Kad MDMA prosto prestane da te radi

Nažalost, nakon šest do osam upotreba, dubina Laurinog doživljaja mdme se promenila. „Taj osećaj ushićenja; nekontrolisane svetlosti na svetu, više ga nije bilo“. Očigledno je "izgubila magiju".

Ona nije usamljen slučaj: postoji bezbroj tema na Reddit, Bluelight, Erowid i drugim forumima za informacije o drogama u vezi sa ovom pojavom. Čak je i En Šulgin, legendarna koautorka biblija o drogama Pihkal i Tihkal, i supruga takozvanog kuma MDMA Saše Šulgina, govorila o sopstvenom gubitku magije. Pa kako se to dešava - i da li je moguće vratiti je kada je više nema? Razgovarao sam sa najbistrijim MDMA umovima planete da bih saznao odgovore.

Met Bagot objavljuje istraživanja o MDMA od 1999. godine i sada je izvršni direktor Tactogena, korporacije koja razvija jedinjenja slična MDMA za medicinsku upotrebu. „Mi zapravo ne znamo šta uzrokuje gubitak terapeutskih efekata, ili 'gubitak magije'“, kaže mi on u imejlu. „MDMA, posebno u većim dozama ili kada ljudi uzimaju više doza tokom noći, može izazvati trajno smanjenje serotonina, triptofan hidroksilaze - ključnog enzima koji čini serotonin - i transportera serotonina. Ova smanjenja mogu dovesti do toga da vaš mozak oslobađa manje serotonina u poređenju sa dopaminom, zbog čega MDMA deluje manje magično i više kao tipični stimulans.

Serotonin je lažno poznat kao "hormon sreće", a jedna od najvećih funkcija MDMA je da veselo osvetli moždana kola ovim neurotransmiterom koji stvara radost. Ova droga će takođe povećati - na nižim nivoima - aktivaciju adrenalina i dopamina u mozgu. Prvi vas priprema za stresne situacije, čineći vas budnim, dok je drugi više povezan sa motivacijom i nagradom. To je tajni hemijski sastojak u kokainu i prvenstveni razlog zašto, za neke korisnike, kupovina još grama koksa u 6 ujutro izgleda kao savršeno racionalna ideja.

Imajući na umu Metov komentar, moglo bi se pomisliti da je gubljenje magije samo za one koji su u priči na duge staze - likovi koji ne napuštaju dens arenu dok ne dobiju upalu mišića i ne opali ih sunce. Ali nije tako.

Korisnik Reddit-a Szadof, 21, objavio je priču o gubitku magije nakon desetak upotreba: „Nikad se nisam radio velikim dozama, uvek sam išao prilično bezbedno. Nikada nisam uzimao više od 150 mg u cugu”, napisao je pre sedam meseci. (Za kontekst: preporučena doza MDMA u istraživačkim studijama je 125 mg, nakon čega sledi dodatna doza od 62,5 mg dva i po sata kasnije.)

„Pokušao sam da uzimam MDMA u različitim oblicima otkako sam objavio na Redditu i ništa od toga nije uspelo“, kaže mi Szadof, kome je pravo ime Kubu, preko Reddit DM-a. „To je zaista teško jer svi moji prijatelji mogu da se zabavljaju na žurci ili u izlasku, dok sam ja primoran da budem trezan ili da koristim druge supstance.

Mnogi komentatori ispod Kubuovog posta predlažu prozaična objašnjenja, najpopularnije je da je droga lošeg kvaliteta. On tvrdidrugačije: „Testirao sam svaku pilulu kada sam otkrio mdmu pre oko dve godine. Zatim sam kupio od proverenih dilera sa dubokog veba umesto od uličnih dilera.

Rajan Zafar je doktorant u Centru za neuropsihofarmakologiju i psihodelička istraživanja Imperijal Koledža. „Kada pojedinac prvi put uzme MDMA, njegov mozak nikada pre nije doživeo takvu poplavu serotonina“, kaže on. „To znači da su osećanja euforije, uzbuđenja i iznenađenja nova – a navala serotonina zajedno sa svim ostalim neurotransmiterima čini ovo iskustvo [posebno] nezaboravnim. Neki korisnici opisuju [da] nakon ovoga efekti nisu tako jaki."

Kubu je uporan da ova reakcija slična placebu nije slučaj kod njega, ali bi to moglo objasniti gubitak magije za neke – kao i okruženje u kojem su prvi put uzeli drogu. Emanuel Sferios, osnivač organizacije za smanjenje štete DanceSafe, kaže: „Ja verujem da će mnogi ljudi reći „ova MDMA nije bila dobra“ a u stvari nisu bili u dobrom okruženju ili atmosferi.”

Međutim, on kaže da je važnost postavke i orkuženja veća kod psihodelika kao što su LSD i pečurke, i da „MDMA ima veću sposobnost da vas baci u dobro raspoloženje“. On takođe kaže da „morate da razlikujete ljude koji gube magiju i ljude kojima se ne sviđa spust [tj. pad]“.“

Sferios procenjuje da je uzeo MDMA oko 400 puta otkako ga je koristio kao tinejdžer 1986. Izgubio je magije između 1995. i 2001. godine, tokom čega je "polu-redovno" gutao, pre nego što je skroz prestao 2009. Magija se vratila, da bi ponovo nestala 2017. „Jedva da više osećam MDMA“, kaže on, ističući da sada doživljava blago povišeno raspoloženje i neke stimulativne efekte. "Ali to jednostavno nije to i ne vredi."

Zanimljivo, Sferios dodaje da je još jedan rekreativni lek koji deluje na sličan način - istraživačka hemikalija pod nazivom 5-MAPB koja povećava serotonin - veoma efikasan za njega. On to opisuje kao „osećaj više kao MDMA nego MDMA“. Pa šta bi se moglo dešavati u tom njegovom mozgu?

Nakon što je pregledao dostupnu literaturu, Matt Bagot ima sledeće da kaže o Sferiosovom slučaju: „Sistem serotonina bi trebalo da se polako oporavi ako se prekine sa upotrebom MDMA. Za ljude čiji se mozak samo delimično oporavio, MDMA možda još uvek ne funkcioniše u potpunosti, ali drugi lekovi, kao što je 5-MAPB, mogu zato što stupaju u interakciju sa sistemom serotonina na nešto drugačiji način u poređenju sa MDMA.

„Na primer, ovi drugi lekovi mogu izazvati manje akutni oksidativni stres unutar serotoninskih neurona ili biti manje efikasni u izazivanju uklanjanja transportera serotonina (SERT) sa površine neurona. Faktori poput ovih mogli bi se prevesti u relativno više oslobađanja serotonina.

Dakle, postoje li podaci o tome koliko je vremena potrebno da se mozak oporavi? Bagot ukazuje na neka istraživanja iz 2021. koja sugerišu da bi moglo potrajati oko 500 dana da se povrati raspoloživost transportera serotonina (SERT) – iako je ovo gruba procena zasnovana na poređenju studija i nedostaju podaci o kraćim vremenima.

Da li treba da budemo zabrinuti tj. da li je gubitak magije znak nepovratne štete? Raian Zafar ne misli tako: „Konsenzus u neurološkim i kognitivnim istraživanjima jeste to da stalna upotreba ekstazija proizvodi kratkoročne do srednjoročne neurokognitivne ili neurofiziološke promene koje su suptilne i potencijalno reverzibilne tokom vremena.

Zafar takođe ukazuje na zbunjujući efekat upotrebe više od jedne droge u isto vreme, pri čemu alkohol i drugi sedativi poput ketamina i benzodiazepina smanjuju efekte MDMA, dok „kokain može da smanji euforične efekte jer efekti dopamina preplavljuju emocionalne centre u mozgu i ublažuju serotonergičke [povezane sa serotoninom] emocionalne efekte”.

Jedna supstanca koju ponekad predlažu korisnici koji žele da ponovo otkriju magiju je piracetum: sintetički lek koji se obično koristi za lečenje mioklonusa (nevoljni trzaji mišića). Istraživanja su pokazala da takođe može poboljšati kognitivne procese kao što su učenje i pamćenje kod zdravih dobrovoljaca, a pretklinički rad na miševima sugeriše da bi mogao biti efikasan u stimulisanju efekata MDMA.

Ne postoji propisana metoda piracetama, ali, sudeći prema ovoj mega temi na Redditu, postoje dva tipična pristupa: ili prethodno uzimanje manjih količina (npr. distribucija 2.400 mg tokom nekoliko dana do trenutka kada uzmete MDMA) sa većom dozom na dan, ili jedna velika „udarna“ doza (dva do četiri grama) nekoliko sati pre nego što zgutaš ekser.

„Neki ljudi kažu da ovo [Piracetum] radi za njih, ali drugi nisu prijavili uspeh. Ne znamo zašto bi ovo moglo da funkcioniše“, kaže Bagot. Sferios kaže da njegov sopstveni eksperiment sa piracetumom nije bio uspešan – i da je „i dalje skeptičan“ u pogledu potencijala za njega i druge dodatke za povratak magije, kao što je NAC.

Dakle, koji je najbolji način da se magija zadrži? „Manje doze, ređe“, kaže Sferios, dodajući: „Ljudi koji su tada uzimali 200 mg, a četiri sata kasnije još 200 mg, definitivno imaju veći rizik od neurotoksičnosti”.

A ako vas magija ipak napusti, uvek možete pokušati da ga sačekate da vidite da li će se na kraju vratiti. Ili isprobajte Laurin pristup: „Ponekad to prihvatim, ali moja očekivanja su rekalibrirana“, kaže ona. „To je kao da ste u dugoj vezi – niste toliko zaljubljeni, ali imate uvide i to je zamenjeno nečim vrednijim. I dalje uživam u tome.”