Verovatno ste nekada videli fotografije Rumuna koji prolaze ulicama na konjima. Nekako su ovi pastuvi uspeli da premoste kulturne razlike između sela i grada i izbore se za svoje mesto pod suncem u modernoj Rumuniji.Za sve vas koje zaista zanima ljubav Rumunije prema konjima, pijaca u Titu je verovatno najbolje mesto da počnete sa istraživanjem. Iako je na svega četrdesetak kilometara od relativno kosmopolitskog glavnog grada Rumunije, Bukurešta, ulazak u grad deluje kao početak filma o istočnoevropskim kaubojima.
Reklame
Stočna pijaca je više sajam nego pijaca. Niko, zapravo, ne prodaje niti kupuje ništa, verovatno zbog toga što većina ljudi koje ovde možete da sretnete nema ni banke u džepu. Ovde su svakog četvrtka i ovaj događaj je mesto na kome svi moraju da budu. Meštani dolaze na konjima, lutaju okolo, nekada zamene svog konja za tuđeg i odu kući.Svakog četvrtka događaj počinje na isti način – tako što vlasnici testiraju svoje konje: vežu svoju životinju za kolica, pozovu što više ljudi da se popnu u kolica, a onda počinju da viču i bičuju jadno biće sve dok ne uspe da ih povuče.
Ovaj "posebni" način trkanja je stvar koja noćima drži ljude iz Udruženja za zaštitu životinja budnim. Jadne životinje obično padnu iscrpljene nekoliko metara nakon početka trke.Neverovatno, ali tog dana kada sam posetio Titu, samo je jedan kon povređen za vreme trke. Čudno, imajući u vidu da su konji vukli gomilu muškaraca koji su urlali rečenice put: "Ubijte ovog konja!". Kažu da je svrha urlanja motivisanje životinje, ali iskreno, bilo je malo teško svariti sve što su uzvikivali.Kao autsajder, bilo mi je svega preko glave. Ali ko sam ja da sudim? Bilo je očigledno po facama ljudi koji su prisustvovali događaju da im ovo što se dešava mnogo znači. Svi su delovali iskreno srećno. Ne toliko srećni ipak, jer su imali vremena da dođu do mene i počnu da vrište jer sam ih fotografisao.Sve u svemu, bilo je zanimljivo prisutvovati ovom doživljaju zajednice, ali opet – da li zajedništvo mora da se bazira na mučenju životinja?
Reklame
