Kratka istorija Ujedinjenih Arapskih Emirata u fotografijama

Ovaj tekst je originalno objavljen na VICE Arabia

Po ulasku u studio, zatičem Amara Al Atara kako sređuje male kutije i koverte naređane na njegovom radnom stolu, zajedno sa kasetama omiljenih muzičara. Ostatak prostora u Sharjah Art Fondaciji je prekriven fotografijama – starim i novim. Poslednje dve godine, dokumentarni fotograf je radio na projektu pod nazivom Aks al Zaman (Obrnuti trenuci). Njegov cilj je da predstavi istoriju rane fotografije u Emiratima, istražujući razvoj nekih od najstarijih fotografskih studija u zemlji – izlažiću sačuvane arhive.

Amar je radio intervjue sa fotografima ili njihovim porodicama, tražeći tako iskustva iz prve ruke o stvaranju scene. Takođe je skupljao arhivske fotografije – što uključuje nerazvijene negative – i skenirao ih kako bi napravio digitalnu kolekciju koja će odoleti vremenu. Ovaj tridesetpetogodišnjak se nada da će Aks Al Zaman biti prva obimna studija razvoja umetničke fotografije u Emiratima.

Do sada je Amar prikazao 20 studija fotografa iz Indije, Pakistana, Irana i Emirata. Mnogi od njih datiraju pre formiranja Ujedinjenih Arapskih Emirata 1971. Najveći izazov mu je bio da pronađe informacije o radu uticajnih fotografa koji su se odselili po zatvaranju studija ili umrli.

Ali Amar je uživao u dugačkim intervjuima s onim fotografima koje je uspeo da pronađe, slušajući o kulutrnim preprekama s kojima su se suočavali svojevremeno i skupljajući od njih korisne savete. Kaže mi da želi da njegov rad bude “odraz teme, a ne samo nečije tehnike”.

Do sada su dva fotografa bila ključna za projekat: Pret Ratnam i Abdula Murad. Ratnam, indijski fotograf, doselio se u Emirate tokom sedamdesetih. Prvenstveno je planirao da radi u nafntoj industriji, ali je završio radeći sa ujakom u fotografskom studiju u Abu Dabiju. 1982. se udružuje sa United Colour Film – prvom firmom koja se bavila štampanjem fotografija u zemlji – i otvara samostalni studio. Ratman je priložio značajan deo svoje arhive ovom projektu – seriju portreta i fotografija drevnih znamenitosti.

“Što se Murada tiče, njegov rad predstavlja prekretnicu u fotografiji i filmskoj industriji Ujedninjenih Arapskih Emirata”, tvrdi Amar. Murad je studirao u Evropi i vratio se sedamdesetih. Po povratku kući, otkrio je da fotografi šalju negative u London ili Liban na acidifikaciju, zbog čega su čekali mesecima da odštampaju fotografije. Zato je odlučio da otvori prvu laboratotriju. “Promenio je koncept fotografije i ohrabrio mnoge mlade ljude da je shvate ozbiljno”.

Većina Amarovih fotografija ipak potiče iz kolekcija koje je nabavio na internetu. Ne zna ko je njihov autor, ali zaključuje da se radi o Britanki koja je došla u Emirate negde između 1972. i 1976. Tu se nalaze i fotografije iz Jordana i Saudijske Arabije iz šezdesetih, pa čak i fotografije iz Palestine pedesetih. Neidentifikovana fotografkinja je takođe uslikala izgradnju Al Šindaga tunela u Dubaiju – najstarijem i najprometnijem gradskom tunelu.

“Ovaj projekat je nešto više od fotografije”, kaže mi Amar. “To je šansa da se sačuva bogato
kulturno nasleđe ovog regiona”. Njegov ultimativni cilj je da oformi instituciju posvećenu čuvanju fotografske istorije Emirata i zaliva “jer je istorija ispričana u fotografijama najiskrenije refleksija prošlosti”. Amar takođe želi da njegova onlajn kolekcija bude dostupna svima. “Ne želim da čuvam ove priče”, kaže. “Želim da ih delim sa ljudima, jer su ovo sećanja koja vrede da se
prošire.”

Skrolujte kako biste videli još fotografija.