Pijanstvo se doživljava kao pretnja po stabilnost društva.Tabloidi redovno objavljuju slike 18-godišnjaka koji ne mogu da stoje od pića, sugeriše se da su pijanci haotični elementi koji ugrožavaju čitavo društvo, te da su mladi neodgovorni i naivni.
Od kako radim, veći deo života proveo sam iza šanka ovako ili onako. Služeći alkohol raznim segmentima društva, primetio sam da svaka grupacija ima svoje omiljeno piće. Kad je neka rok ili metal svirka, svi hoće lagere ili kućna piva; kad je Soka veče, pije se brendi sa po jednom kockom leda; kad TV kompanije slave Božić, džin-tonik teče potocima.Da bismo razbili monotoniju osmočasovnog točenja tečnosti u čašu, obično pokušavamo da pogodimo šta će ko naručiti. Pitao sam se odakle potiču te pravilnosti kad je izbor pića u pitanju. Nije valjda da ti isti ljudi kad odu kući svi jedu istu hranu, puše iste cigarete, i peru zube istom pastom?
Reklame
Naš sagovornik je Dr Tomas Turnel-Rid sa katedre za sociologiju Univerziteta Louboro. On je radio na knjizi pod naslovom Drinking Dilemmas: Space, Culture & Identity, koja se bavi navikama određenih preseka alkoholisane populacije.VICE: Koliko se istraživanja posvećuje navikama konzumenata alkohola?Dr Tomas Turnel-Rid: Akademski interes odavno postoji, antropologe oduvek interesovala uloga koju alkohol ima u različitim presecima društva. Tridesetih godina su iz Mass Observation obavili jedno istraživanje u kom se posmatrao jedan mali grad na severu zemlje, zvali su ga „Grad radnika" – naknadno smo saznali da je to bio Bolton. Ispitivala se priroda navike u pogledu izboru pića, sa idejom da se izvuku zaključci o određenim društvenim zajednicama i njihovim životima. Ulazio se u minuciozne detalje kad je ovaj društveni ritual u pitanju. A i u prethodnih par godina, sociologija se sve više vraća temama kolektivnog opijanja i običajima koji se formiraju oko alkohola.Koliko na izbor pića utiču socioekonomski faktori, osim onog da samo najbogatiji mogu sebi da priušte skupoceno vino?Akademija, mediji, i političari obično se bave pićem i njegovim uticajem u kontekstu radničke klase, dok se srednja klasa tu provlači neprimećeno. Ta briga potiče još iz kraja 19. i početka 20. veka, iz vremena masovne industrijalizacije i urbanizacije. Vladajuće staleže plašio je potencijalni pad produktivnosti – ako radnici po celu noć pijanče, kako će sutra na posao u fabriku? Dakle, uloga alkohola u društvu najčešće je bila posmatrana u kontekstu klasnih i polnih razlika. Još uvek postoje ti dvostruki aršini, danas se uzima zdravo za gotovo da se muškarci opijaju, da je to prosto muška stvar, pa nam žene koje piju u javnosti često narušavaju postojeće stavove. Žene koje se opijaju često su izložene društvenoj osudi i pritiscima.
Reklame
Koliko smo prilagodljivi kad je piće u pitanju? Ima istine u tome da se naše navike menjaju u zavisnosti od konteksta. Kod pića je uvek prisutan društveni kontekst, uvek ima konformizma. Kad se čovek vrati u svoje selo i ode na piće do lokalne kafane sa prijateljima iz školskih dana, on se tu ponaša na određen način koji obično odstupa od ponašanja iz paba u koji svakodnevno izlazi sa kolegama. Sve smo sposobniji da prilagodimo navike i ukuse u zavisnosti od konteksta.Da li se pravimo da volimo ista pića da bismo se uklopili, ili nas sredina ubedi da zaista volimo to što se tu pije? Šta je tu starije? Piti alkohol u društvu je proces koji se uči i usvaja: svi smo u određenom životnom dobu razvili stav prema piću. Mislim da nas okruženje uči, da oblikuje ukuse i predispozicije.
Fotografija Mihal ŽilinskiKnjiga koju ste uređivali bavi se i metalcima iz Lidsa. Koliko izbor muzike može da ukaže na to što pijemo? Na tom poglavlju je Gebi Ričiz radila u sklopu šire etnografske studije ove subkulture. Uočila je koliko su precizno određeni izbori pića. Gde se svirao metal, točilo se samo domaće pivo ili jabukovača. U određenim supkulturama, za mlade ljude piti pravi alkohol podjednako je važno kao i nositi pravu odeću. Piće povezuje ljude, nekad i simbolizuje određeni stav – ukazuje kojoj kulturi pripadaju. Koristimo sve aspekte konzumerskog društva da bismo sebi pripisali određeni identitet, bilo to piće ili hrana ili odeća. Ovo je osnovni princip mog istraživanja.
Reklame
Taj trend točenja pravog piva iz kućne mikropivare još uvek nekako istrajava.Interesantno je koliko se real ale brendovi oslanjaju na prikaze industrijskog doba – male pivare, lokalpatriotizam, obično neko obeležje kraja iz kog potiču. Na taj način kao da pokušavaju da ljudima daju osećaj sigurnosti; prikazuju „slavne dane" britanske industrijalizacije. Nas to privlači u ovo doba nesigurnosti i potrage za identitetom; to je „kupujmo domaće" kampanja u domaćoj radinosti. Sve je više ljudi kojima se sviđa ideja da piju lokalna pića umesto nečeg što dolazi iz bezlične korporativne industrije. U neku ruku, sve im je to uzbudljivo i novo; sa druge strane radi se o istorijskoj regresiji, o želji za pređašnjim vremenima kada je ogromna većina Britanaca pila samo ono što se lokalno proizvodi.Kako se tu uklapa pijanstvo, odnosno količina pića?Pijanstvo je s vremenom postalo značajno društveno pitanje. Savremeno gledano, pijanstvo se doživljava kao pretnja po stabilnost društva. Mediji su opsednuti prikazima mladih ljudi – obično iz radničke klase – u kontekstu pijanog prestupništva. Tabloidi redovno objavljuju slike studenata od po 18 godina koji ne mogu da stoje od pića, sugeriše se da su pijanci haotični elementi koji ugrožavaju čitavo društvo, te da su mladi neodgovorni i naivni. Retko se ističe da sami univerziteti često ohrabruju ovakvo ponašanje tokom brucoške nedelje, sve se stavlja u kontekst alkohola, a to koriste lokalni pabovi i barovi. „Studentifikacija" naselja u Britaniji čini meštane zavisnim od novca koji studenti obično troše po klubovima. Stanje je kompleksno, zanemaruje se šira slika kad se samo upire prstom u one koji piju previše, premalo, ili pogrešno.
Reklame
Šta taj pogled na pijanstvo govori o društvu u kom živimo?Norbert Elias je govorio o procesu civilizacije u kom se evropska društva sve više oslanjaju na i zahtevaju samokontrolu. Moglo bi se reći da je briga javnosti povodom pića samo jedna strana opšte priče o društvu koje pokušava sebe da dovede pod kontrolu. Ali alkohol i pijanstvo nisu iste stvari. Moderna društva se razvijaju radi kontrole, razuma, birokratije, obično su uređena i upravljaju sama sobom. Pijanstvo pruža upravo beg od tog stanja, privremeno povlačenje iz mrske svakodnevice.Mislim da je život koji vodimo bez pića u direktnoj vezi sa našim stavom o piću. Šta da radiš rizičan i slabo plaćen posao, kako ne poželeti da se napiješ i opustiš petkom uveče? Glasno kriviti „problematične pijance" ne vodi nikuda, ja bih rekao. Naravno da ima ljudi koji praktično ne piju, ima ljudi koji piju mnogo, a ima i svega između, ali nijednu od tih grupacija ne treba izvlačiti iz šireg društvenog konteksta.
Fotografija Majkl Kote viaKoliko je odgovorna industrija koja stimuliše neumereno piće za razvoj naših navikaIndustrija je od ogromnog značaja. Vlasnici barova i raznih brendova pića svesno rade na tome da ljudi nastave da se nalivaju. Pričam o onim strategijama da se iz kluba uklone stolovi i stolice jer dobro znaju da će ljudi brže piti ako nemaju gde da spuste čašu. Ili, kad se muzika pušta glasno pa je razgovor praktično onemogućen, da bi se više pilo. Alkohol se takođe reklamira kao ono što nije. Carling na primer odavno predstavlja pivo kao kamen temeljac muškog prijateljstva. Sloganom „znaš ko su ti drugovi" prodaju trenutak društvene bliskosti, svi mi muški smejemo se zajedno u gomili… Sasvim je jasno da sve ovo nisu jedini uzroci rastućeg trenda opijanja, ali ipak su značajni a praktično se i ne misli o njima.
Reklame
Koliko je ova sociologija pića vezana za izbor hrane?Mislim da veza postoji. Kad smo pitali vlasnike mikropivara da li znaju odakle je taj trend potekao, isticali su da je to posledica promena u navikama vezanim za ishranu. Sve se više ljudi zanima za poreklo i kvalitet hrane, hoće onu gajenu na lokalu, ručno, na malo, brinu o tome šta jedu i kakvog je ukusa. Pivari su taj princip samo primenili na piće. Ali mnogo uličnih „s nogu" lokala jedva sastavlja kraj s krajem. Zarada leži u mestima koja ukombinuju ova dva trenda, pa nude i lokalnu hranu i lokalno piće.Kakav razvoj trendova predviđate kad je alkohol u pitanju?Mislim da će se rast popularnosti domaćih piva nastaviti. Što se ponašanja tiče, ljudi ne izlaze u grad kao što su nekad – sve se više pije kod kuće, uz serije na Netfliksu. Slično se desilo kad je televizija stigla u britanske domove i smanjila posetu pabovima. Možda bi moglo da se desi da neki brend prepozna pomenute dvojne trendove ića i pića, pa ponudi neku vrstu hranljivog piva, možda sa gođi bobicama ili ekstraktom zelenog čaja. Ovako nešto bilo bi pokušaj da se vratimo onom izvornom pivu, koje su ljudi nekad doživljavali praktično kao vrstu hrane. Da se vratim onom „Ginis ti daje snagu" – da o alkoholu mislimo kao o hranljivoj materiji.Ipak, sumnjam da će se tako nešto desiti. Previše ljudi pije samo eskapizma radi – da bi se opustili na kraju radne nedelje, pa ne bi želeli da broje kalorije ili računaju na Fitbitu koliko će kilometara morati da pređu ako popiju još jedno pivo. Mislim da će ova strana alkohola ostati značajna jer nudi spontanu zabavu koja mnogima nedostaje u životu. Opšte je prihvaćeno da ne treba previše pričati o zadovoljstvu koje piće donosi. Želim da nedvosmisleno istaknem da postoji velika opasnost od neumerenog pića, da se može sebi naneti ozbiljna šteta – tako životi propadaju. Sa druge strane, mnogima je piće uslov za prisustvo zabave, zadovoljstva, i prijateljstva u životu; teško će ga odvojiti od toga.
