Video igre na Komodoru 64 uz koje smo odrastali

Čuveni „debeljko" je mnogima bio prvi računar pa im i samo pominjanje „komodora 64" izaziva lavinu nostalgije. Tu nostalgiju su tokom godina mnogi pokušavali da iskoriste prestavljajući „nove" verzije ovog računara, a mi ovom prilikom predstavljamo najnoviji pokušaj ali se istovremeno podsećamo i na neke od najuticajnijih igara napisanih za C64

Nostalgija prodaje pa… bilo šta. Počevši od „retro" modnih detalja, preko vinila koji ponovo stiču (zasluženu) popularnost, automobila (novi „fijat 500", „folksvagen buba") pa sve do, zašto da ne, računara. Pažnju mi je privukao projekat pod nazivom THE 64 u kom nezavisni britanski tim traži donacije kako bi oživeo „komodor 64". Koliko se na stranici njihovog indiegogo projekta može zaključiti, u pitanju je savremeni hardver koji softverski emulira „komodora", uz dodatak legendarnog C64 SID generatora zvuka što bi trebalo da garantuje da računar i zvuči kao original. Pritom, oni su kreirali i kućište tog budućeg novog „komodora" koje dosta podseća na original i za sve to traže nemalih 133 evra, odnosno 151 evro za portabl verziju.

Hm, priznajem lepo izgleda i voleo bih da ga posedujem, ali se za taj novac, zapravo za daleko manje novca, može kupiti pravi pravcati „komodor 64" u koliko-toliko ispravnom stanju, a tu su i brojni besplatni emulatori dostupni na gotovo svim platformama. Pritom, „pravi" C64 sa sobom donosi šaku iskonske nostalgije koju kopija nema – nešto poput više minutnog čekanja da se igra učita, premotavanja kaseta sa igrama i čuveno štelovanje azimuta glave „na sluh", poruka „load error" i još gomilu toga… Čik to emuliraj emulatoru!

Kako sam u uvodu već napisao, „komodor 64" je najprodavaniji lični računar svih vremena sa nekih 13 do 17 miliona primeraka. Bio je aktuelan više od decenije i za to vreme je za njega napisano preko 10.000 komercijalnih programa i igara, što je više nego impresivna brojka za jednu zatvorenu platformu. Mnogima od nas on je u doba SFRJ bio prvi izlet u svet računara i za njega nas vezuju brojne lepe uspomene uglavnom vezane za igranje. Za života „komodor" je dobio zaista veliki broj veoma kvalitetnih igara pri čemu su one dobre bile zaista dobre i, na neki način su stvorile novi žanr i postale etalon sa kojim poredimo sve nove naslove. Da ne dužim, ideja ovog kratkog puta u vesele osamdesete je da vas podseti na neke od najuticajnijih C64 igara iz ove dekade kada je „komodor" žario i palio. U to ime, u nastavku ukratko predstavljamo neke od najuticajnijih igara iz 80-tih koje smo voleli upravo na „komodoru 64". Još jednom napominjem, pokrivene su 80-te dok su hitovi iz 90-tih (a bilo ih je dosta) ostavljeni za neku drugu priliku.

Stene i dijamanti

Jedna od najuzbudljivijih igara ranog doba kućnih računara, Boulder Dashvas je stavljao u ulogu rudara Rockforda čiji je cilj da pokupi sve dijamante iz rudnika. Iza jednostavne priče krila se veoma zarazna igra koja je tražila logičko rasuđivanje i brze reflekse kako bi izbegao brojne neprijatelje i padajuće stene i u zadatom vremenu pokupio sve dijamante. Igra je doživela brojne nastavke i kopije od kojih je PC igračima verovatno najpoznatijiSupaplex. Ista kompanija (First Star), predstavila je i jednu od najboljih igara za dva igrača Spy vs. Spy u kojoj se dva špijuna bore na život i smrt.

Onaj što skače i dere se

Igra u našim krajevima poznata kao i „onaj što skače i dere se". Tajni agent kodnog imena 4125 spasava svet od ludog profesora Elvina Atombendera, trči, preskače robote, rešava logičke zagonetke… Osim po sjajnoj grafici i animaciji, igra je ostala poznata i po digitalizovanom govoru što je u to vreme bilo retko. Igrače je dočekivao glas sa „I have another visitor. Stay a while, stay forever...", a svaki pogrešan korak rezultovao je urlikom „Aaaaaaaa" dok glavni junak pada u bespuće. Sjajna igra koja je par godina kasnije dobila jednako sjajan nastavak.

Split-screen revolucija

Iako su za C64 tokom godina napravljene lepše i savremenije vožnje, Pitstop II ostaje zapamćen kao prva igra ovog žanra koja je donela mogućnost igranja dva igrača istovremeno (tzv. Split Screen), pri čemu je ekran vertikalno podeljen. Inovacija koja se i dan-danas koristi u mnogim igrama. Ostalo je bilo standardno – za komandama Formule 1 treba pobediti sve protivnike i prvi stići na cilj. Zanimljiv detalj bio je i odlazak u boks gde po potrebi treba doliti gorivo i zameniti pneumatike.

Ovde su se džojstici lomili

Još jedan biser iz Epyx-a, Letnja olimpijada (oba nastavka) skupa sa Zimskom olimpijadom istih autora predstavlja vrhunac sportskih igara zbog kojih smo lomili džojstike i gubili prijatelje. Besomučno brzo pomeranje džojstika levo-desno koje je pokretalo trkače na ekranu obavezno je dovodilo do njegovog ubrzanog kraja (ali i pokretala malu privredu u SFRJ tzv. Džojstik servise). U ostalim, ne-trčećim disciplinama tražila se preciznost i pravovremeno reagovanje. Pored Epyx-ovih hitova, popularan je bio i Decathlon koji je 1984. predstavio Activision.

Welcome, Commander Jameson

Iako sam se ovde trudio da predstavim izvorne C64 igre, Elite se jednostavno nije mogla zaobići. Originalno napisana za BBC Micro, Elite je bila jedna od najambicioznijih ranih igara na 8-bitnim računarima. U ulozi komandanta Džejmsona krstarite kroz sedam galaksija ispunjenih brojnim planetama i zvezdama. Potpuno otvoren svet igraču dozvoljava da sam odabere šta želi da bude – trgovac, rudar, pirat ili lovac na ucene. Vektorska 3D grafika za ono vreme bila je revolucionarna, a sistem borbe i pristajanje na svemirsku stanicu, zahtevali su dosta vežbe. Ovo je bila veoma zahtevna igra, za uspeh u igri i postizanje statusa Elite bili su potrebni meseci. Autor, David Braben je tokom godina izdavao nastavke Elite-a, a najnoviji Elite: Dangerous od 2014, odnosno 2015. dostupan je vlasnicima PC računara i XB1 konzola.

Tehnički vrhunac

Dok su u današnje vreme programerima na raspolaganju gigabajti memorije, grafički akceleratori, snažni procesori i tako dalje, nekada su razvojni timovi (obično samo jedan čovek) uspevali da izvuku čuda iz starih računara. Iako klasična (i zabavna) svemirska pucačina Uridium je bila svojevrsna revolucija kada je u pitanju višeslojno skrolovanje, do tada neviđen grafički efekat gde se udaljeni predmeti na ekranu kreću manjom brzinom od onih u prvom planu.

Dvojica na jednog

Žanr borilačkih igara na kućnim računarima stvorila je legendarna Karateka (Broderbund, 1984). Ipak do savršenstva ju je unapredio britanski studio Sistem 3 International Karate serijalom. Drugi nastavak nazvan IK+, odnosno International Karate+ bio je i ostao verovatno i najbolja borilačka igra napravljena za C64. Uz odličnu grafiku, animaciju i veliki broj poteza igra je donela zanimljiv koncept sa tri borca u ringu od čega su dvojicu mogli kontrolisati igrači, a jednog je uvek vodio kompjuter. Izbor je bio vaš, da li ćete se prvo zajedničkim snagama obračunati sa kompjuterom, a onda odmeriti snage među sobom ili obrnuto uz rizik da vas obojicu dokrajči računar dok se mlatite. Definitivno jedna od igara koja je srušila brojna prijateljstva.

Bitka za krunu

Iz današnje perspektive mlađim naraštajima teško je dočarati šta je 80-tih značilo ime Cinemaware među studijima za razvoj igara. To je kao kada bismo poredili "Ratove zvezda" i "Svemirci su među nama". Takva je kompanija bila Cinemaware, a sve njihove igre su bili (za ono vreme) savršene. Branilac krune igrače je uveo u sukob Normana i Saksonaca u srednjevekovnoj Britaniji. Regrutovali ste vojsku, vojevali bitke, opsedali zamke, učestvovali u viteškim turnirima i tako dalje. Nije zaboravljen ni čuveni Robin Hud, legendarni odmetnik čiju ste pomoć mogli da potražite tokom vojevanja. Ukupan događaj bio je kao na filmu. Iako je igra originalno bila napisana za Amigu i C64 verzija je bila odlična.

Igranje uz atlas

Čuveni Sid Mejer ljubiteljima igara podario je brojne klasike ali ni jedan nije ostavio traga kao ovaj. Pirates! je igračima omogućio da se oprobaju kao „kapetani lađe" na prelepom području Kariba. Jedna od prvih igara otvorenog tipa Pirates! je nudila otvoren svet i obilje mogućnosti. Mogli ste biti samostalac koji pljačka i otima trgovačke brodove i napada gradove, ili ste se mogli prikloniti nekoj od tada zaraćenih strana (Engleska, Francuska, Španija, Holandija) i potapati suparničke brodove, tražiti ste blago, juriti žene (guvernerove ćerke uglavnom) ali i otete članove porodice i tako sve do penzije. Obavezan rekvizit uz ovu igru (za sve koji nisi imali original) bio je veliki školski atlas – mapa područja Malih Antila.

Nindža ili mindža

Nije da prvi deo "Poslednjeg nindže" nije vredan pomena, ali jednostavno nastavak je toliko unapredio ceo koncept igre da ga jednostavno moramo istaći. Poslednji nindža doneo je neverovatno lepu grafiku i tečnu animaciju uz sjajnu muziku (legendarni Ben Dagliš) i klasičnu priču o sukobu dobra i zla otelotvorenog u šogunu Kunitokiju. Prvi deo odigravao se u srednjevekovnom Japanu, a u nastavku Kunitokija jurite po ulicama Njujorka. Igra nije bila laka. Kontrola glavnog junaka je bila nešto teža za ovladati, a protivnici su, kako igra napreduje, bili sve teži i uvežbaniji. Treći i finalni nastavak izašao je 1991. godine.

Duhovni otac Sensilble-a

Fudbalske simulacije nikada nisu bile moj fah, ipak kvalitetu Microprose soccer-a mora se odati poštavanje. Pogled iz ptičije perspektive bio je novost, kontrole su bile jednostavne i lake za naučiti, a grafika zaista lepa. Osim klasičnog fudbala, Microprose Soccer je nudio i mali fudbal sa šest igrača. Isti autorski tim Sensible Software par godina kasnije napisao je Sensible Soccer za Amigu jedan od najpopularnijih fudbalskih simulacija svih vremena. Što se C64 tiče, vredan pomena bio je i Emlyn Hughes International Soccer koji je uspešno kombinovao menadžment fudbalerima i igranje utakmica.

Duhovni otac Baldur-a

Ovo je rodonačelnik FRP igara na kućnim 8-bitnim računarima, a ujedno i prva igra koja je donela čuveni AD&D (Advanced Dungeons & Dragons) FRP sistem na računare. Kako je postigla solidan uspeh dobila je brojne nastavke (takozvana „Gold Box" serija), a inspirisala je i savremene naslove poput Baldur's Gate i Neverwinter Nights. Izvođenje je bilo klasično, iz prvog lica dok se tokom bitke otvarala strateška mapa gde ste svakog člana družine kontrolisali posebno. Kroz niz misija treba da od sila mraka i bezumlja oslobodi antički grad Phlan. Igra je svojevremeno ostala upamćena kao jedna od najobimnijih za C64. Zauzimala je „čak" četiri diskete (oko 1,5 megabajta) što je za ondašnje standarde bilo enormno mnogo.

Paparaco lov (na vanzemaljce)

Iza dugačkog naslova krije se (uz Maniac Mansion) jedna od prvih grafičkih avantura u istoriji (upravo tako, grafičkih, prve avanture bile su tekstualne). Studio Lucasfilm Games igru je originalno napisao za C64 što je velika pohvala za „debeljka", a kasnije su usledile verzije za PC, Amigu i Atari. U ulozi Zak Mekkrakena, novinara tabloida „National Inquisitor" i ekipe njegovih poznanika spasavate svet od zlih vanzemaljaca koji su se nameračili da emitovanjem specijalnog signala zaglupe čovečanstvo. Igra ispunjena komičnim situacijama vodi vas na više lokacija kako na Zemlji tako i na Marsu. Sjajna igra koja je, nažalost, ostala zaboravljena i nikada nije dobila zvanični nastavak (za razliku od pomenutog Manica Mansion).

Rendžer sa vazdušarom

Jedna od najuticajnijih i najboljih igara 80-tih. Postapokaliptični RPG u stilu pobesnelog Maksa u kome ekipa pustinjskih rendžera spasava svet poslužio je kao inspiracija za gomilu savremenih igara među kojima i veoma popularni Fallout serijal. Ova igra je, nažalost, na našem tržištu prošla dosta nezapaženo jer je verzija koja je kružila u domaćim piratskim krugovima bila neispravna (bar ja nisam našao ispravnu) što je bila velika šteta. Sjajna ideja i izvođenje, duhovite opaske NPC-a i zanimljiva futuristička oružja (najkorisnija je bila, verovali ili ne vazdušna puška) stvorili su ceo žanr. Zahvaljujući uspešnoj Kickstarter kampanji, deo originalnog tima je pre par godina izbacio i pristojan zvanični nastavak.

Iskonski 8-bitni horor

Žanr, kako se to popularno kaže, Survival Horor igara nastao je upravo sa ovom igrom. Inspirisana serijalom "Osmi putnik", igra vas stavlja u ulogu specijalnog agenta Džona Hokinga. Svaki kontakt sa istraživačkom stanicom Prometeus je izgubljen, a vas šalju da vadite kestenje iz vatre i istražite slučaj. Naravno, tamo vas ništa lepo ne čeka, genetski eksperiment je pošao naopako i brodom su se razmileli svakakvi monstrumi. Igra je bila specifična po napetoj, horor atmosferi sa umetnutim brojnim filmskim sekvencama. Tokom pretrage broda nailazite na oružja i dnevnike nastradalih članova posade iz kojih polako sklapate celu priču što je recept koji i dan-danas primenjuju horor igre.

Mravi pre mačaka

Koncept koji je doneo Elite, tri godine kasnije, unapredio je Origin fenomenalnim Space Rogue. Iako je u međuvremenu zaboravljena, ova igra je bila duhovni prethodnik Wing Commander serijala (koji se, poput Elite, vraća u novom ruhu kao Star Citizen). Iako je svet u kome se igrač kretao bio značajno manjeg obima u odnosu na onaj u Elite, grafički je bio značajno bolje unapređen, a igra je nudila mogućnost istraživanja svemirskih baza i planeta u RPG maniru jedne Ultime. Sama priča je bila klasična svemirska sapunica gde treba spasiti čovečanstvo od napasti u vidu rase džinovskih inteligentnih mrava Manchi.

Bonus

Možda i najkontraverznija igra na „komodoru", Giana Sisters je bio evropski, tačnije nemački odgovor na ultrapopularni Super Mario Bros. Kako Nintendo nije dozvoljavao da se njihove igre objavljuju na drugim platformama, ideja je bila napraviti sličnu igru. Možda i previše jer je sam koncept i dizajn nivoa bio veoma sličan, gotovo identičan Nintendovom čedu koji je na kraju prisilio Rainbow Arts da igru povuče iz prodaje. Posle toga, igra je slobodno distribuirana na piratskom tržištu i doživela je veliku popularnost, a kako i ne bi kada je bila, kao i original, odlična!

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu