​Korporacije su konačno vutru učinile dosadnom

Kažu mi da je nekada pripaliti džoint bilo nešto najsubverzivnije što bi čovek mogao da učini. To odavno nije tačno – naročito otkako su poznate ličnosti, od Viz Kalife do Vupi Goldber, počele da lansiraju proizvode sa marihuanom na način na koji su nekda lansirali linije ručnih tašni.

Pored pet država koje će ovog novembra glasati za legalizaciju rekreacione upotrebe marihuane, i još četiri koje će glasati za legalizaciju medicinske marihuane, očekuje se da će do kraja ove godine legalna marihuana biti industrija vredna 7milijardi dolara, prema istraživanjima tržišta. To znači da će se pojaviti novi talas korporativnog interesovanja za Veliku Buksnu, sa nizom kompanija koje se nadaju da će se „ obogatiti, ili naduvati pokušavajući".

Nigde to nije bilo očiglednije nego na prošlonedeljnom Svetskom kongresu kanabisa i poslovnom sajmu u Los Anđelesu, gde ste iz prve ruke mogli da vidite šta se dogodi kada jednu vrstu zeleniša ukrstiš sa drugom. Ovo nije bila izložba voter-pajpova, pajpova i sveća sa vutrom. Umesto toga, na oko stotinjak štandova se prodavala poljoprivredna oprema, materijali za pakovanje, osiguranje i paketi softvera za knjigovodstvo, sa hiljadama prisutnih profesionalaca iz te industrije.

Na nekim štandovima su bile izložene ogromne mašine od nerđajućeg čelika sa natpisima kao što je „bezventilska tehnologija ekspanzije"; ogromne staklene posude kupastog oblika visile su iznad ekipa trgovaca kao kulise u lošim filmovima o ludim naučnicima. Vrtele su se i brujale, demonstrirajući koliko dobro mogu da, ne znam, razdvoje molekule? Skoro da su izgledale kao ogromni voter-pajpovi, ali veoma skupi.

Veliki broj izlagača nije bio u direktnoj vezi sa samom drogom, već su predstavljali poslovne usluge vezane za nju. Robert Karp, advokat iz Bostona, prodavao je vodiče za potencijalne vlasnike dispanzera, koji treba da im „pomogne da izbegnu da upadnu u nevolju, ili da ih izvuče iz nje". Ameriken Sikjuriti Prodakts, kompanija koja pravi sefove, preporučivala se dispanzerima kojima je potreban siguran način za skladištenje proizvoda i gotovine.

Na sledećem štandu, Vangst Talent Netvork, „najveća agencija za radna mesta vezana za kanabis u zemlji", obećava da nalazi radna mesta u uzgajalištima, u dispanzerima, i poslove za sve ono što se događa između.

Čak su i Partneri za regulisanje poreza imali svoj štand, ohrabrujući posetioce da objave svoju zaradu. Države u kojima je vutra legalna ubiru ogromne sume od godišnjeg poreza – skoro 70 miliona dolara u Koloaradu, i više od milijarde dolara u Vašingtonu – tako da je dispanzerima potrebno rešenje za poslovanje sa Ujka Semom. Kako mi je žena koja je radila na štandu objasnila, mnogi dispanzeri koriste priznanice sa svojih bankomata kada podnose poreske prijave, što se verovatno neće još dugo tolerisati.

I sami dispanzeri su doživeli pravo kapitalističko preobraženje na ovom sajmu. Ksanders Grin Guds, dispanzer iz države Vašington, sigurno je imao najraskošniji štand, sa svojim veštačkim lišćem i prelepom drvenarijom. Ksander, jedan od tri dispanzera pod zajedničkom kapom kompanije za vutru, Kanar, postavljen je za primer za otmene prodavnice vutre sutrašnjice, i predstavljao je franšizne pakete za preduzetnike koji žele da prekopiraju njihov uspešni model poslovanja.

Uprkos narastajućem novom biznisu, par recidiva starih vremena se ušunjalo među štandove. Među njima je nju-ejdžasto ulje za masažu pod nazivom Budino blaženstvo, vino obogaćeno kanabisom, pa čak i tip koji je prodavao lažne knjige sa malom bravom, što je posveta danima kada si stvarno morao da kriješ svoj štek.

Pravi pokazatelj da je vutra zvanično postala dosadna je to što glavni konferansije sajma nije bio jedan od heroja duvača, kao što je Tomi Čong ili Snup Dog, već Montel Vilijams, omiljeno TV lice vaše mame. Vilijams, koji je zagovornik medicinske upotrebe kanabisa otkako mu je 1999. godine dijagnostikovana multiple skleroza, govorio je okupljenima o svojoj novoj medicinskoj kompaniji, Lenitiv Sajentifik, i svojoj misiji da se legalizuje CBD, sastojak kanabisa koji nije psihoaktivan i koji ublažava bol bez omamljenosti.

„Ljudi moraju da se sete da je čitav ovaj pokret nastao preko leđa pacijenata", rekao je Vilijams. „Mnogo ljudi želi da radi na poslovima vezanim za marihuanu. Ali još ima pacijenata kojima je potrebna nega. Dajte da prvo završimo posao na bojnom polju."

Jedan broj posetilaca sajma sa kojima sam razgovarao su bili razočarani kada su videli koliko je čitav događaj uštogljen i dosadan. Ali šire gledano, to uopšte nije loše. Naravno, vutra možda više nije toliko kul, jer je sada predstavljaju tipovi u odelima koji govore o povraćaju poreza, ali ova vrsta legitimiteta je ono na čemu su mnogi zagovornici radili sve ovo vreme.

Jedan jedini trenutak razuzdanosti je došao kasnije, na krovu, na afterpartiju konferencije, kada se jedan od gostiju skinuo u gaće i skočio u bazen sa toplom vodom. Okupljeni su bacili kratak pogled ka njemu, procenili da li su dovoljno blizu da bi ih isprskao, a onda se vratili svojim razgovorima o umrežavanju.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu