FYI.

This story is over 5 years old.

Fotografija

Andi Galdi Vinko fotografiše apsurdni humor svakodnevice

Njihov moto je – ako dovoljno dobro pogledaš svet koji te okružuje, naći ćeš apsurd u svemu.
16.8.15

Fotografije: Andi Galdi Vinko

"U Londonu ima mnogo palmi", kaže mi Andi Gaidi Vinko pre nego smo počele intervju. Tropske pljuskove u Londonu je teško ne primetiti. Ima ih u prodavnicama, na prozorima, na parkinzima - čudno je i komično, i pomalo inspirativno (po principu - koncentrišite se na drvo i zamilsite da ste u Kaliforniji). Ovo je svet u kome nastaju njene fotografije. Njen moto je – ako dovoljno dobro pogledaš svet koji te okružuje, naći ćeš apsurd u svemu.

Paradisco je njena najnovija serija fotografija. Naziv se sasvoji od dve reči – para – što na mađarskom slengu znači "neoprezan" ili "strah" i reči disco, koja znate šta znači. Reč savršeno opisuje Andijinu estetiku, koja je, iako pomalo uznemirujuća, ipak živa, pomalo zastrašujuća, ali opet svetla.

Reklame

Pričala sam sa njom na kafi o procesima iza kulisa, i zašto "ženstvenost" treba da se koristi zajedno sa samorefleksijom.

VICE: Prvo, šta naziv "Paradisco" znači, tvojim rečima?

Andi Galdi Vinko: To je sleng. Strah je samo strah, ali "para" je kada se plašite na čudan način. Mislim da ne postoji reč na engleskom. Disco je samo disco. Volim i italijansku reč paradiso, što znači raj. Te dve reči zajedno znače neuhvatljiv raj.

Nema boljeg primera od ljudi koji grade bazene u blizini okeana. Zašto biste to radili? To je kao da stavljate parfem na cveće. U isto vreme, kada ste turista i odete u hotel, volite da je bazen blizu plaže.

Koliko reč Paradisco odgovara seriji fotografija?

Veliki deo mojih radova se sastoji od stvari koje su zanimljive ili frapantne. Sve je plastično i roze – stvari koje bi mi kao devojke trebalo da volimo. Ja volim jednoroge i roze lak za nokte, ali se u isto vreme pitam zašto je to tako. Da li je tako zato što moram? Živimo u svetu u kome je sve malo previše. Ako nemate dovoljno pratilaca na Instagramu ili farbate kosu, ili pokažete stidne dlake, nikoga nećete dovoljno zainteresovati, zar ne?

Čini mi se da tvoje fotografije imaju estetiku društvenih mreža – kao da bi ih bilo lako konzumirati na Instagramu ili Tumbiru. To je namerno? Šta misliš o društvenim mrežama?

O njima mislim nakon fotografisanje, ne dok radim. Inspiraciju obično ne dobijam na internetu, nego iz spoljnog sveta. Ima mnogo ludila koje se dešava na ulicama, ali ne može se sve zabeležiti fotografijama.

Reklame

Negde sam pročitala da tvoj rad istražuje to kako vidimo sebe i kako neprestano pokušavamo da kontrolišemo kako nas drugi vide. Da li ti je to bila namera sa ovom serijom?

Da, na neki način. Živimo u svetu u kome je sve uobličeno po tome kako želimo da vidimo sebe. Zvuči veoma očigledno, ali na Istragramu i Fejsbuku, sva ranjivost ljudskosti nestaje. Sebe prikazujemo kao jake, nezavisne umetnike koji imaju izložbe i rade sve te sjajne stari, ali ne pričamo o tome kako nemaš dovoljno para da platiš kafu.

Ne postoje fizičke fotografije. Fotografije čuvamo u telefonu, a one na kojima nismo dobro ispali izbrišemo ili stavimo filtere.

Kada ljudi pričaju o tvojim fotgorafijama obično korsite frazu "mladalačka kultura". Da li je to tvoja namera?

Ne znam šta "mladalačka kultura" tačno znači, ali znam da je moj otac bio uznemiren kad je video fotografije. Pitao me je: "Da li ovako vidiš svet?". Mislio je da su fotografije užasne i da nema klasičnih elemenata fotografije. I da, pitao je šta sam uopšte učila u školi.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu