FYI.

This story is over 5 years old.

Mentalno zdravlje

​Zašto je biti introvertan možda bolje po vaše mentalno zdravlje

Naučno je dokazano da smo iznureni.
2.11.16
Ilustracija: Joel Benjamin

Postalo je zvanično: iscrpljeni smo. Naučno je dokazano da smo iznureni. Dve trećine odraslih poverilo se istraživačima sa Univerziteta u Duramu da im je preko potrebno više odmora, za globalnu studiju koja je anketirala 18.000 ljudi. Nije to neko posebno iznenađenje, ako ćemo pravo, pošto još od ranije naučnici upozoravaju da zbog naših radnih sati nemamo dovoljno sna.

Ali, manje je predvidiv zaključak da izgleda da moramo više ostajati nasamo da bismo se istinski odmorili. Čitanje i osama navedeni su kao neke aktivnosti koje najviše okrepljuju, zatekavši se sa 58 i 52,1 odsto odgovora na vrhu liste radnji za odmaranje anketiranih ljudi. Da sve bude neobičnije, to zvuči kao da bi ljudi mogli imati koristi od životnog stava introvertnih, koji baterije pune kad ostanu sami. Pošto najmanje polovinu populacije čine ekstrovertni — koji ne osećaju potrebu da mnogo vremena provode sami sa sobom — želela sam da ustanovim je li popularna nauka pogrešila i da li je samo introvertnima potrebno da se s vremena na vreme isključe iz sveta.

Reklame

Istraživači sa Univerziteta u Duramu odredili su ličnost ispitanika i otkrili da najviše introvertni smatraju da odmaraju kad ne rade ništa i ostaju nasamo. "Ali čak su i ekstrovertni za ove usamljeničke aktivnosti tvrdili da ih više odmaraju nego druženje sa prijateljima", kaže profesorka Felisiti Kalard, koja je vodila studiju. "Kad se pogleda čitav uzorak, nešto društvenije aktivnosti, kao što su vreme provedeno sa prijateljima i porodicom ili izlazak uz piće, bile su obično niže rangirane. Ovo svakako sugeriše da bi vreme koje provodimo nasamo moglo da bude blagotvorno za sve."

Sana Balsari-Palsule, doktorant iz psihologije sa Univerziteta u Kembridžu, kaže da nam je svima potrebno vreme za oporavak i sakupljanje energije, i iako to ljudi rade na različite načine, svi smo u tom pogledu mnogo sličniji nego što biste u prvi mah pomislili. Ona pravi razliku između odmora i onoga što zove "niše oporavka". Dok je odmor, osnovna ljudska potreba, kod svih nas sličan, niše oporavka su mesta, aktivnosti i mentalna stanja koja ljudima omogućuju da napune baterije. U svom istraživanju, Balsari-Palsule je otkrila suptilne razlike u onome što introvertni i ekstrovertni doživljavaju kao niše oporavka.

"Ustanovila sam da i introvertni i ekstrovertni navode ručak sa kolegama kao svoju nišu oporavka tokom napornog radnog dana. Tek kad sam nastavila da istražujem, otkrila sam da introvertne okrepljuje ručak sa jednim kolegom, dok ekstrovertni navode da ih okrepljuje ručak sa troje ili četvoro kolega. Takođe, i introvertni i ekstrovertni su naveli trčanje kao nišu oporavka, ali tek kad sam to detaljnije istražila, otkrila sam da su introvertni naveli trčanje kao nišu oporavka kad trče sami, dok su ekstrovertni mislili na trkačke klubove."

Reklame

Dakle, da li je i ekstrovertnima potrebno da ostanu sami kako bi se oporavili? Ne nužno, prema Balsari-Palsule. "Za ekstrovertne koji već dobar deo dana provedu u introvertnim ulogama i ponašaju se nekarakteristično za svoju ličnost, pretpostavljam da bi dodatno vreme koje bi proveli sami samo predstavljalo napor", kaže ona. "Sa druge strane, ekstrovertni koji namerno žele da ostanu sami mogli bi u radnom okruženju da budu produktivniji. Vreme koje provedete nasamo može lako da se pretvori u vreme bez ometanja sa strane i neke od prednosti koje se vezuju za introvertnost su sposobnost da budete introspektivni i promišljate stvari."

Tridesetčetvorogodišnja Rebeka Linč, tvorac "introdžija" — tzv. emodžija za introvertne — ne zove sebe slučajno "super-introvertnom". Ali ona se ne slaže sa Balsari-Palsule, i kaže da čak i ako ekstrovertni moraju da se teraju da s vremena na vreme ostanu nasamo, treba to da rade. "Mislim da su ekstremno introvertne osobe svesnije trenutka kad moraju da se isključe i neko vreme ostanu same, jer počnu fizički da se umaraju od prisustva drugih. Ekstrovertni samo nastave dalje", kaže ona. "Ali za svakoga je bitno da u nekom trenutku ostane sam; tad najdublje razmišljamo, tad dolazimo do kreativnih otkrića. Znam kreativne ekstrovertne osobe koje se muče sa tim i moraju na silu da se osame."

Ekstrovertna osoba i nastavnik engleskog Džek Dobson (25) u tome više vidi nekakvu ravnotežu. "Potrebno mi je mnogo društvenih kontakata u životu, a pomisao na to da ću vreme provesti u kontaktu sa ljudima, bilo da ih poznajem ili ne, ne plaši me. E sad, uprkos tome, kad ste ekstrovertna osoba, to ne znači da niste podložni društvenom zasićenju — to samo znači da možete podneti mnogo više društvenih aktivnosti pre nego što stignete do svoje granice. Mislim da nam je svima potrebno vreme za preispitivanje i da završimo lične stvari. Volim da budem sam i osećam da mi to razbistri misli i pruža preko potreban odmor. Mada, ustanovio sam da kada previše vremena provedem sam, počnem da žudim za društvenim kontaktom, a kad do njega ne dođe, to ume da me baci u popriličan bedak."

Reklame

Naše društvo obično više nagrađuje ekstrovertno ponašanje i kako se vremenom probijate kroz školovanje, prve poslove i fakultet (za one koji ga upišu), kad vreme provodite sami na to se obično gleda kao na lenjost i nešto što je dosadno, umesto neophodno za vaše mentalno zdravlje. Ali prema Robertu De Vrizu, predavaču kvantitativne sociologije na Univerzitetu u Kentu, trebalo bi više da se ugledamo na ekstrovertne nego na introvertne.

On je analizirao prethodne studije i zaključio da su ekstrovertni obično uspešniji i da čak 25 odsto više njih ima bolje plaćene poslove. "Nekoliko studija koje smo proučili pratilo je ljude tokom njihovog tinejdžerskog uzrasta sve do odraslog doba i pokazalo da su ljudi koji su bili ekstrovertni kao tinejdžeri skloniji tome da kao odrasli imaju uspešne karijere", kaže on. "Ekstrovertni ljudi imaju više samopouzdanja, druželjubiviji su i preduzimljiviji. Lako je uvideti zašto ovi kvaliteti mogu da vam pomognu pri uspehu u školi i napretku na poslu."

Umesto da tvrdi kako nam je svima potrebno da neko vreme provedemo nasamo, De Vriz kaže da to zavisi od osobe do osobe i njenih konkretnih okolnosti. "Većina akademskih istraživanja u vezi sa vremenom koje provodimo sami usredsređuje se na negativne strane, kao što su usamljenost i nedostatak podrške u društvu", kaže on. "Sa druge strane, imate mnogo ljudi koje opterećuje stalan društveni kontakt", kaže on.

Sve dok rezultati istraživanja ne budu konkretniji, ne bi nam škodilo da preuzmemo najbolje iz oba sveta. Mnogi od nas su toliko u zaostatku sa odmorom da "ne možemo imati sve", ali naći se negde u sredini deluje kao dobro za početak. Možda ćemo biti odmorniji i srećniji na poslu — a biće nam i lakše da nekad kažemo kako bismo radije ostali kod kuće.

Ilustracija: Joel Benjamin

@Jessica_E_Brown / @JoelBenjaminDraws