Blagajna na kojoj se teniserima na US Openu isplaćuju novčane nagrade samo liči na običnu kancelariju. Nagradni fond koji se u njoj ove godine krije je 43.6 miliona dolara, i ta suma svake godine raste li, raste. Blagajna je vrlo blizu muških i ženskih svlačionica, igrači mogu da je namirišu kad god odlaze i dolaze sa svojih teniserskih borbi. Ako ste gledali TV intervjue sa US Opena, i vi biste je lako našli. Kod velikog US Open natpisa, skrene se desno i vrata blagajne su tu.
Reklame
Ali, dobijanje svih potrebnih dozvola za ulazak na ta vrata i razgovor sa ljudima koji tu rade trajalo je tri dana, uz kontakt sa tri menadžera i nekoliko lepo upakovanih čokoladica.Čokoladice su bile za mene. Direktor blagajne Džo Hili bio je od početka raspoložen za razgovor, ali je uz izvinjenje objasnio od koga sve moram da dobijem dozvolu za intervju, i čokoladice su bile znak njegove dobre volje. Kasnije će se ispostaviti da su ove čokoladice važan detalj kako ova blagajna funkcioniše.
Razgovor počinjemo u kancelariji iza blagajne. Liči na bilo koju američku banku: kompjuteri, sivilo, malo prozora, puno neonki, radni stolovi sa porodičnim fotkama i telefoni sa lampicama koje ne prestaju da traže pažnju. Iako se nalazimo u podnožju Artur Eš stadiona čiji je kapacitet skoro 23,771 mesta, atmosfera ovde ispod je ipak vrlo mirna.Igrači ovde dolaze ne samo po svoj novac, već i da nađu malo mira i tišine. U ovoj kancelariji, osim novca, dobijaju te poznate čokoladice i psihičku podršku jer, budimo iskreni, ovde teniseri najčešće ulaze kao gubitnici. Nekad dan kasnije, nekad nekoliko sati kasnije, posle konferencije za štampu i posle tuširanja. Ponekad igrači dođu i samo par minuta posle kraja meča, kaže Hili. Pokazuje mi na stolicu gde igrači obično sednu, još znojavi i verovatno orni za te čokoladice.Samo jedan teniser, odnosno teniserka, dolaze ovde na kraju turnira, bez ijednog poraza, i izlaze kao milioneri.
Reklame
Ogroman nagradni fond je odličan lek i melem posle poraza. US Open je poznat ne samo po najvećem nagradnom fondu u tenisu, već i kao prvi turnir koji je decenijama pre drugih Grand Slam takmičenja izjednačio zarade za žene i muškarce. Nagradni fond i zarade se znaju mnogo pre početka turnira. Shvatam da u ovoj kancelariji ima puno novca, ali nema tajni. Igrači koji izgube u prvom kolu turnira, nagrada je 43,313 dolara, u drugom već 77,188 i tako sve do pobednika koji dobija 3.5 miliona.Skidaju se, naravno, sa te cifre razne američke državne i savezne takse, kao i drugi odbici i troškovi koje igrači imaju tokom turnira - recimo, španovanje reketa. Možda zvuči neobično da se misli o ceni španovanja reketa kada igrači dobijaju milionske nagrade. Ali, sume koje im na kraju budu isplaćene, budu znatno manje nego ove objavljene. Koga ne mrzi da sabira, izračunaće da je nagradni fond za ovaj turnir 46.3 miliona dolara. Ipak, iako u ovoj kancelariji sigurno ima puno gotovine, nema baš toliko novčanica - previše bi to ličilo na Baju Patka i njegov trezor. Banke su, naravno, zadužene za velike sume, a keš je tu za manje troškove i dnevne potrebe igrača.
Druge bogate američke sportske lige, kao recimo NBA, imaju odlično razvijene programe kojima mladim novim igračima pomažu da izađu na kraj sa novostečenim bogatstvom i slavom, i kako pametno da se ophode sa novcem - drugim rečima, da ga ne izgube i protraće preko noći. Kažu mi da muška i ženska teniska udruženja, ATP i WTA, vode računa o tome na globalnom nivou.Hili me opet nudi čokoladicom, uz objašnjenje da je to amajlija i deo neke male tradicije. Jer, kad se nađu blizu blagajne, igrači često uđu i u prolazu uzmu čokoladicu u nadi da što kasnije u toku turnira kucne čas da se vrate na "svođenje računa".Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu
