bi učestvovala, manekenka mora da ima manje od 1,2 metra, ali - po rečima Donje, predsednice organizacije Don't Be Cheap - "ono što je zaista bitno jeste profesionalnost učesnica, kao i u bilo kom drugom poslu".
Zapravo, ono što sam saznao u razgovoru sa nekim devojkama jeste da mnoge od njih imaju "normalniji" dnevni posao i bave se modelingom sa strane. Ismahan, na primer, radi u banci, Jordana je nastavnica fizičkog, a Melisa je klupska promoterka.
Reklame
Deset minuta pre početka revije, ispostavilo se da neke manekenke ne mogu da se bez teškoća popnu uz male stepenice između piste i poda. To im nije baš pomogno da smanje stres, koji je već bio na viskom nivou najviše zbog novinara koji su postavljali psoebno neprijatna pitanja tipa "Šta je najteža stvar kad si patuljastog rasta?".
Revija je najzad počela, uz pesmu "Pretty Girls" od Britni Spirs i osetio sam neprijatnost kad sam primetio nekoliko idiota, koji su se kikotali i gurkali laktovima kad su videli da devojke stižu; došao sam na reviju osećajući se unapred skeptično oko njenog kvaliteta, ali mi se stav blago promenio kada sam video ljude iz publike kako pričaju sa modelima na koktelu posle revije. Događaji poput ovog često mogu da se čine neukusno i snishodljivo, ali su i dalje moćno oružje protiv naših ličnih predrasuda.
Pogledate još fotografija:
