​Koje su droge u vožnji najopasnije po život?

Američka Nacionalna uprava za bezbednost u saobraćaju na autoputevima (NHTSA) je ovog meseca objavila izveštaj "Rizik od sudara pod dejstvom droge i alkohola" u kom se navodi broj automobilskih nesreća izazvanih ilegalnim drogama. Nikoga neće iznenaditi rezultati istraživanja kako je verovatnije da će u sudaru učestvovati oni koji su upražnjavali droge. "Međutim", dodaje se, "analize prilagođene uzrastu, polu, nacionalnom poreklu i koncentraciji alkohola u krvi nisu pokazale značajan porast opasnosti od sudara koji se vezuje isključivo za prisustvo droga", kaže se u izveštaju.

Prosto rečeno, to znači da statistički šanse nisu veće da ćete doživeti sudar ako ste na drogama — ali je moguće da ćete, ako već vozite pod dejstvom droga, istovremeno biti i pijani, ili prosto mladi i donositi loše odluke, što povećava vaše šanse da zakucate vozilo u banderu.

Možda ne postoji pouzdana statistika o broju nesreća koje su izazvale neke konkretne droge, ali zahvaljujući godinama i godinama istraživanja znamo prilično o tome šta određene hemikalije urade vašoj vozačkoj sposobnosti. Evo preseka najgorih stvari koje možete da unesete u sebe pre nego što sednete za volan.

Očigledno upozorenje: nemojte da konzumirate droge i vozite. Verovatno ste najbezbedniji ako ne konzumirate droge ili ne vozite, ali definitivno ne činite obe aktivnosti istovremeno.

Podizači

Ako ste od onih što piju najmanje tri kafe dnevno, verovatno ćete tvrditi da vam je jutarnja kafa preko potrebna kako se ne biste (makar figurativno) skucali tokom vožnje na posao. Pokazalo se da kafa pozitivno utiče na budnost, a ljudi odavno smatraju da pauza radi uzimanja doze kofeine može da osveži umorne vozače — ali su istraživači 2011. godine ustanovili da "poboljšanje vozačkih sposobnosti i budnost posle uzimanja kofeina nastaje pre usled namirivanje krize zavisnosti nego zbog ukupnog pozitivnog efekta kofeina." Drugim rečima, bolje da je uopšte ne pijete.

Da sve bude gore, ako ste pospani i kupite kafu na nekoj usputnoj stanici kako biste se razbudili, spavaće vam se još narednih sat vremena pre nego što kofein počne da deluje, što znači da biste na putu mogli da budete u opasnosti još dugo nakon što ste pomislili da ste bezbedni.

Ekstremnije droge protiv pospanosti još su opasnije po vozače. Možda će vas kokain trgnuti iz učmalosti, ali prema naučnim rezultatima od nje će vam svet oko vas biti još izluđujuće dosadniji, zbog čega su nakokainisani vozači skloni onome što to NHTSA zove: "iskakanje ispred drugih vozila, visoko rizično ponašanje, nepažljiva vožnja i loša kontrola impulsivnosti", a što se zove još i "voziš kao kreten". Jedna australijska studija je pokazala da vozači na metu imaju gotovo identične probleme.

MDMA, verovali ili ne, ima reputaciju sredstva koje popravlja vožnju ljudi. Autori studije iz 2012. godine kontroverzno su utvrdili da ova droga može da "popravi određene psihomotorne vozačke sposobnosti kada se uzima tokom dana." Ali ko još uzima ekstazi tokom dana? Veći deo studije bavi se ljudima koji su se vraćali kući posle rejvova, a u tim uslovima bili su prilično loši vozači — mada su istraživači za to okrivili nedostatak sna, a ne drogu.

Spuštači

Velike su šanse da ste već vozili nakon što ste pušili travu, a već sam pisao kako to nije dobra ideja.

Ali najveći problem sa vožnjom dok ste naduvani jeste taj što ljudi sve češće voze dok im krvotokom cirkulišu i marihuana i alkohol, kao što ste mogli da vidite u HBO-ovom dokumentarcu o katastrofalnom sudaru na državnom autoputu Takonik 2009. godine, u kom je stradalo osmoro ljudi, a smatra se da je sudar izazvala smrtonosna kombinacija marihuane i alkohola kod vozača. "Ova dva sredstva pojačavaju dejstvo jedno drugog, pri čemu jedan i jedan više ne daju dva", izjavila je u dokumentarcu Kerol Vajs, psihijatar za bolesti zavisnosti pri medicinskom koledžu "Vajl Kornel".

U istom filmu, Betsi Spret, direktorka Toksikološkog zavoda za okrug Vestčester, rekla je: "Alkohol može da poveća apsorpciju marihuane" i, pošto je trava "halucinogen, vaše kognitivne sposobnosti mogu vrlo brzo da se pogoršaju", zbog čega vozači mogu postati zbunjeni, izgubljeni, ili, u slučaju tragedije iz 2009. godine, voziti pogrešnom stranom autoputa čitavih pet kilometara pre nego što izazovu smrtonosni lančani sudar sa još tri vozila.

U međuvremenu, opijati mogu dovesti do jezive zavisnosti koja će vam upropastiti život ili do uzimanja smrtonosne prekomerne doze, ali postoje i gore droge na kojima možete biti dok sedite za volanom. Kad su u pitanju pilule kao što su vikodin i oksikontin, prema istraživanju iz 2013. godine, visoke doze ova dva leka opasne su po vozače, dok niske ne predstavljaju nužno veliki problem. A minimalna količina droge u vašem krvotoku neophodna je za svakodnevni život korisnika metadona koji se leče od zavisnosti.

Ubice

Neke stvari koje možete kupiti u najbližoj apoteci a da vas niko popreko ne pogleda mogu ozbiljno da ugroze vašu vožnju. Savršeno legalni sirup za kašalj sa dekstrometorfanom (DXM), na primer, ozloglašen je po tome što ga zloupotrebljavaju tinejdžeri iz predgrađa. Ako sednu za volan kola, međutim, oni verovatno nisu bezbedniji od pijanih vozača. Korisnik foruma Erovid koji upotrebljava lek savetuje ljudima: "Ne pomišljajte ni za trenutak da možete da vozite dok ste na DXM-u; čak i ako to ne primećujete, on umnogome smanjuje vreme vaše reakcije."

U međuvremenu, benadril, prema mišljenju doktora Džona D. Velera sa Univerziteta u Ajovi, "može više da utiče na složeni zadatak upravljanja automobilom od alkohola". On proizvodi toliko žestoku omamljenost da je NHTSA zatražio istraživanje o njemu u kojem su detaljno navedena tako uzbudljiva dejstva što su ataksija (nemogućnost kontrole mišića), grčevi, halucinacije i konvulzije. Izveštaj je zaključio da ovaj lek "očigledno loše utiče na vozačke sposobnosti". Korisnik foruma Erovid kaže da je visoka doza benadrila izazvala napad panike za volanom i halucinacije koje su se kretale u rasponu od "mrdanja drveća do pukog umišljanja da su kante za smeće ljudi."

Ne, stvarno, ovo će vas ubiti

A potom su tu droge sa tako naglašenim efektima da biste pomislili da ih niko živ ne bi uzeo a potom seo da vozi, ali ljudska bića imaju naizgled neiscrpni kapacitet za glupost.

PCP, očigledno, tera ljude da rade ludačke stvari — imate vesti o vozačima na "anđeoskoj prašini" koji su porušili benzinske pumpe i nesrećama koje su se pretvorile u pokušaj otmice.

Vožnja na LSD-u takođe stvara očigledne probleme — ko želi da upravlja ogromnom mašinom usred tripa? — ali ljudi to i dalje povremeno rade. Ponekad su te priče skoro simpatične, kao kada su se Džordž Harison i njegova supruga vozikali stvarno sporo po Londonu u mini kuperu. Ali vi u toliko toga niste Džordž Harison da je najbolje da izbegavate takve ideje. Većina ljudi izgleda da to već zna, jer se u izveštaju NHTSA-a u delu o LSD-u kaže da je "učešće LSD-a u vožnji pod dejstvom opijata ekstremno retko."

Ostanite kod kuće, ljudi. Koliko je to teško?