Tvitovi našeg doba: Majkl Kejn je zaključan na tavanu

Fotografija Majkla Kejna sa @ themichaelcaine / Ilustracija: Sem Tejlor

Kada si negde zaključan ili zarobljen, javlja se određena gušeća vrsta straha. Javlja se u grudima, i brzo se diže ka vratu – znaš taj osećaj; svaki put kada si negde na kratko zarobljen – srce počne brže da lupa, krv jurne kroz vene, počinješ brzo da dišeš, i za tili čas se nađeš u situaciji da pokušavaš da ostaneš smiren, ali to baš i nije lako. Svaki put kada se reflektori na terenu za fudbal pogase, i kada u daljini čuješ kako neko zaključava gvozdenu ogradu. Svaki put kada kreneš u svlačionicu posle noćnog plivanja u bazenu, a na recepciji su ugasili svetlo. Jesu li te zaboravili? Jesi li zauvek zarobljen ovde? Vrata kupatila neće da se otvore, i čuješ kako je unutar same brave nešto kvrcnulo. I eto opet panike: diže se uz grudi ka ramenima, preteći da te obuzme pre nego što uzmeš dah.

Onda možemo da pretpostavimo da je osećaj kada si zaključan na tavanu zaista loš. Ali Majkl Kejn to ne bi znao. Zato što nikada nije bio zaključan na tavanu. To bar znamo.

Majkl Kejn je za života napisao 274 tvita, i iz te jezgrovitosti i malobrojnosti mora se zaključiti da je sve što kaže bitno i ima težinu; da piše stvari na koje Svi Mi Treba Da Obratimo Pažnju. Majkl Kejn se ne okreće Tviteru da bi izbegao posao, kao vi i ja. On ne tvituje uživo o fudbalskim utakmicama. Majkl Kejn koristi Tviter za važna obaveštenja koja protresu svet. Oseti potrebu da tvituje samo kada je trenutak baš zreo za to. Tog puta nije bio zaključan na tavanu. Ne, nije.

Moramo da postavimo sledeće pitanje: zašto Majkl Kejn poriče da je ikada bio zaključan na tavanu? To je donekle Strajsend efekat: pre nego što je Majkl Kejn rekao da nije bio zaključan na tavanu, ni na trenutak nisam pomislio da je bio zaključan na tavanu. Ali onda, kada je rekao da nije bio zaključan na tavanu? Sve o čemu mogu da razmišljam je to kako je Majkl Kejn zaključan na tavanu. 

– ali a se u grudima, i brzo se diže ka vratu - znate želim da na trenutak zamislite Majkla Kejna zaključanog na tavanu. Po ovom zamišljenom scenariju, vi ste izvan tavana, ispod tavanskih vrata. Strme drvene merdevine vode do otvora ka tavanu, koji je zapečaćen velikim komadom iverice. Na merdevinama su fleke od farbe i zacementirani sloj prašine. Tačno znate kako te merdevine mirišu, i kakav je osećaj kada stanete na njih u čarapama. Čujete onu tutnjavu koja se čuje samo kada neko pesnicom triput lupi u vrata, a onda shvati da to boli, i počne da udara ramenom. I možete da čujete prigušen glas kroz vrata, u daljini, ali ipak prepoznatljiv. To je Majkl Kejn. „PROKLETSTVO" – kaže on. Frustriran je, vruće mu je i u panici je, pa jedino što može da izgovori su kokni psovke. „PROKLETSTVO. VRATA! PROKLETA VRATA". Stojite i par minuta slušate u tišini. A onda čujete to: kao da neki pas brzo dahće, ali onda shvatite da to nije pas. To je Majkl Kejn, pribijen uz zid tavana, nekontrolisano jeca. Hi-hi-hi-hi-hi.

Majkl Kejn se nikada u životu nije osećao toliko bespomoćno.

Majkl Kejn je ubeđen da će tu umreti.

– dobro, u svakom slučaju, razlog zašto je Majkl Kejn bio toliko dirnut da porekne da nikada nije bio zaključan na tavanu je to što su tabloidi 2012. objavili da je navodno bio zaključan na tavanu. To je u stvari Marfijev zakon, i tako je otkako se pojavio Tviter: pojavi se priča o nekoj poznatoj ličnosti, i svi se lepo zabavimo, a onda sama poznata ličnost porekne tu priču, što – i to mogu da vam kažem iz dvoipogodišnjeg iskustva rada u časopisu o poznatima – stvarno može da nas sjebe, ako smo na sajtu objavili priču za koju se sada ispostavlja da je laž. Neću da navodim imena, ali… ne, neću da navodim nikakva imena. Keli Bruk.

U svakom slučaju, evo priče:

Pitanje: zašto je garderoba Majkla Kejna na tavanu? Pitanje: zašto bi neko zaključao baš tavanska vrata? Pitanje: kako bi Majkl Kejn uopšte mogao da ostane zaključan na tavanu?

Pitanje: da li iko misli da dati jednom sedamdesetdevetogodišnjaku eksploziv da se izvuče sa tavana možda i nije baš najbolja ideja? Da li iko to misli? Bilo ko?

Ali po meni, njegov tvit  je legendaran zbog dve stvari: zbog prezrivog tona rečenice „Upravo sam pročitao još jednu priču o tome da sam bio zaključan na tavanu", što sugeriše da ovo nije bio jedini put da neko laže da je Majkl Kejn bio zaključan na tavanu, da je tim optužbama bačena ljaga na čitavu karijeru Majkla Kejna, od ranih dana u pozorištu, preko uloge u Zuluu  koja ga je proslavila i parodija devedesetih, do uloge „Drevne muze Kristofera Nolana" koju sada ima: sve te vrhunce konstantno kaljaju tabloidi koji objavljuju priče da je zaključan negde, uglavnom po tavanima.

Kao drugo, „attic" (tavan) se ne piše „attick". Ali sada zamislite kako to Majkl Kejn izgovara svojim kokni akcentom: kada on to izgovori, na kraju reči se čuje tvrdo „k", zar ne? Zato tu reč tako i piše. Brzo se presaberite da biste pročitali sledeću rečenicu savršeno imitirajući glas Majkla Kejna, i recite mi da li je nešto pogrešno napisano: Prokleto sam zaključan na prokletom tavanu, glupane! Vadi me odavde! Prokleto ću UMRETI!

Situacija u kojoj se sada nalazimo je ta da nije realno da Majkl Kejn više ikada ode na tavan. Jer šta ako se vrata zaključaju za njim? Šta ako se nađe u najmrklijem mraku, sam, u tišini, na vrhu svoje kuće? Blaga lupa po podu i vratima: nema nikoga ko bi ga čuo, ko bi se popeo da mu pomogne. On od prašine i staklene vune svija neku vrstu gnezda u kome će prenoćiti, leže u njega i počinje da plače. „Sva proročanstva su se obistinila", jeca Majkl Kejn onim svojim glasom. „Sva su se obistinila".

Još na VICE.com: 

Tvitovi našeg doba: 50 Cent prestaje sa drkanjem

Koji od ovih podignutih palčeva je najmanje ubedljiv

Šta tvoja profilna fotka na Fejsbuku kaže o tebi