Zašto treba da se radujete što ćete, možda, zauvek ostati sami

Samci su godinama u društvu predstavljani kao promašaj. Holivud je uspeo da snimi čak tri filma o Bridžet Džons samo na osnovu te labave premise. Ali ispada da se većina istraživanja o samcima sprovodi kroz prizmu braka, što nije baš najbolji način da izvučete pravilne zaključke o životu samaca. Praktično to što ćete zauvek ostati sami možda ipak nije tako strašno.

Nezadovoljna rupama u istraživanju o tome koliko ispunjavajući ume da bude život bez partnera, psiholog i autorka knjige Singled Out doktorka Bela De Paulo odlučila je pre desetak godina da temeljno istraži samoću. Njeno najnovije delo pokazuje da prihvatanje samoće može da dovede do našeg većeg psihološkog rasta i razvoja nego kod ljudi u braku, za koje je u stvari verovatnije da će postati izolovani i povučeni od njihovih ekvivalenata među samcima.

Potražila sam doktorku De Paulo, koja je i istraživač i profesorka na Univerzitetu u Kaliforniji, u Santa Barbari , da bismo popričale o opsesiji društva brakom i šta treba da uradimo kako bismo prestali samoću da doživljavamo kao nešto što nema nikakvih potencijalnih prednosti.

VICE: Zašto se toliko plašimo da ostanemo sami?

Dr Bela De Paulo: Čini se da je ideja da svi žele da se venčaju organizacioni koncept društva. Ako ljudi završe u braku, oni misle da će biti srećniji, zdraviji, da će duže živeti. Dakle, ako se venčate, osećate se kao da ste uradili pravu stvar i samim tim što ste pronašli tu jednu osobu svi parčići slagalice vašeg života složili su se na svoje mesto. I ako prihvatite taj način razmišljanja, samci će za vas predstavljati pretnju, naročito ako budete viđali ljude koji uživaju u samačkom životu. To onda postaje direktna pretnja – ili prepreka – vašoj pretpostavci da je brak jedini put do prave sreće.

To je neobično, pošto se čini da kad ste samac to kod drugih najčešće izaziva sažaljenje.

Plašimo se da ostanemo sami zato što je samački život stereotip i prokazan u društvu; ljude misle da ako ste samac, nešto sa vama nije u redu, a niko ne želi tako da doživljava sebe. Zato što ne postoji pozitivan, dostojanstven prostor za samce, ostajemo duže u lošim vezama. Ironija je da bi manje diskriminacije protiv samaca takođe bilo dobro za ljude koji žele da bude u paru, zato što bi onda oni toj svojoj želji mogli da pristupe sa pozicije moći – to bi onda bilo nešto što oni žele, a ne obaveza da žure da budu upareni ili ostaju u lošim vezama samo zato što se boje da ostanu sami.

Koje su prednosti samačkog života?

Postoji mnogo istraživanja o samoći – psiholozi su praktično opsednuti njom i, iako usamljenost može biti bolna i imati negativne efekte, promiču nam prednosti samoće kad se usredsredimo samo na njene opasnosti. Samci – posebno oni koji su sami izabrali samački život – stvarno se raduju vremenu koje će provesti u samoći. Kad razmišljaju o tome da će biti sami, oni uživaju pri pomisli na to, umesto da brinu što će biti usamljeni. A istraživanja koja počinju da se sprovode o samoći veoma su ohrabrujuća – pokazalo se da je ona veoma dobra za kreativnost, oporavak, lični razvoj, duhovnost i opuštanje.

Na kakve karakteristike nailazite kod ljudi koji su se svojevoljno odlučili za samački život?

Samci se češće razvijaju kao ličnosti i doprinose društvu na značajne načine. Jedan od stereotipova samaca je da žive živote neobuzdanog traženja zadovoljstva, ali oni su zapravo često posvećeni dobrotvornom radu i rade mnogo na negovanju drugih.

"Ljude misle da ako ste samac, nešto sa vama nije u redu, a niko ne želi tako da doživljava sebe."

Još jedna stvar koja odvaja ljude svojevoljno opredeljene za samački život jeste da oni nisu toliko opsednuti time da im je njihov partner sve u životu. Rezultati istraživanja pokazuju da kad se ljudi venčaju, oni se izoluju čak i kad nemaju dece, zato što je to deo našeg bračnog mentaliteta – parovi moraju da budu tesna jedinica u kojoj se uglavnom bavite samo jedno drugim. Sa druge strane, samci su povezaniji sa svojim prijateljima, braćom i sestrama, roditeljima, komšijama i kolegama.

Postoji li neki način da se to spreči ili su bračni parovi osuđeni na to da se povuku u sebe?

Oni moraju da prevaziđu tu ideju da su jedna nerazdvojna jedinica i da budu slobodni da se posvete ljudima i strastima koji su im važni.

Šta ljudi mogu da urade da strah od usamljenosti ne zaseni prednosti samoće?

Prihvatite sve što je dobro u vezi sa vremenom koje provodite sami! Ako ne znate šta je to, pomirite se sa samoćom i vidite možete li da pronađete nešto pozitivno u njoj. Počnite da doživljavate vreme koje provodite sami kao priliku a ne kao pretnju.

Zašto je istraživanje o samcima toliko manjkavo?

Nismo uspeli da uhvatimo korak sa promenama; u Sjedinjenim Državama, proporcija ljudi koji imaju 25 ili više godina a koji nisu stupili u brak do 2012. godine više je nego udvostručena od 1960. godine. Ljudi provode više godina odraslog života van braka, tako da nema smisla i dalje se isključivo baviti venčanim ljudima. Ono što me je najviše šokiralo kad sam se prvi put posvetila ovom pitanju pre više od decenije jeste da su sve tvrdnje o ogromnim prednostima braka – zdravlje, dug život, sreća – ili umnogome preterane ili naprosto pogrešne.

Šta je sledeći korak u ovom istraživanju i vašem radu?

Moramo da uzmemo živote samaca za ozbiljno i da pokušamo da razumemo zbog čega su njihovi životi ispunjeni umesto da ih posmatramo isključivo kroz prizmu braka. Što se mog rada tiče, želim da saznam više o ljudima koji su samci u duši; ljudima za koje je samački život najbolji način života, najautentičniji, najispunjeniji i najsadržajniji život. To znači živeti punim plućima, slediti strasti koje najviše volite i odlučivati za sebe ko su vam važni ljudi u životu, a ne govoriti kako se sve svodi samo na jednu osobu. Suština je u prihvatanju vaše samoće ako vam je to važno, ali se zapravo radi o kreiranju sopstvenog scenarija za svoj život.

Hvala, dr De Paulo.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu