FYI.

This story is over 5 years old.

Tehnologija

Četiri razloga zašto je internet nešto najgore što je zadesilo ljudski rod

Uprkos svim pozitivnim promenama koje je donela digitalna revolucija, ona je nanela i neku prilično ozbiljnu štetu. Veb kompanije kao što su Gugl, Amazon i Fejsbuk ugasile su na stotine hiljada radnih mesta i desetkovale srednju klasu.
Drew Schwartz
Brooklyn, US
18.4.16

Foto via Blaise Alleyne

Rej Tomlinson – čovek koji je izumeo mejl , uveo u naše živote znak "@" i odigrao ključnu ulogu u stvaranju interneta – preminuo je prošlog ponedeljka. Tehnološki lideri odali su mu dužnu počast i pohvalili njegov doprinos razvoju veba na Tviteru (prigodan način da se održi posmrtno slovo osnivaču interneta, ako mene pitate). Nazvali su ga "legendarnim", "pionirom" i "herojem savremenog doba".

Hvala ti, Reje Tomlinsone, što si izmislio imejk i dodao znak @ na mapu sveta. — Gmail (@gmail) March 6, 2016

Odavanje pošte svakako je na mestu: mejl je najpopularnija internet aplikacija svih vremena, sa više od 1,5 milijardi korisnika širom sveta. Bez njega, internet ne bi bio ni izbliza tako sveprisutan kao što je danas.

Ali možda to nije tako dobra stvar.

Reklame

Uprkos svim pozitivnim promenama koje je donela digitalna revolucija, ona je nanela i neku prilično ozbiljnu štetu. Veb kompanije kao što su Gugl, Amazon i Fejsbuk ugasile su na stotine hiljada radnih mesta i desetkovale srednju klasu. Produbile su društvene i ekonomske razlike širom Evrope. Izazvale su ozbiljnu zabrinutost povodom masovnog nadzora i našeg prava na privatnost. I učinili su nas nesrećnijim, usamljenijim i zavidnijim nego ikad pre.

U redu, lepo je naručiti knjigu preko Amazona danas i dobiti je već sutra; i da, ovaj meme na Instagram nalogu FuckJerry prilično je smešan; i da, baš je lepo što možemo da budemo u stalnom kontaktu sa prijateljima preko Snepčeta, Fejbuka, Tvitera i iMessage-a – a listi tu nije kraj – bez obzira na to koliko su daleko. Ali kao što Endrju Kin, najistaknutiji kritičar veba, piše u knjizi Internet nije odgovor , "skrivene negativne strane medija nadilaze očigledne pozitivne".

Ako mu isprva, poput mene, ne verujete – ako vam je više muka od matoraca koji neprestano trube o tome kako internet uništava svet – nastavite da čitate. Sastavio sam sve dokaze koji su mi pomogli da promenim mišljenje.

INTERNET GASI RADNA MESTA I PRODUBLJUJE EKONOMSKU NEJEDNAKOST

Kompanije kao što su Gugl, Fejsbuk, Amazon i Epl sede na gotovini od milijardi dolara. Njihovi osnivači i direktori su među najbogatijim pojedincima na planeti. Suosnivači Gugla, na primer, stekli su bogatstvo od po 34 milijarde dolara, javlja BBC. Ali oni svoje bogatstvo ne dele sa drugima.

Reklame

Umesto toga, šačica milijardera iz Silicijumske doline sve je bogatija i bogatija dok ostatak sveta klizi sve dublje u siromaštvo – i nalazi manju ponudu radnih mesta nego ikad pre.

Kad je Džef Bezos (za koga se procenjuje da je težak oko 49 milijardi dolara) lansirao Amazon sredinom devedesetih, bilo je oko 4.000 knjižara u Americi. Dve decenije kasnije, piše Kin, taj broj je prepolovljen, "što je rezultiralo gašenjem na hiljade radnih mesta u maloprodaji". Amazon je uništio 27.000 radnih mesta samo 2012. godine, procenjuje američki Institut za lokalnu samoodrživost. Sad kad se Amazon proširio van prodaje knjiga, piše Kin, "vrši se pritisak na radna mesta u svim maloprodajnim sektorima – od odeće, elektronike do igračaka, baštenskog nameštaja i nakita".

Gugl, koji se procenjuje na vrednost od preko 280 milijardi dolara, 2014. godine je upošljavao svega 46.000 ljudi. Uporedite to sa automobilskim gigantom Dženeral motorsom vrednim 54 milijardi dolara, koji je iste godine upošljavao preko 200.000 ljudi. Kad je Instagram 2012. godine kupljen za milijardu dolara, u kompaniji je radilo svega 13 ljudi. Ekvivalent sajta za deljenje fotografija iz vremena pre-digitalne ere, Kodak, upošljavao je na svom vrhuncu 1989. godine 145.000 ljudi.

Iako Guglovih 46.000 radnih mesta – ili Eplovih 101.000 stalno zaposlenih ili Fejsbukovih 13.000 – nisu za bacanje, ove brojke su zapanjujuće niske kad se uzme u obzir koliko te kompanije zapravo zarađuju.

Reklame

A ne može ni bilo ko da počne da radi za nekog tehnološkog giganta. "Kompjuterska tehnologija zaista otvara radna mesta", piše Kin, ali samo za "visoko stručne, dobrostojeće radnike". U međuvremenu, radnici iz niže i srednje klase i dalje tonu dublje u siromaštvo. "Od sredine sedamdesetih", piše Kin, "relativni iznos prihoda koji idu radnicima u konstantnom je padu širom sveta."

INTERNET NAS SVE PRETVARA U NESREĆNE USAMLJENE NARCISE OPSEDNUTE SELFIJIMA

Fejsbukovih 1.4 milijardi aktivnih korisnika mesečno provodi u proseku oko 20 odsto svog ukupnog vremena na internetu koristeći sajt ove društvene mreže. Marketinški je on predstavljan kao platforma koja nas sjedinjuje, gradi poverenje među nama i uvesaljava nas. U stvarnosti, on radi sve upravo suprotno.

Studija Univerziteta u Mičigenu iz 2013. godine pokazala je da Fejsbuk svoje članove "unesrećava i čini zavidnim". U jednoj anketi sprovedenoj širom zemlje na korisnicima Fejsbuka u Sjedinjenim Državama, svega 5 odsto njih izjavilo je da veruje sajtu sa svojim podacima. Treća studija koju je sproveo Univerzitet Hambolt u Berlinu pokazala je da se "zbog Fejsbuka više od 30 odsto njegovih korisnika oseća usamljenije, ljuće ili frustriranije".

Da sve bude čudnije, što smo nezadovoljniji, sve smo opsednutiji sobom. Studija časopisa Psychology Today iz 2010. godine otkrila je da se procenat studenata sa narcisoidnom ličnim osobinama od osamdesetih udvostručio, skočivši poslednjih godina na 30 odsto. Za ovaj trend je zaslužan, u velikoj meri, uspon selfi kulture – kulture u kojoj konstantno prenosimo slike sebe na Instagramu, trudeći se da steknemo što više pratilaca koji nam potvrđuju koliko vredimo lajkovanjem fotografije, na primer, našeg nasmejanog lice dok pijemo milkšejk veći nego što bi ijedan milkšejk smeo da bude . Kako Kin ističe, 50 odsto svih fotografija okačenih na Instagramu u Velikoj Britaniji korisnika uzrasta između 14 i 21 godinu su selfiji, a "mnogi" od njih "ovaj medijum koriste kako bi potvrdili svoje postojanje".

Reklame

INTERNET KOMPANIJE ZNAJU SVE O NAMA I PRODAJU NAŠE PODATKE OGLAŠIVAČIMA, KOMPANIJAMA ZA NADZOR I VLADI

Ono što Instagram, Fejsbuk i Gugl čini toliko vrednim nije njihov softver. To je činjenica da milioni ljudi dobrovoljno ustupaju ovim kompanijama detaljne podatke o svojim interesovanjima, navikama i željama, baš kao i ažuriranje svojih lokacija iz minuta u minut. Svaki put kad okačimo fotografiju, lajkujemo stranicu ili napišemo status, mi radimo, i to besplatno, na tome da najmoćnije internet kompanije na svetu – iste one koje gase radna mesta, produbljuju ekonomsku nejednakost i pretvaraju nas u nesrećne, usamljene narcise – načinimo onoliko vrednim koliko jesu. Jeste li primetili kako se nakon što guglujete, na primer, cenu leta za Tajland, u vašem njuz fidu odjednom pojavljuju reklame za hotele u Bangkoku? Internet kompanije prodaju čitave riznice podataka koje su sakupile o našim životima oglašivačima, koji posle mogu da nas ciljaju sa vidovnjačkom preciznošću.

Ali to nije tako loše. Te su reklame, čak i ako su pomalo strašne, potpuno bezopasne. Zaista zastrašujući je posao koji se obavlja u firmama za nadzor kao što je Palantir, koja prosejava ogromnu količinu podataka i pakuje je za čitav dijapazon klijenata u vladi koji su rešili da nadgledaju – pa, ono, baš sve. Sve što bi mogli da žele da znaju o našim životima.

Na spisku Palantirovih redovnih mušterija su CIA, FBI, vojska, marinci, vazduhoplovne snage i Ministarstvo odbrane Sjedinjenih Država, uz nekoliko ogranaka britanske vlade . Jedan analitičar građanskih sloboda opisao je njihovu tehnologiju kao uvod u "istinsku totalitarističku noćnu moru, nadgledanje aktivnosti nevinih Amerikanaca na masovnom nivou". Član Specijalnih snaga stacioniran u Avganistanu koji je intenzivno koristio Palantir poredio je to sa igranjem Boga.

Reklame

"To je kao da ste se uštekali direktno u Matriks", rekao je za Bloomberg Businessweek . "Prvi put kad sam to video, bio sam u fazonu: 'Majko mila. Majko mila. Majko mila.'"

Jezivo.

A OPET, INTERNET JE NEKAKO STRAVA

Jeste, društvene mreže poput Fejsbuka čini svoje korisnike nesrećnim, usamljenim, zavidnim i narcisoidnim. Ali one i spajaju ljude onako kako je to bilo nemoguće pre praskozorja digitalne ere.

Jeste, sajtovi onlajn maloprodaje poput Amazona uništavaju radna mesta zastrašujućom brzinom. Ali i prodaju skoro sve što je ikad napravljeno po jeftinim cenama, što, ako ćemo pravo, kida.

I jeste, kompanije za nadzor poput Palantira nas plaše; ali nam i pomažu da pronađemo bombaške mreže po Siriji, Avganistanu i Pakistanu.

Ne tražim od vas da obrišete svoje naloge na Instagrama, Fejbuku, Tviteru ili razbijete svoj pametni telefon u milion komadića i posvetite se životu digitalnog celibata. Ali, neophodno je odlučiti koliko ćemo dozvoliti internetu da utiče na našu ekonomiju, našu privatnost i naše živote. A kad se sve sabere i oduzme – kao ljudi koji svakim klikom, pretragom i postom čine internet sve moćnijim – na nama je da donesemo tu odluku.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu