FYI.

This story is over 5 years old.

Svaštara

Zamalo da odem na Mars

Želeo sam da budem deo tog nečeg potpunog novog i da zaista napravimo tu koloniju na Marsu. Sve vreme sam verovao da ću da prođem dalje, ali ipak mi je bio super osećaj kada sam saznao da sam prošao u uži krug 1000 ljudi od tih 200.000 koji se prijavio.
22.3.16

Autor svih fotografija je Stefan Momirov, osim ako nije negde drugačije naznačeno

Celog života sanjam da odem u jednom smeru i da istražujem nešto potpuno novo. Sećam se da sam u detinjstvu čitao one slikovne enciklopedije i gledao naučno-obrazovni program o ljudima koji su otišli na Severni pol i nikad se nisu vratili. Ispunjava me da otkrivam nešto novo. Još kao klinac peti razred osnovne škole sa ortacima iz kraja obišao sam sve lagume u Zemunu.

Kada smo bili malo stariji otišli smo i do onih u Novom Sadu i Petrovaradinu. Celog života idem ka nečemu nepoznatom i još uvek neotkrivenom, to je neka stalno prisutna unutrašnja želja za nečim novim. Mislim da je u čoveku da želi da otkriva, to me je i privuklo da studiram arheologiju. I kada otkrivaš zarad nečeg višeg, ti otkrivaš i za sebe. Smatram da je bolje tako da odem u jednom smeru i saznam nešto novo i značajno, nego da stradam u nekom glupom ratu. Svi kada rade nešto znaju da mogu da umru, da ih zgazi autobus na putu ili slična glupost, ali opet ne idu sa namerom da će možda da poginu. Nisam išao sa idejom da ću tamo da umrem, već da doživim sve do kraja i da ispunim svoju ideju.

Reklame

Sećam se kada sam pisao esej za Petnicu pre 11 godina, bila je tema - ko sam ja 2020. Cilj je bio da vide kako razmišljam i kakav svet zamišljam. Tada sam išao u dizajnersku školu, a Srđan Marković 2020. godine tada u mojoj glavi bio je neka vrsta industrijskog dizajnera, koji je osmislio energetski efikasnu letilicu sa Marsom kao konačnim odredištem. Napuštamo Zemlju, gledamo je iz daljine i prisećamo se svega znajući da idemo na nešto novo.

Jako mi se dopao sistem rada u Petnici i tek tamo sam shvatio koliko mi je sve to zapravo interesantno. Ima sve ono što u školama nedostaje kao što su otvoreni i motivišući pristup nastavnika deci, interaktivni rad, praktično eksperimentisanje. U školi sedneš, dobiješ šta moraš da naučiš i naučeno pokažeš na testu. U Petnici sam istražuješ i učiš, tebi je to zanimljivo i želiš to novo da saznaš. Svi imamo tu radoznalost i u svakome ona može da se probudi, samo da osoba pronađe šta je to što ga zaista interesuje. Druga je stvar što mnogi ljudi nikad ne pronađu sebe, bilo zbog loše postavljenog obrazovnog sistema, bilo do njih samih.

Kao dete sam zamišljao da budem svemirski arheolog. Odatle sve počinje, otkrivam nove civilizacije i prostore. Apsolutno sam bio svestan da do toga neće doći za vreme mog života, ali mi se ukazala ova prilika i zašto je ne bih iskoristio. Irelevantno da li će se ostvariti ili ne, bitno je da pokušaš.

Mars One je nastao kao ideja ljudi da se prošire i kolonizuju Mars. Potrebno im je 6 milijardi dolara i preuzeli su biznis plan Olimpijade kako bi projekat uspeo. Gledanje Olimpijade posredstvom prenosa donosi profit od 5 milijardi. Zamislili su da taj celokupni projekat bude sniman i da se prodaje pravo prenosa, a verujem da ne postoji osoba koja neće želeti da gleda odlazak na drugu planetu. U januaru 2013. godine se raspisao konkurs i prvi korak je bilo pisanje eseja od 700 reči zašto bih ja to voleo i što bi mene trebalo da odaberu. U suštini to se koristilo kao ljudske priče za novinare, da se prikaže profil ljudi koji imaju tu ambiciju i kako bi lakše došli do sponzora i promocije.

Reklame

U aprilu su krenule zvanične aplikacije i trajale su do kraja avgusta. Poslao sam u poslednjem trenutku, spremio sam sve, napisao tekstove, ali i popunio upitnike. Oni su bili najrazličitijih, od kulturoloških do psiholoških. Desetak pitanja koja su zahtevala što detaljnije opise i odgovore. Kako se osećaš u nekoj drugačijoj sredini, opiši svoj susret sa različitim kulturama, napiši svoj najveći strah i kako se boriš protiv njega, koji je tvoj najsrećniji trenutak, kakav ti je humor, koji si profil ličnosti.

Kada sam to prošao, sledeći korak su bila medicinska ispitivanja. Poslali su papir sa spiskom šta sve mora bude ispravno i garantovano. Istorija bolesti kod tebe i tvojih roditelja, nasledne bolesti, ograničenje za vid je bilo minus ili plus 0.5, testiranja za sve teže bolesti, respiratorni sistem, creva i celokupno da si fizički zdrav. Stigao sam do dela bolesti pluća, a jedino što sam imao jeste blaži vid alergijske astme na ambroziju i perje. Ona se ispoljava tek kada sam jako iscrpljen, slabog imuniteta i u kontaktu sa nekim od tih alergena. Zbog toga nisam dalje prošao, a prva misao u glavi mi je bila - postigao sam uspeh što sam do ovde stigao, ne smem da se deprimiram. Svaki neuspeh je ko zna zašto dobar i moram da idem dalje. Kao što ni ovo nisam očekivao, ne mogu predvideti da u nekom trenutku neću stvarno i otići. Tehnologija samo napreduje i kao što je nekada bio brod za Ameriku možda u budućnosti bude postojao neki malo drugačiji brod za malo drugačije mesto.

Posle toga je trebalo da budu intervjui, a naredni krug podrazumevao je okupljanje svih tih ljudi. da bi se napravilo istraživanje kako bi se oni ponašali u zatvorenom prostoru i tim uslovima. Kako bi izgledalo da su zaista tamo i kako će reagovati. Četiri do šest ekipa po četvoro ljudi, koje će oni da sklope i tako da ih drže dva puta po 6 meseci da žive u toj izdvojenoj sredini i simulaciji okolnosti na Marsu. Za sve to vreme ti ljudi bi prolazili kroz različite obuke - za astronomiju, geologiju, geofiziku, elektroniku i sve što će im omogućiti da budu sposobni za tu misiju. Ideja je bila da ljudi koji odu u izolaciju i edukaciju ne budu previše upoznati sa određenim stvarima, nego im je najbitniji motiv. Što imaju veći motiv da se bave time, imaju veću želju da nauče. Živeli bi u tim staništima, posmatralo bi se kako ko reaguje i pravila bi se selekcija ko će ići, a ko ne.

Najbitnije je da je pojedinac psihički spreman, jako tolerantan. Kada se to prođe, onda je plan da se grupa po grupa šalje na dve godine tamo, jer su na dve godine Mars i Zemlja najbliži jedno drugom. Ideja je da se najveći deo novca zaradi od prodaje upravo prava na prenos celokupnog dešavanja. Od učenja do pravljenja ekosistema kakav će biti gore. Neka vrsta rijalitija, ali sa naglaskom na nauku i na toj edukativnoj crti. Jednostavno sredstvo na osnovu kojeg će ta organizacija da zaradi za realizaciju projekta. Ako se već razmišlja o potencijalnom povratku sa Marsa, on će biti moguć tek za nekih 30 godina. Tehnološki je izvodljivo, ali finansijski već malo teže.

Reklame

Želeo sam da budem deo tog nečeg potpunog novog i da zaista napravimo tu koloniju na Marsu. Sve vreme sam verovao da ću da prođem dalje, ali ipak mi je bio super osećaj kada sam saznao da sam prošao u uži krug 1000 ljudi od tih 200.000 koji se prijavio. Tu informaciju sam dobio 30. decembra 2013. i nisam mogao da zamislim bolji poklon za Novu godinu.

Još jedna ljubav mi je i speleologija, koja se bavi istraživanjem neotkrivenih, ali i otkrivenih pećina. U Srbiji je interesantno što i u starim pećinama možeš da otkriješ neke nove delove. Odličan je osećaj zgaziti negde gde niko nikada pre nije. Mnogi me i pitaju zašto bih išao na Mars kada na Zemlji ima toliko netaknutih površina.

Ljudska vrsta otkrila je svet tako što su se kretali ka nečem novom i upoznali se sa nečim neotkrivenim. Sama ta radoznalost koju mi posedujemo je nešto genetički što se prenosi od osobe do osobe. Čovek treba da sledi svoje snove, da ugrabi prilike kada mu se ukažu i proba. Nikad neće ništa izgubiti. Ako nešto ne uradiš biće ti isto, a ako pokušaš možda bude bolje. Većina ima problem da nešto prelomi i uradi. Sve je ljudska psihologija, od osvajanja devojke do bitnih životnih odluka. Ovaj projekat može da preokrene celu psihološku svest i pomeri granice na planeti Zemlji, što se tiče tehnologije i naše ekonomije.

Prvi odlazak na neku drugu planetu, može da preokrene našu ekonomiju u nekom drugom smeru. Možda svi umesto ratnih mašina budemo proizvodili mašine za otkrivanje i istraživanje. To je evolucija i civilizacijski napredak, oduvek težimo radoznalošću i novim stvarima. Ako smo začaureni, mi se borimo za što više u toj čauri gde smo. Ukoliko se probije ta barijera da ima nešto dalje i nešto više, mi možemo da se usmerimo ka tome. Svaki put kada se nađe više ljudi na jednoj tački, oni će se boriti ko će imati više na toj tački. Kada se probiju te barijere, mi ćemo postati mnogo manji i ujedinjeniji u tom velikom i dostupnom prostranstvu podložnim novim otkrićima.

Pratite VICE na Facebook, Twitter, Instagram