Kao narcis u stvari nećeš baš daleko dogurati u životu

Članak je prvobitno objavljen na VICE Netherlands.

Živimo u dobu u kojem se čini da se narcizam hvali kao da je poželjna društvena osobina. Od malih nogu, društvo nam govori da je samopromocija najsigurniji put do uspeha: Postanite gen Z kapitalista i profitirajte koliko god možete! Mi obožavamo uticajne prevarante koji prodaju lepo upakovanu toplu vodu i biramo besramne kažove kao što su Boris Džonson i Donald Tramp na visoke funkcije. Dok se svet oko nas ruši, previše smo zauzeti divljenjem sopstvenim licima filtriranim na Instagramu na ekranima naših telefona da bismo sve to uopšte primetili.

Ovo nije slika društva koja daje mnogo nade, ali je prilično tačna. Definitivno deluje kao da vas narcisoidnost može odvesti prilično daleko u životu, ili možda čak i da morate da usvojite te osobine da biste bili uspešni.

Edie Brmmelman, istraživač i vanredni profesor razvojne psihologije na Univerzitetu u Amsterdamu, nedavno je napisao knjigu o temi – Divi mi se! Kako preživeti narcisoidni svet, trenutno dostupno samo na holandskom. Brumelman kaže da je individualizam u stalnom porastu na mnogim mestima širom sveta. „To znači da smo počeli da pripisujemo više vrednosti sebi nego grupi čiji smo deo, bilo da je to naša grupa prijatelja, naša porodica ili naše kolege“, kaže on. „Raditi na sebi i pronaći sebe postalo je veoma važno”.

Istraživanja su otkrila da su između 1970ih i finansijske krize 2008. narcisoidne osobine ličnosti porasle među stanovništvom SAD. – dostižući vrhunac 2009. godine i da od tada opadaju. Studija iz 2016. godine utvrdila je da su nivoi narcizma uporedivi sa onima iz 1980-ih i 90-ih, zaključivši da bi ovi pojedinačni atributi mogli postati rasprostranjeniji u vremenima ekonomskog rasta.

„Mi odrastamo u određenom kontekstu, a narcizam nije karakteristika sa kojom ste rođeni. To je određeno uverenje koje razvijate o sebi na osnovu životnih iskustava koja delite sa svojim roditeljima, prijateljima i društvom uopšte“, kaže Brumelman. „A način na koji ste odgajani ili šta su vas učili u školi, na primer, u velikoj meri su oblikovani dominantnim kulturnim verovanjima tog trenutka”.

Veći deo aktuelne pop kulture prikazuje narciste kao jedinstvene pojedince koji razmišljaju i funkcionišu na drugačijem nivou od običnih ljudi - pomislite na Patrika Bejtmena iz Američkog psiha, Mirandu Pristli iz Đavo nosi Pradu ili čak Dr Hausa.

Ali „narcizam je osobina ličnosti“, kaže Brumelman, „što znači da ga svi imaju u većoj ili manjoj meri“. U osnovi, vi, ja, Brumelman i svaka druga osoba na svetu imate neke narcističke sklonosti, ali postoje velike razlike između toga kako ih svaki pojedinac izražava. Na krajnjem kraju spektra, postoje ljudi koji imaju narcistički poremećaj ličnosti (NPD), mentalno stanje u kojem ljudi doživljavaju osećaj sebe toliko naduvan da na kraju šteti odnosima.

„Kada ste narcis, osećate se kao da ste bolji od drugih, kao da ste iznad njih. Ne mariš za druge ljude, oni su inferiorni. Oni su korisni samo kada mogu da urade nešto za vas, na primer da podignu vaš status ili vas oslikaju u laskavom svetlu“, objašnjava Brumelman. „I iako gledate sa visine na ove obične ljude, i dalje možete veoma žudeti za njihovim odobrenjem”.

Narcisi zapravo često stvaraju alternativnu verziju stvarnosti koja im baš prija i u koju u većini slučajeva zaista veruju. Kada su u pitanju međuljudski odnosi, „narcisi koriste određene strategije da bi se postavili na pijedestal u želji da dobiju odobrenje“, kaže Brumelman. „A ako to ne uspe, oni promene pristup i pokušavaju da gurnu druge sa svojih pijedestala. Tada vidite omalovažavanje, neprijateljstvo i agresiju koje dolazi sa narcizmom."

Sve u svemu, život sa narcizmom može biti neverovatno stresan i za ljude oko narcisa i za samu osobu. „Ljudi sa jakim narcističkim tendencijama, oni koji imaju narcistički poremećaj ličnosti, takođe često pate od anksioznih poremećaja, depresivnih epizoda ili problema sa zloupotrebom supstanci“, nastavlja Brumelman. U stvari, jedan rad iz 2008. je otkrio da 40 procenata ljudi sa dijagnozom NPD ima probleme sa zloupotrebom supstanci, 28,6 procenata ima poremećaje raspoloženja poput depresije, a 40 procenata ima anksioznost – ove stope su mnogo veće nego u opštoj populaciji.

S druge strane, narcisi „ispadaju sjajno na razgovorima za posao. Oni brže napreduju u lidersku ulogu, čak i kada im nedostaje potrebno profesionalno iskustvo“, kaže Brumelman. U svom istraživanju otkrio je da su deca sa narcističkim tendencijama često birana za vođe u svojoj učionici - čak i kada nisu imala posebne liderske veštine.

Sve ovo može biti veoma korisna osobina u društvu čiji je moto “laži dok ne uspeš”. Ali uspeh narcisa često je kratkog veka. „Narcizam može biti od pomoći kada je u pitanju postizanje određenih pozicija, ali ne garantuje kontonuirani uspeha“, kaže Brumelman.

Uglavnom nije zabavno biti dugo u blizini narcisa. „Često vidimo da narcisi postaju izopšteni”, kaže Brumelman. „Ne ponašaju se uvek pošteno, podstiču nepošteno ponašanje svojih zaposlenih, daju sebi najveće bonuse, često se ponašaju impulsivno i okružuju se klimoglavcima. Oni se svađaju i ne izvinjavaju se, jer bi to zahtevalo priznanje da su pogrešili." Sva ova destruktivna ponašanja obično na kraju sustižu osobu, utičući na njeno blagostanje i dugoročni uspeh.

„Ljudi sa narcističkim karakteristikama su veoma dobri u tome da izgledaju inteligentno, pametno i kompetentno, baš kao pravi lideri, a to takođe može biti seksualno privlačno ljudima“, nastavlja Brumelman. „Ali kada ih pogledate objektivno, oni nisu ništa kompetentniji od drugih, ili su čak manje kompetentni”.

Posebno smo podložni nečijim narcističkim čarima kada se osećamo kao da smo u krizi. Nesigurni ljudi žude za snažnim vođom, nekim ko deluje kao da se bori za vas – čak i kada se samo pretvara da to radi. U stvari, prema Brumelmanu, mi smo notorno loši u prepoznavanju i razbijanju narcističkih iluzija.

„Mislim da ovo ima veze sa biologijom“, kaže Brumelman. „Evolucijski gledano, samoobmana možda ne izgleda korisno, ali je korisno sredstvo kada je u pitanju obmanjivanje drugih. Ako sebe vidim kao pravog vođu i ne sumnjam u to, biće mnogo lakše da ubedim druge da jesam.”

Dakle, umesto da pokušavamo da shvatimo šta bismo mogli da naučimo od narcisa da bismo napredovali, možda bi trebalo da se fokusiramo na to da ne padnemo na njihovo preterano samopouzdanje i umesto toga pružimo svoje poverenje realističnijim ljudima.