Najezda seks-mašina u kineskoj prodavnici robota

Kad sam ušao u 5S salon u Čangša, glavnom gradu kineske južno-centralne provincije Hunan, gospodin Sjao pokušava da spreči gotovo nagu humanoidnu lutku da se sruši sa stolice. Sjao nekako uspeva da je dovede u stabilan sedeći položaj, a zatim joj prekriva krupne silikonske grudi laganom ružičastom spavaćicom. Kaže da se „ona", odnosno njen model, zove Magic Beauty .

Čarobna Lepotica poseduje čelični kostur ali ne i mehaničke delove. Ovo ne važi za većinu ostalih proizvoda u 5S ponudi. Kupce pozdravlja humanoid pod crnom perikom, u tradicionalnoj kineskoj haljini crvene boje. Klanja se i želi dobrodošlicu kad god neko u prolazu aktivira senzore kraj njenih stopala. Tu i tamo se teturaju popularni raspevani Alfa roboti. Najpopularnija je ipak četa blistavih robota-poslužitelja; većina njih drži poslužavnike dok ih radoznala deca pipkaju.

Pošto je Lepotica obučena, posetioci naizgled ne shvataju o kakvoj vrsti robota se radi. Čitave porodice veselo poziraju pored nje. Reklo bi se da je većina prisutnih došla da bi slikala svoju razigranu decu i ponešto od Sjaove robe, a ne da kupe i odnesu kući robota, bilo u ulozi konobara ili seksualne pomoćnice.

Sjao ipak ponosno ističe da je svrha Magic Beauty modela, u maloprodaji 4,270 dolara, da izaziva emociju.

„Namenjena je neoženjenim muškarcima," kaže Sjao koji je insistirao na upotrebi ovog pseudonima. „Možeš da je ljubiš, da vodiš ljubav sa njom; noge joj se šire a koža joj je strašno nežna."

Za većinu ljudi u Kini i ostatku sveta, seks sa robotom ili lutkom u prirodnoj veličini i dalje je neobičan tabu. Pitanje je, da li će Čarobna Lepotica i slične družbenice postati sve prihvaćenije unutar mejnstrim kulture?

*

Kada je predsednik Si Đinping pozvao Kinu da sprovede „ robo-revoluciju" 2014. godine, ne znam da li je baš na ovo mislio. Ali samo postojanje 5S prodavnice, otvorene prošlog juna, posledica je naglog industrijskog rasta na državnom nivou. Kao mali privrednik, Sjao drži izvestan udeo u fabrikama robota koje prodajne modele njegovim prodavnicama; širom kine ima pet ovakvih ispostava.

Kina je 2013. pretekla Japan i postala najveće tržište industrijskih robota na svetu; te godine kupili su svakog petog robota proizvedenog na planeti. Predsednik Si, prilikom poziva na pomenutu robotsku revoluciju, izjavio je : „Naša zemlja biće najveće tržište robota na svetu, ali koliko su naši tehnološki i proizvodni kapaciteti u stanju da izađu na kraj sa konkurencijom? Ne samo što su nam potrebni novi modeli robota, već je neophodno da njima osvojimo strana tržišta."

Si je tako najavio velikodušne povlastice za kompanije koje se bave robotikom, što je uspešno stimulisali i izvoz i internu potrošnju. Primarno se bave industrijskim robotima, koji bi trebalo da makar delimično izmeste ljude sa fabričkih traka. Ali neočekivan propratni efekat bila je pojava prodavnica kao što je ova Sjaova – posledica nižih cena proizvodnje i sve veće kupovne moći građana.

Ovakve prodavnice opstaju zahvaljujući robotima-poslužiteljima. Sjaov najjeftiniji robokelner, omalena ružičasta kanta sa poslužavnikom, prodaje se za nekih 18,000 juana (2,700 dolara). Najskuplji od poslužitelja, visok, fleksibilan, dvonožan, sa interaktivnim ekranom umesto lica, košta 65,000 juana (9,740 dolara). Samo ove godine, Sjao je već prodao oko hiljadu ovakvih modela, mahom restoranima koji pokušavaju da uštede na ceni radne snage i privuku mušterije prizorom smešnog plastičnog humanoida koji služi knedle

Da li je ovaj trend prolaznog karaktera? Kada sam 2014. posetio robo-restoran u Kunšanu, gradu nedaleko od Šangaja, vlasnik Song Jugang rekao je da nije u pitanju pomodarstvo. Roboti-poslužitelji njemu su omogućili da ima samo šestoro ljudi na platnom spisku; bez robota, bilo bi mu potrebno dvadesetak radnika.

„Robot radi sedam-osam godina po deset ili više sati svakog dana", rekao je tada Song. „Konobar ili konobarica radi po osam sati, najviše devet, a treba im i smeštaj i hrana. Dok robot dnevno troši struju u vrednosti od najviše tri juana (50 centi)."

Profesor Hongen Liao sa Katedre za biomedicinski inženjering pekinškog Tsinghua univerziteta smatra da pronicljivi prodavci kao što je Sjao imaju za pravo što nude robote praktične namene.

„Što se više razvija tehnologija i raste potražnja, to će više biti takvih prodavnica", kaže Hongen. „Smanjiće se broj robo-igračaka, a potrošači će se okrenuti funkcionalnim i upotrebljivim robotima. Poslužitelji već smanjuju troškove vođenja restorana u trenutku kad je radne snage sve manje pa joj cena raste."

Ali ne zaboravimo seksbote – Sjao je baš zagrejan mogućnostima koje mu oni pružaju. Pokazuje mi blago neprijatne telefonske poruke i slike raskrečenih robotica koje su mu poslale mušterije iz Jugoistočne Azije zainteresovane za Magic Beauty model. Sjao kaže da Lepoticu za sada najviše izvozi u Evropu, te da će ova vrsta proizvoda biti među najunosnijim kako za distribuciju na lokalu tako i za izvoz.

„Družbenice" ove vrste postaju sve složenije, što je nedavno ilustrovao muškarac iz Hongkonga po imenu Riki Ma Vaikai. O njemu su izveštavali mediji širom sveta pošto je dizajnirao svoju roboticu tako da neobično podseća na Skarlet Džohanson i reaguje kad joj se udeli kompliment.

Ma ne misli o svom robotu kao o seksualnom pomagalu. Ipak, za South China Morning Post on kaže sledeće: „Mnogo je usamljenih ljudi, neveštih u komunikaciji. Ne predlažem da se svi zaljube u robote, ali nekima bi robot pomogao da se psihološki dovedu u red." Ma dodaje da trenutno radi na priručniku po kom bi i drugi mogli da dizajniraju svoje robo-lepotice.

Sjao bez mnogo ustručavanja promoviše upotrebu svojih seksbota i detaljno opisuje sve radnje koje one rade – kao i čišćenje koje bi trebalo da usledi. Pitam ga kakvi su higijenski standardi, a on iz fioke vadi nekoliko predmeta koji dolaze u paketu sa svakom „Čarobnom lepoticom".

„Prašak za čišćenje, kondomi, lubrikanti, alatka za stimulaciju," nabraja on. Poslednja stavka je plastični uređaj koji podseća na tampon, osim što mu sa donjeg dela viri kabl sa USB konektorom. Oblik same alatke dovoljno jasno sugeriše gde koji kraj ulazi u Lepoticu koja je, Sjao ističe, tek prva generacija ove vrste robota.

„Novi modeli moći će da pričaju, da grle, da verbalno reaguju tokom seksa", objašnjava on. „Postoje usamljeni stari ljudi koji žele seks sa mladim devojkama; ovakvi roboti sprečiće ih da urade nešto loše, zadovoljiće im sve nagone. To ljudima sve olakšava."

*

Dakle kada će društvo, kinesko ili ne, doći do tačke u kojoj se posedovanje seksbota ne tretira kao tabu tema? Dr Dejvid Kreps sa Poslovne škole u Salfordu, koji je nedavno predsedavao panelom pod naslovom „Tehnologija i intima: izbor ili neophodnost?", smatra da je to samo pitanje vremena.

„Baš kao što je pornografija gurala razvoj interneta, tako bi seksualni roboti mogli da poguraju razvoj robotike unapred", smatra Kreps. „Može se očekivati skok u potražnji svih proizvoda iz ove branše."

„U suštini, to su visokotehnološka seksualna pomagala", dodaje on. „Nikad neće biti dovoljno napredna da nadomeste dodir ljubavnika. Pa ipak, njihovo korišćenje i društveno prihvatanje pomoći će daljem razvoju seksualne revolucije koje traje od šezdesetih godina i dozvoljava ljudima da uživaju u svom telu na razne načine."

Ako se stvari u industriji seksualnih igračaka zaista budu razvijale na način o kom govore Kreps i drugi istaknuti stručnjaci, ko zna? Možda ćemo uskoro moći da vidimo neku verziju „Čarobne lepotice" u izlozima u centru svakog većeg kineskog grada.

„Ljudi ovde odavno imaju mogućnost da se dobro hrane i dobro oblače, ali ne mogu baš često da se dobro zabavljaju", kaže Sjao. „Odgovor koji ja nudim je nova tehnologija, mislim da se baš tu svet kreće."

Rekavši to, vraća USB alatku za stimulaciju u fioku i zatvara je.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu