10 pitanja koja ste oduvek hteli da postavite terapeutu za pse

Članak je prvobitno objavljen na VICE Romania.

Ako ste prvi put krenuli na terapiju tokom pandemije, definitivno niste jedini. Ali nije samo ljudima potrebna dodatna pomoć u vezi sa svojim mentalnim zdravljem – ponekad je potrebna i našim nemuštim životinjskim životnim saputnicima.

Studija iz 2019. godine koja je uključila preko 13.000 pasa otkrila je da 70 odsto njih pokazuje neku vrstu anksioznosti izazvanu, na primer, glasnim zvukovima; a 29 procenata psećih učesnika imalo je neku vrstu straha, bilo od drugih pasa ili od stranaca ili od novog okruženja. Problem je u tome što psi, očigledno, ne umeju da pričaju. Zato se mnoge njihove borbe sa anksioznošću, dosadom, PTSP-om i drugim problemima mentalnog zdravlja mogu manifestovati kao agresivno ili destruktivno ponašanje.

Ali vlasnici se često bore da shvate koren problema svojih pasa, projektujući ljudske motive na svoje ljubimce ili misleći o njima kao o lošim psima i onda ih ostavivši na ulici. Na sreću, malo obuke od strane licenciranog profesionalca može pomoći da se izbegnu ekstremniji scenariji i poboljša kvaliteta života pasa i njihovih vlasnika.

Vlad Vansia, 37, radi u rumunskom gradu Kluž-Napoka kao terapeut za pse (ili bihejviorista) već devet godina. Kao dete, uvek je bio fasciniran ponašanjem životinja i studirao je biologiju na univerzitetu pre nego što je radio za zoološki vrt. Na podsticaj kolega, odlučio je da počne da pohađa međunarodne kurseve i radionice kako bi naučio više o tome kako dijagnostikovati probleme mentalnog zdravlja kod pasa na osnovu njihovog ponašanja i govora tela. Pitao sam ga šta podrazumeva njegov posao i šta vlasnici kućnih ljubimaca koji se bore sa psihološkim problemima mogu učiniti da poboljšaju svoje odnose sa svojim četvoronožnim prijateljima.

VICE: Hej Vlad. Pre nego što pređemo na ovih deset pitanja, možeš li da kažeš šta uopšte radi pseći bihejviorista?

Vlad Vancia: Pomažem psima sa određenim problemima u ponašanju, kao što su anksioznost, agresija, preterano lajanje, nedostatak samopouzdanja, itd. Pokušavam da shvatim odakle ti problemi potiču i koja vrsta dresure ih može rešiti. Takođe dosta radim sa ljudskim partnerima ovih pasa, jer oni dosta utiču na ponašanje svoga psa. Pokušavam da izbegnem termine kao što su „gazda“ ili „vlasnik“. Mnogi ljudi se ljute na svoje pse jer ih ne slušaju. Oni imaju ova očekivanja samo zato što misle o sebi kao da imaju vlasništvo nad psom. Ali ako svog psa posmatramo kao partnera, ovo očekivanje više ne postoji.

Zašto je nekim psima potreban bihejviorista?

Nažalost, većina pasa više ne vodi način života za koji su gajeni. Psi su društvene, inteligentne i emocionalno složene životinje i njihove potrebe se sve manje zadovoljavaju. Treba ih stimulisati mentalno, a ne samo fizički.

Ljudi kažu "umoran pas je dobar pas", ali ja volim da kažem "pravilno stimulisan pas je dobar pas". Mnogi problemi u ponašanju se javljaju kod pasa kojima je dosadno ili pasa koji imaju probleme specifične za rasu. Primer za to bi bio način na koji bul terijeri mogu opsesivno juriti svoje repove. Ovaj problem ponašanja može dovesti do lošeg kvaliteta života psa, a neki terijeri izgleda ne mogu da ga kontrolišu. Vreme je da se obratite stručnjaku za ponašanje životinja ako želite da usrećite svog psa ili ako smatrate da bi vam to pomoglo da bolje razumete svog psa.

Kako možete znati šta pas misli ili oseća?

Imamo sreće što ove životinje mogu da prenesu mnogo toga što osećaju. Ako znate da čitate njihov jezik i znate pojmove iz psihologije pasa, možete sasvim dobro da shvatite šta je u njihovim glavama. Ako vidite svog psa kako liže usne kada nema hrane ili pića u blizini, to bi mogao biti slučaj da šalje poruku da je zabrinut, da mu je neprijatno ili pod stresom. Ako to prepoznamo, možemo im pomoći da prevaziđu problem, a da on ne eskalira.

Šta se dešava tokom sesije?

Prvo, pokušavam da upoznam psa i shvatim šta je izazvalo njegove probleme. Zatim kažem njegovom ljudskom partneru šta sam otkrio i zajedno razvijamo personalizovani plan obuke. Obuka se završava kada pas može da ostane sam kod kuće [u slučajevima separacione anksioznosti], više nije agresivan prema strancima ili prema drugim psima, više se ne plaši da ide u šetnju itd.

Kakvi ljudi vam dolaze?

Ljudi sa kojima na kraju radim su veoma otvorenog uma; obično su između 30 i 50 godina i žele najbolje za svoje pse. Oni ili traže rešenja za probleme u ponašanju ili žele da budu sigurni da stimulišu svog psa što je više moguće.

Koje su najčešće greške koje prave vlasnici pasa?

Ne znaju dovoljno o ​​biologiji i potrebama svog psa [na osnovu njihove rase].

Još jedno veliko pitanje je vezano za kaznu. Ljudi žive u društvu zasnovanom na kazni, ali razlika između nas i ovih životinja je u tome što, kada smo kažnjeni, većinu vremena tačno razumemo zašto smo dobili tu kaznu. Na primer, kada dobijete kartu, znate da je to zato što ste prekoračili ograničenje brzine.

Ali ljudi ne mogu da komuniciraju sa psima na tako složen način, tako da psi ne razumeju zašto su kažnjeni. To ih može traumatizirati i naterati ih da nas se plaše. Ponekad ih kazna čak može učiniti agresivnim. Zamislite samo kako biste se osećali da ste u zemlji u kojoj ne znate jezik i da neko počne da se svađa sa vama na ulici. Empatija nam može mnogo pomoći u ophođenju sa psima ili drugim kućnim ljubimcima.

Kako se ponaša težak pas? Šta ako vaša obuka ne uspe?

Teški psi su moji omiljeni. Oni me najviše izazivaju i teraju da budem kreativniji, čitam više i postavljam više pitanja. Pas može postati težak jer ima mentalnu bolest sa kojom je rođen ili se razvila tokom života ili čak zbog hormonskog problema. Na primer, psi mogu biti agresivniji zbog povećanog nivoa testosterona. Može biti i zato što su naučeni da se tako ponašaju. Ono što smatramo teškim može biti mehanizam suočavanja za njih koji im je pomogao da prežive u prošlosti. Takođe znamo da trudan pas koji ima nizak kvalitet života može da donese na svet štenad koja će biti anksioznija. Zbog toga je toliko važno da ako kupujete psa, to uradite od odgovarajućeg odgajivača koji voli i promoviše dobrobit svojih životinja.

Psi koji su naučili da se ponašaju na ovaj način mogu biti obučeni da nauče da su druga ponašanja jednako efikasna i manje problematična za njihovog vlasnika i društvo. Ako ne mogu da promenim ponašanje, veterinar bi mogao da preporuči određene lekove. Najbolji rezultati se postižu kombinovanjem terapije lekovima sa treningom ponašanja.

Šta ljudi mogu da urade da imaju bolji odnos sa svojim psima?

Zdrav odnos sa psom zasniva se pre svega na poverenju. To znači i da verujete odlukama koje vaš pas donosi, ali i da vama pas veruje. Da biste razvili ovu vrstu odnosa, važno je da budete dosledni u svom ponašanju i da zajedno obavljate svakodnevne aktivnosti, uključujući savremene vežbe treninga zasnovane na pozitivnim nagradama, sportove i aktivnosti kao što su kursevi agilnosti ili vežbe mirisa i tako dalje. Važno je da se sa njima pravilno igra.

Kako pas može da doživi depresiju i šta možete učiniti povodom toga?

Psi mogu postati depresivni ako se njihove potrebe ne zadovoljavaju duže vreme. Njihova potreba za sigurnošću, društvenom interakcijom, slobodom ili mentalnom stimulacijom su neke od najvažnijih. Da bismo započeli proces lečenja, moramo da počnemo da ispunjavamo te potrebe. Radoznalost je deo emocionalnog sistema koji pomaže u borbi protiv depresije, čak i kod ljudi. Možemo razviti radoznalost psa kroz različite strategije obogaćivanja ponašanja. To uključuje stvari kao što je korišćenje raznih hranilica-slagalica [objekata gde kućni ljubimci moraju da se potrude da bi dobili hranu koristeći svoje šape ili noseve] i podsticanje psa da komunicira sa njima. To ih uči da su nove stvari zabavne, zanimljive i mogu biti korisne.

Neki kažu da će vas vaš četvoronožni prijatelj poslušati ako se ponašate kao alfa. Mit ili stvarnost?

Mit! Sve informacije na koje se oslanjam u ovoj profesiji potiču iz nauke (biologija, etologija, psihologija, medicina, antropozoologija itd.), a do sada niko nije uspeo da naučno dokaže ovaj „alfa“ koncept. Naprotiv, nekoliko studija je pokazalo kako to može oštetiti odnos [između psa i vlasnika] i kvalitet života psa. Mnogo je efikasnije imati odnos zasnovan na saradnji i poverenju.

S druge strane, ideja da je briga o psu kao briga o detetu je tačna, ali do određene tačke. Deci možete objasniti određene stvari i možete se lako razumeti dok odrastaju. Pas živi najmanje 12 godina i sa njim ne možete razgovarati u bilo kom uzrastu. Međutim, njihove potrebe su takođe sasvim bazične: sigurnost, socijalna interakcija, mentalna stimulacija, dobra hrana, čista okolina itd.

Šta mislite zašto je odnos između ljudi i pasa tako poseban?

Nedavna studija je pokazala da ako pogledamo u oči našeg psa, hormon oksitocin se oslobađa u našem mozgu, baš kao što se dešava kada majka pogleda svoje dete. To je prva životinjska vrsta koju smo uspeli da pripitomimo, pre više od 15.000 godina. Za sve ovo vreme, igrali smo se Boga sa ovom vrstom, birajući kvalitete tako da svaka rasa ima svoje specifične karakteristike. Pored fizičkog izgleda, ljudi su birali i uzgajali najposlušnije i najljubaznije pse, one koji su bili zainteresovani za interakciju sa nama.