Žene koje protestuju u Iranu poručuju svetu: „Iranskim ženama su godinama uskraćena osnovna prava“

Žene odsecaju sebi kosu, mašu hidžabima, pale marame. Mlade žene Irana su u prvim redovima tokom masovnih antirežimskih protesta koji će uskoro ući u četvrtu nedelju.

„Bilo je kao rat“, rekla je jedna studentkinja u svojim dvadesetim godinama govori za VICE u bezbednom telefonskom intervjuu.

Devojka, koja studira u Teheranu, bila je na protestima nakon smrti Mahse Amini, 22-godišnjakinje koja je navodno uhapšena zbog nepropisnog nošenja hidžaba u javnosti.

Iran ima strogi kodeks oblačenja koji propisuje potpuno pokrivanje kose i nošenje široke odeće. Državna moralna policija patrolira javnim površinama kako bi se uverila da se ovo sprovodi.

„Svaki put kada sam bežala da izbegnem hapšenje, osetila sam suzavac, vid mi je bio zamagljen, a posle toga sam imala bolove u očima i grlu“, studentkinja kaže za VICE. Ne imenujemo je iz bezbednosnih razloga.

Rekla je da ima noćne more zbog onoga što je videla tokom protesta: „Stalno sam čula pucnje i ljude koji viču da su pretučeni”.

Ona je rekla da se osećala "živom" kada je bila među ostalim demonstrantima koji se bore za slobodu žena, ali i dalje oseća bes prema vladinim "nehumanim" ograničenjima.

Ona nosi hidžab po sopstvenom izboru i želela je da protestuje da bi žene imale izbor da ga ne nose.

„Iranskim ženama su godinama uskraćena osnovna prava“, rekla je ona.

„Ne mogu da tolerišem nasilje i monstruozno ponašanje režima”.

Druga devojka s kojom smo razgovarala i koja studira u Teheranu, čije ime je takođe ostalo anonimno iz bezbednosnih razloga, rekla je da zakon o hidžabu koji su ovi protesti istakli svetu „jedva zagrebe površinu“.

„Zakon o hidžabu je zapravo bio samo prozor u sve ovo, da pokaže kako ženama [u Iranu] nije dozvoljeno da rade ništa bez nadzora svojih muževa ili patrijarha“, rekla nam je u video intervjuu.

„Žene, ako su udate, ne mogu da napuste zemlju osim ako im muž to ne dozvoli. Ne mogu da uče ako im muž to ne dozvoljava.”

„Sve su ovo zakoni“, rekla je ona. "Nisu samo stvar kulture."

Iranska policija je tvrdila da je Amini pretrpela srčani udar, ali je njena porodica navela da su je policajci zlostavljali i tukli.

Druga studentinja sa kojim smo razgovarali ističe da Amini nije prva žena koja je napadnuta na ovaj način; pre nje je bilo i drugih žena.

Godine 2007. Zahru Bani Iagub je uhapsila moralna policija i ona je kasnije preminula u pritvoru. Zvaničnici kažu da je sebi oduzela život, ali njena porodica optužuje policiju da ju je ubila.

Studentkinja je rekla da joj je dosadilo da sluša iste „izgovore“ od režima.

„Cela stvar sa moralnom policijom je veoma stresna za sve žene“, rekla je ona.

„Moji cimeri su već hapšeni i to je užasno. Način na koji te gledaju, kao devojčicu koja ne razume šta je dobro za nju. A onda te odvuku tamo i ponižavaju, pa te posle puste.”

Poslednjih nekoliko nedelja pojačano je prisustvo policije.

„Gde god pogledam, ima prilično policajaca. Ali oni nisu tu zbog zakona o hidžabu, oni su tu da odmah zaustave proteste“, kaže ona.

„Mnogi od njih imaju oružje, puške i pendreke. Tu su i kombiji na ulicama, spremni da demonstrante odmah odvedu u zatvor.”

Kaže da potiče iz konzervativne porodice. Odrastala je ne znajući da je nošenje hidžaba zakon u zemlji. Sada, u svojim dvadesetim, kaže da je imala izbora, ne bi ga nosila.

Obe žene sa kojima smo razgovarale žele bolje za budućnost i žele da ovi protesti dovedu do promena.

„Mi smo muslimanska zemlja, mnogi ljudi svojevoljno odlučuju da nose hidžab. Srećan sam što mogu da rade šta žele, ali ima i mnogo, mnogo drugih ljudi kojima je to pravo oduzeto“, kaže ona.

„Želim da žene Irana mogu da biraju šta da rade sa svojim životom, ne samo sa svojom odećom”.