​Kako je to kada ispričaš prijateljima i porodici za svoj fetiš

Za mnoge ljude, deklarisanje povodom seksualnih sklonosti je deo procesa otkrivanja sopstvenog stvarnog identiteta – bez obizra da li su gej, trans, ili demokrate u Teksasu. To nije uvek lako, i ne postoji unapred napisani scenario kako se to radi, ali deklarisanje može da bude oslobađajuće.

Ali kada imaš neki seksualni fetiš, da li bi uvek trebalo da se „deklarišeš" po tom pitanju? Kako da odlučiš kome da kažeš, a od koga to da kriješ? I kada odlučiš da kažeš nekome, koji je najbolji način da objasniš: „Mama, tata… volim da me tokom seksa udara struja"?

Postavili smo ova pitanja nekolicini ljudi koji su se deklarisali koji im je fetiš. Neki u javnosti (i rade u fetišističkoj pornografiji), dok su drugi to ispričali samo najužem krugu.

Tendara

Neke od perverzija koje me interesuju su vezivanje, igra udaranja, kao i električne igre. Par kratkih definicija: igra udaranja je kada jedna osoba udara drugu radi seksualnog zadovoljstva; električne igre (takođe poznate i kao erotska elektrostimulacija) su kao igra udaranja, ali sa električnim igračkama kojima peckaš delove tela i daješ im energiju.

Otkrila sam svoje fetiše pre nekih 20 godina, dok sam prolazila kroz razvod. Aktivno sam četovala s ljudima na internet forumima, i otišla sam na svoju prvu žurku u tamnici – to su mesta na kojima se okupljaju ljudi sa različitim fetišima, i otvoreno izražavaju svoje sklonosti. Bilo je jednostavno neviđeno. Neke od stvari koje sam videla su me šokirale, bile mi odvratne, ali me i uzbuđivale. U toj tamnici sam upoznala mnogo ljudi, i shvatila da su u pitanju obični ljudi sa neobičnim hobijima.

Posle toga sam bila kao dete u poslastičarnici, želela sam svima da ispričam. Radila sam u komercijalnom osiguranju, pa sam čak ispričala i svojoj šefici, koja mi je takođe i prijateljica. Ispostavilo se da i ona ima istorijat perverzija. I posle toga mi je u specijalnim prilikama davala poklon vaučer za lokalni seks šop.

Takođe sam ispričala i svojoj sestri. Ona je dok je studirala stalno menjala partnere i delovala mi je otvoreno, pa sam mislila da će joj to biti u redu. „Neko me je umotao u plastičnu foliju, izbušio rupe i upotrebio led na meni", ispričala sam joj. Rekla mi je da je moja perverzija „opasna". Posle toga, više nikada nismo pričale o tome. Ona i dalje nema želju da sluša o mom načinu života. Da sam znala da će da se uznemiri, nikada joj ne bih rekla.

Sada više pazim na to kome ću da kažem. Ne govorim nikome dok me na neki način ne ohrabri da to uradim; takođe osećam da moji prijatelji i porodica imaju pravu da upoznaju i ovu moju stranu. Ne smeta mi što je otvoreni razgovor o fetišima za neke ljude tabu, zato što je to aktivnost koja se odvija u spavaćoj sobi, i nije način života koji upražnjavaš 24 časa dnevno.

Kevin

Pričali su mi da sam kada sam imao samo godinu dana bio opsednut time da skidam pelene bebi pored mene. Frojd je pričao o mališanima koji ostanu u „analnoj fazi", i pretpostavljam da bih to mogao da budem ja. Kada sam malo odrastao, izazvao sam drugara da skine svu odeću, nagne se i raširi guzove, da bih mogao da vidim šta se nalazi u sredini. Nisam siguran da je to bio „izazov", koliko je bila moja čista radoznalost. I kada sam tog dana prvi put ugledao čmar, bilo je kao da sam čuo pesmu anđela. On se okrenuo i video da imam erekciju.

Ja sam gej muškarac koji je opsednut dupetima… ali me ne zanima da ih jebem. Volim da ih ližem, pljeskam i radim fisting. Volim da u njih ubadam stvarčice na struju, da ih začepim voćem i povrćem i da ih širim alatom za proktologiju. Volim da se igram sa stolicama sa daskom za WC šolju i sa sredstvima za klistir – ne plašim se nereda – ali standardni način igre mene ne pali. Neko vreme sam krio ovu tajnu, pošto izgleda da su ovih dana gej muškarci opsednuti komforom i isključivi su, i na Grajndru i drugim aplikacijama najčešći izrazi su „SKROZ ODOZGO" ili „100 % ODOZDO", kao da osim stavljanja penisa u anus ne postoji nijedna druga seksualna aktivnost koju su gej ljudi otkrili.

Vodim podkast pod nazivom RISK! na kome ljudi pričaju istinite priče za koje su mislili da ih nikada neće podeliti s javnošću. Posle jedno godinu i po dana otkako sam pokrenuo emisiju, neko me je izazvao da odem na vikend u Dark Odyssey, perverzni kamp u Merilendu. Otišao sam, i to je za mene bilo transcendentalno iskustvo. Došao sam kući i za podkast napravio devedesetominutnu istinitu priču pod nazivom „Kevin ide u perverzni kamp". Nikada se do tada u životu nisam jasnije „deklarisao" po pitanju svog seksualnog života – ne samo pred neznancima koji slušaju moj podkast, već i pred prijateljima.

Moji roditelji ne znaju za moj fetiš. Ne znaju kako da skidaju podkaste, tako da nisu izloženi RISK!-u. Mislim da im je jednostavno drago što konačno radim nešto uspešno i smisleno, čak iako ne žele da znaju sve detalje.

Na stotine ljudi mi se obratilo i reklo mi da im je podkast RISK! spasao život. Skoro svakodnevno dobijamo mejlove u kojima pišu ovakve stvari: „Imao sam samoubilačke misli… ali onda sam čuo tu priču i shvatio da uopšte nisam toliki čudak", ili „Nikada ne bih pomislio da imam išta zajedničkog sa ljudima kojima je to i to fetiš, ali emotivno putovanje na koje si me poveo me je promenilo".

Lateks

Počeo sam da se igram „konjića" kada sam imao devet godina. Svake večeri bih se vezao i stavio „am" u usta. Držao sam veliki namotaj žice ispod kreveta. Moj hobi radio-amatera mi je bio izgovor za toliki žicu.

Kao odrastao čovek, prvi put sam sam to saopštio jednom bliskom kolegi. Bili smo na službenom putu i malo više smo popili. Bio sam oduševljen time što i on ima slična interesovanja, ali to je bio veliki rizik koji je mogao da mi se obije o glavu. Drago mi je što je sve ispalo divno, ali ne verujem da bih ponovo to uradio, zato što bi moglo da mi uništi karijeru.

S druge strane, moj brat je to otkrio slučajno. Video je neke fotografije „konjića" na mom kompjuteru. Objasnio sam mu šta je u pitanju, ali on na to nije dobro reagovao. Rekao mi je da imam prava da radim šta hoću, ali da on to više nikada ne želi da vidi. Ostatak moje porodice zna, ali ne žele da slušaju o tome.

Lens

Prvi moj fetiš kojeg sam bio svestan su bile helanke. Verovatno sam imao četiri godine kada me je mama odvukla na svoj čas džezersajza. Morao sam da sedim u kombiju sa svim njenim drugaricama u helankama i trikoima. A onda mi je kada sam imao 12 godina neko ispričao jedan urbani mit, o tome kako je grupa navijačica držala nekog tipa na podu i metlom ga karala u dupe. Ta priča me je veoma uzbudila. Tada još nisam masturbirao, ali sećam se da sam se osećao napaljeno. Kasnije sam razvio fetiš prema ženama u helankama, mrežastim čarapama i spandeksu; ženama koje uzbuđuju muškarce povređujući ih; i stvarima kao što je „pičkizacija" (oblik erotskog ponižavanja pri kojem je muškarac feminiziran i kastriran) i „fufizacija" (slično pičkizaciji, samo droljastije).

Kada sam imao 23 godine, jedan moj drug je video moj istorijat pretraga na internetu, i tako me „raskrinkao". Mom drugu je to bilo urnebesno smešno, ali mene je bilo sramota, i u to vreme sam imao odbrambeni stav. Bio sam u fazonu, „Volim ja i normalnu pornografiju", a u stvari sam uglavnom drkao na fetiš porniće. Plašio sam se će ispričati drugima i da će se sprdati sa mnom, i da će devojke da izgube interesovanje za mene. Nisam želeo da žene misle, 'On će samo želeti da ga karam dildoom'. Plašio sam se da ljudi ne bi razumeli.

Nisam se sasvim „deklarisao" sve do jednog posebno bolnog raskida sa jednom devojkom, kada sam već došao do tačke kada sam sebi rekao, 'Jebeš ga'. U čemu je svrha da se pretvaram da sam neko drugi? Osnovao sam kompaniju za fetiš porniće i objavljivao snimke na kojima me žene u helankama šutiraju u muda, drkaju mi i jebu me u dupe. Kačim ih po celom internetu i tako zarađujem mnogo para.

Kada je posao procvetao, ispričao sam svom bratu i snaji. Reagovali su iznenađujuće kul. Mog brata je uglavnom zanimalo da li sam bezbedan i da li je sve to legalno. Obojica smo se složili da ne treba da kažemo roditeljima.

Ubrzo posle toga, roditelji su mi došli u posetu i postavljali mi razna pitanja, kao što su, „Čime se baviš", i „Od čega živiš". Namerno sam bio neodređen, i rekao im da prodajem softver – to sam radio neko vreme pre nego što sam počeo da se bavim pornografijom – ali oni su sabrali dva i dva. Ne sećam se da li su me potražili na Guglu ili im je neko poslao link, ali otkrili su. Prva scena koju su videli je kada me kara jedna trans dama, i odlepili su. Na kraju su se sabrali, i sada smo u dobrim odnosima, ali su me zamolili da to više nikada ne pominjem.

Ne verujem da možeš da biraš šta će da te uzbudi, ali itekako možeš da biraš kome ćeš to da ispričaš. Ne moraš da kažeš svima. Ipak možeš da se počešeš tamo gde te svrbi iza zatvorenih vrata.

fotografija: Džejmi Li Kertis Tet

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu