Konobarisanje u gej baru, lutkarski šegrt, volontiranje: Šta smo radili, a nismo stavili u CV

Kako imam veliki broj nezaposlenih prijatelja koji imaju gomilu vremena i milion aplikacija u telefonu preko kojih o tome često pričamo, Fejsbuk nas redovno targetira i spamuje reklamama kako da se bolje "plasiramo na tržištu rada". Od toga kako da se obučemo i šta da pričamo na razgovoru za posao, do prevara vezanih za rad od kuće, zajednički favorit su nam reklame za obuke na kojima učite kako da napišete CV. Ono kao, treba da platim da bi mi neko rekao da to što sam slagala jogurte u frižideru u supermarketu i pričala ljudima da je na akciji 20 odsto jeftiniji, treba da navedem kao da sam bila asistentkinja merchandisera. Važi.

U poslednje vreme, gomila naloženih HR-ova u firmama će pre obratiti pažnju koliko zajebano zvuči neka pozicija za koju niko ne zna šta znači, nego šta si konkretno radio, pa nije ni čudo što ti treba kurs za pisanje radnih biografija.

Ipak, koliko god nama bili dragi neki poslovi koje smo radili, ipak su nekada beskorisni za posao na koji se prijavljujemo. Moguće je da ću jednog dana, kad postanem direktorka hotela - jer mi je to jedan od poslova iz snova - doći do tog položaja upravo zato što sam savršeno ređala jogurte, jer ako mogu da dobro hendlujem jedan frižider u supermarketu, možda je to znak da mogu da brinem i o hotelu.

Zasad, preskačem da stavim poslove za koje ne vidim logičnu vezu sa budućim. A dobro, možda me je od nekih i blam. I nisam jedina.

Teodor, 27 godina

U toku fakulteta mi je bio potreban dodatni keš za trošenje, čuo sam da u jednom gej klubu traže konobara i prijavio sam se. Zabavno je iskustvo, jer sam i inače tamo izlazio pa sam manje-više znao kakva je stukura klijentele, muzika mi je odgovarala i često je to bio više izlazak nego posao. E sad, završio sam filozofiju, nemam posao, taj CV koji imam su samo neka volontiranja, ali sam siguran da mi ovo plaćeno konobarisanje u gej klubu neće pomoći. Mislim, vrlo dobro mogu da zamislim šta bi prošlo kroz glavu poslodavcu kad bi pročitao da sam radio u gej klubu.

Milena, 25 godina

U početku sam samo htela da smršam, i onda sam počela da koristim proizvode Herbalajfa. Počela sam da konzumiram proizvode i idem na treninge, svideli su mi se i proizvodi, nisam morala mnogo da se cimam, a smršala sam dosta. Postojala je varijanta da dobijem popust ako krenem i sama da se bavim promocijom i prodajom. I tako sam počela i to da radim. Posle izvesnog vremena sam prestala sa tim, jer nisam imala vremena da se tome posvetim, da kačim slike na društvene mreže, da pratim ljude kroz proces i odgovaram na hiljadu pitanja šta da jedu i kad da jedu. U nekom momentu više nisam mogla da smaram ljude. A i užasno me je nerviralo što se svi ponašaju kao kult. Pošto znam da o Herbalajfu ljudi imaju, da kažem to blago, oprečna mišljenja, odlučila sam da je bolje da prećutim to iskustvo kada apliciram za neku poziciju.

Mladen, 28 godina

Jednog leta, tokom studiranja, volontirao sam u paleontološkom kampu u malom španskom selu u srcu Riohe. Dakle, više mi ni španska sela nisu nepoznanica, a nisu ni dinosauri, jer sam radio na „sređivanju" njihovih fosilnih ostataka, kojih u tom kraju ima na svakom ćošku. Koliko je to bilo korisno po fosilne ostatke pokojnika, nisam siguran. Što se profesionalnog iskustva tiče, teško da je bilo korisno i za mene, s obzirom na to da sam fosile zamenio medijima. U početku to iskustvo nisam pominjao u prijavama i silnim verzijama radnih biografija jer mi se činilo da to uopšte nije relevantno za ono čime se sada bavim.

Nekad kad vidim neki malo „naloženiji" oglas za posao, desi se da ubacim ovu stavku. To je ono kad napišu da kandidat treba bude spreman na rizike, avanture, dinamično okruženje, uzbudljive zadatke i tako to. Onda mi se čini kako je najbolje da stavim svoju paleontološko iskustvo, umesto niza raznoraznih prideva, na dnu biografije. Osim toga, ovaj posao, više mi znači kao lepa uspomena, nego nešto što je relevantno za posao kojim se sada bavim.

Gordana, 32 godine

Posao koji nikako ne stavljam u CV – lutkarski šegrt. To je bio posao preko letnjeg raspusta, na primer, kraj osnovne škole ili raspust posle prvog srednje. Tada, krajem dvadesetog veka su bile popularne lutke od sunđera u različitim oblicima. Teča moje drugarice, koji je inače radio za pozorišta, rešio je da osveži kućni budžet i dobio je od izvesnog prodavca lutaka porudžbinu od, recimo, 600 komada Barta Simpsona. Naš zadatak je bio da lepimo Bartove ruke i noge obućarskim lepkom. Taj posao smo radile nekoliko dana. Deluje lako, ali sunđer je mek, a lepak curi, pa bude svačega. Iako je posao bio relativno težak i zahtevao veliki trud, nikad nisam znala kako bih mogla to nekako da spakujem, ušminkam i stavim u CV-u, pošto je moje zanimanje vezano za rad u kulturi, a da bude nekako relevantno. Ako ništa, bar je bio solidan honorar, koliko se sećam.

Lucija, 30 godina

Koncert The Rolling Stones, 2007. godina – skenirala sam karte na ulazu. Pozvala me je neka drugarica, ili je bilo preko neke organizacije, ne sećam se tačno. Prženje na novobeogradskoj livadi od ranih popodnevnih sati na plus trideset, čekiranje kako rade kapije, nadređeni koji smaraju, ali sve u svemu, prošlo je brzo i bezbolno, čak i zabavno. Fun fact: sve što se zapleni od hrane i pića, obezbeđenje nosi kući. A bude dovoljno za dve žurke. Honorar je bio nekih 20-30 evra plus, logično, koncert. Kupila sam od tih para džemper, još uvek je živ. Pošto radim u medijima mislila sam de će nekad biti kul da pomenem da sam radila na koncertu Stonsa, ali ipak, na kraju nije završilo u CV-ju.

Vlado, 28 godina

Ako ovo što sam radio ne spada u posao iz snova, onda ne znam šta drugo spada. Master studije na FPN-u 2011. godina, još uvijek na maminom i tatinom budžetu sa jakom željom da to promenim. Neplaćene prakse, takozvano volontiranje (često izrabljivanje), nisu više nisu bile opcija. Nisam mogao ni da sanjam da će prvi plaćeni posao koji ću da radim po dolasku u Beograd da bude vezan za kafane i pabove. Sajt gdenapivo.rs je tek počinjao sa radom i bila im je potrebna osoba koja će da uradi neki vid istraživanja tržišta. U prevodu, neko da ide od paba do paba, fotka i popunjava formulare sa osnovnim podacima. Pristao na prvu i nisam zažalio. Naišao sam na sve: smederevac na sred kafane i metar drva pored, konobarice i konobari bez prednjih zuba, fensi pabove u koje se ulazi kroz kućna dvorišta, itd. Neretko sam se vraćao kući ili pripit ili potpuno pijan jer stariji vlasnici lokala, kada čuju da će da dobiju besplatnu reklamu na internetu, vade najstariju rakiju i stavljaju najbolje jelo na sto. Ovi digitalno osvešćeni su bili manje velikodušni. Zašto ne držim to iskustvo u CV-iju? Iskren odgovor je ne znam. Pretpostavljam da ne znam kako da ga uklopim uz sve fensi stvari i projekte koje sam radio dosad. Najveći benefit rada za taj sajt taj što sada znam lokacije za bar 60 odsto kafana i pabova u svim beogradskim naseljima.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu