Izbacivači sa Ibice

Biti izbacivač nije lako gdegod da si. Posao se praktično svodi na sate i sate izlaženja na kraj s odvaljenim ljudima, od kojih će neki želeti da se biju, sve vreme vodeći računa da ostanete prisebni. Zamislite onda da ste izbacivač na Ibici, španskom ostrvu koje je Meka evropskog noćnog života .

Turisti hrle na ostrvo iz svih krajeva sveta u njegove mega-klubove: prostore u koje staje na hiljade ljudi, u kojima gostuju najbolji didžejevi na svetu i koji ostaju otvoreni dugo nakon što svane. Ako su klubovi na Ibici među najvećim na svetu, a didžejevi na ostrvu među najslavnijim, onda izbacivači na Ibici mora da su najkrupnije, najopakije i najsposobnije baje koje ćete sresti, zar ne?

Zanimalo nas je da čujemo od momaka koji čuvaju ta mesta utiske o njihovom poslu. Fotograf Aleksandar Kogin razgovarao je sa pet izbacivača iz četiri kluba koja su nedavno otvorila svoju letnju sezonu.

Robert (XOYO)

VICE: Koliko dugo si izbacivač?

Robert: Ovo mi je druga godina ovde, ali radio sam i u Barseloni.

Je li teško raditi ovde?

Jeste, naravno. Mušterije su baš drugačije. U Barseloni su to obično Španci ili Katalonci, ali ljudi dolaze ovamo iz čitavog sveta. Na Ibici ljudi stižu iz Dubaija, Engleske, Amerike, Rusije i svi su ludi na svoj način.

Koliko je težak posao što se tiče bezbednosti?

Ovde je svaki dan karneval. Morate da postavite najmanje jednog čoveka kao obezbeđenje na svakom mestu na Ibici — čak i ako je u pitanju restoran ili hotel.

Imaš li neke standarde za puštanje ljudi?

Puštamo ih unutra sve zato što je ovo Ibica i ljudi dolaze iz celog sveta da je vide. Ne možete ih puštati ili zaustavljati na osnovu rase ili stila oblačenja. Ne ide to tako ovde. Svi su ovde isti.

Šta je najluđe što si video ovde?

Jednom se jedna devojka posrala u đakuziju. Svačega tu ima — orgija po klubovima, hotelima ili privatnim žurkama. Ljudi žuruju pet do šest sati u klubovima, a posle toga su ludi. Nikad ne znaš šta od njih možeš da očekuješ. Na Ibici očekuješ jedno, a onda se uvek desi nešto deset puta luđe od toga. To je neverovatno.

Jesi li morao nekad nekog da odbiješ?

Jesam, jer su ljudi bili veoma agresivni ili veoma pijani — ako si suviše pijan više nećeš kupovati pića i nema smisla pustiti te unutra.

Kako se nosiš s ljudima koji izgube kontrolu? Je li obezbeđenje obično agresivno?

Morate da se obraćate ljudima sa osmehom jer nema drugog načina. Ako odbiju da sarađuju, onda morate da dovedete veliko obezbeđenje. Ali obično na Ibicu ljude3 dolaze da se provedu, tako da ako im se osmehnete i kažete da ono što su uradili nije u redu, obično razumeju.

Stivi (Pub Joy )

VICE: Koliko dugo radiš ovde?

Stivi: Počeo sam da radim ove godine, ali na Ibicu dolazim već sedam godina. Prošle godine sam radio na drugom mestu, a godinu pre toga sam dovoljno uštedeo da ne moram da radim.

Šta je najluđe što si video otkad radiš?

Viđao sam svakakve ludosti, neke stvarno opičene stvari. Mislim, Ibica je uglavnom mirno mesto, nema mnogo nasilja. To se ne uklapa u kulturu mesta. Ipak, nebrojeno sam puta viđao kako su ljudi izbodeni na plaži Bora Bora. Nedeljom na Bora Bori bi trebalo da je žurka na plaži, ali viđao sam sukobe bandi ili ljudi koji se nadmeću u prodaji droge. Oni obično nisu sa Ibice — uglavnom su Britanci koji ovde žive preko leta i pripadaju rivalskim bandama koje prodaju drogu.

I donose svoje britanske probleme sa sobom?

Tako je — imate momke iz Londona i momke iz Liverpula koji ratuju za teritoriju i bore se za to ko će kontrolisati prodaju droge u nekoj oblasti. To se uglavnom dešava u San Antoniju [drugom najvećem gradu na Ibici], ali nedeljom oni prelaze u deo ostrva sa klubovima.

[Obraća se nekim ljudima koji napuštaju klub] Narode, vidimo se! Dođite ponovo na piće… Beše Lu, Dejv i Ališa? Kul. Kad se vratite, častiću vas pićem, važi?

Kako tako dobro pamtiš imena svima?

To je deo posla, čoveče. Doduše, zaboravio sam tvoje ime. Trudim se da uspostavim vezu s ljudima i onda oni kupuju pića, kupuju ulaznice za klub i sve ostalo.

Da se vratimo na priču — viđao sam svašta, od rata bandi za teritoriju do pijanih budala koje misle da mogu da izađu na kraj sa izbacivačima od dva metra. Mislim, čak sam i ja pre šest- sedam godina dolazio ovamo kao turista i mnogo pio. Izbacivači su me po klubovima ubijali od batina i izbacivali na ulicu. Bukvalno bi me izbacili na trotoar. Dešava se.

I kad si od nekog ko se provodi postao osoblje?

Pre dve-tri godine. Ja sam iz Londona, a u Londonu je biti obezbeđenje na vratima težak posao, jer svuda ima budala, ljudi žele da se biju s tobom i svi preteruju s pićem. Na Ibici imamo sreće jer su svi na sredstvima koje menjaju svest tako da su obično ili zombiji ili puni ljubavi prema svakome.

Koje su uobičajene droge ovih dana?

Ekstazi, MDMA, ketamin, koka, šta god.

Ali kako se postavljaš prema ljudima u tim situacijama? Nisu li tad nepredvidivi?

Mislim, ljudi na tim supstancama uglavnom neće da se biju. Ali ljudi koji piju, oni hoće.

__________________________________________________________________

Za još klabinga pogledajte naš dokumentarac "Ludački provod na Ibici":

__________________________________________________________________

Zašto izbacivači postaju izbacivači?

Moja teorija je da neki izbacivači postaju izbacivači iz nužde, to im je jedini posao na raspolaganju jer su obdareni mišićima ali ne i mozgom: ti krupni momci nisu baš vešti u mnogim stvarima. A onda imate drugi tip momaka koji vole autoritet i kad mogu da ga iskazuju na drugima. Mnogi izbacivači uzimaju ogromne količine steroida. Dok je za neke ljude to samo posao.

Kad je posebno prometno veče, sa koliko toga moraš da izlaziš na kraj?

Ne sa mnogo — recimo to ovako: glavna ulica je otvorena već dve nedelje a do sada je bila samo jedna veća kavga kad je neki Nemac pokušao da ode a ne plati piće, pa mu je ekipa rekla da mora da se vrati i plati ceh. Počeo je malo da se nećka, stavio ruku na jednog od ljudi iz osoblja, pa su prema njemu postupili na odgovarajući način. Na vrhuncu sezone, usred leta, imaćete sve živo, od toga da se dve devojke podžapaju, preko tuče grupe devojaka, pa sve do masovki među bandama.

A povraćanje?

O da, mnogo se povraća. To nije ništa, čoveče. Kao, na primer, na žurki za zatvaranje sezone prošle godine. Nastupao je italijanski didžej iz Napulja po imenu Marko Karola. On privlači velike mase napuljskih Italijana, a napuljska ekipa se ne slaže dobro s drugim grupama — sa momcima iz Rima, momcima sa Ibice, te su grupe u ratu. Video sam kako je šest-sedam momaka izbodeno u gužvi.

Pa to je strašno.

Za mene i nije. Viđao sam to već u Londonu… Do sad su me izboli šest puta, premlatili, pucali na mene…

Generalno gledano, Ibica je mirno mesto — moja teorija je da gdegod se obrće velika lova, uvek će se pojaviti neko kriminalno bratstvo i uvek će biti više od jedne grupe koja će pokušati da monopolizuje situaciju. Kad se to desi, imate tenziju, a kad tenzije dosegne tačku pucanja, nešto se ružno desi i nastane sranje, razumete?

Aleks (Top 21 )

VICE: Odakle si?

Aleks: Iz Sao Paola, u Brazilu.

Koliko dugo već radiš ovde?

Sedam godina.

Šta je najluđe što si do sada video?

Viđao sam svakakvih ludosti. Jednom su petorica pomalo debeljuškastih Engleza — ne znam šta su kog vraga uzeli — ušli goli golcati. Seli su za šank i naručili piće. Rekli smo im da su goli, a oni su rekli da nisu. Ponovo smo im rekli da su goli, a oni su onda izašli na miru, ali su sve vreme mislili da nisu goli.

Šta misliš da su uzeli?

Nisam siguran, verovatno neku neobičnu mešavinu droga. Pre dve-tri godine, 70-godišnji par je predlagao trojku svima u baru.

Jesu li je dobili?

Ne znam. Otišao sam pre njih. Pitali su mene, pitali su mog rođaka, pitali su sve muškarce koji tu rade. Sedamdeset godina. Bili su Kanađani.

Koji je najbolji način da ne uspeš da uđeš u klub?

Pa, mi smo na Ibici, svi ovde vole dobro da se provedu, svi su miroljubivi, znate. Ljudi koji dolaze ovamo da prave probleme i da se tuku, oni nisu dobrodošli. Ovde smo da žurujemo, dobro da se provedemo i slušamo muziku.

Misliš li da postoji nacionalnost koja je posebno problematična?

Ibica izvlači najbolje i najgore iz svake nacionalnosti. Kad se Englezi napiju, oni baš vole da se tuku.

Stalno to slušamo.

Na kraju, međutim, jedan izraz rešava većinu agresivnih situacija. "Molim te".

Tek tako?

Da. Kad neki lik postane agresivan, samo mu kažeš: "Ej, čoveče. Molim te. Molim te. Tu smo da se provedemo. Molim te."

A ako ne uspe?

Samo ostanemo staloženi. Staloženiji je obično jači. Ako postanu stvarno agresivni, a dešava se, zovemo policiju.

Ima li agresivnih žena?

Da, ponekad. Ređe nego muškaraca, ali kad se desi, luđe su od muškaraca.

Je li ovde teško ući u klubove?

Ibica je ogromno mesto a ulaznice su skupe, tako da svako ko kupi kartu može da uđe. Ne postoje pravila niti ograničenja ulaska. Nemamo čak ni pravila oblačenja.

Je li dobro to da svako može da uđe u klub?

U velike klubove staje 15.000 ljudi. Kad ne biste puštali sve, to onda ne bi bila Ibica. A dobra stvar je što svako ko želi dobro da se provede, može to i da uradi. Nije važno odakle ste, da li ste možda vernik, šta god.

Nik i Očoa (Sankey's)

Koliko dugo radite na ulazu?

Nik: Četiri godine, osam do 12 sati dnevno. Na raznim mestima, ali uvek na Ibici.

Jeste li vi sa Ibice?

Nik: Ne, iz Madrida, ali radimo ovde u sezoni.

Šta je najluđe što ste ovde videli?

Nik: Droge su veliki problem. Ljudi polude od droga.

Očoa: Ovo je više psihološki posao. Radim s pijanima i vi vidite kako se ljudi promene kad popiju alkohol. Ali uvek je isto, pričate lepo s njima, govorite im molim vas i por favor. Samo s poštovanjem, znate? Obraćate im se s poštovanjem i ukazujete im poštovanje.

Koja je najgora situacija sa kojom ste morali da se izborite?

Očoa: Zavisi od situacije. Kad ljudi izgledaju kao "ribe" — onda su na drogama. Kad su na drogama, liče na ribe. Imaju velike oči. Kooperativniji su sitniji momci na drogama, jer vidite da se plaše, a ljudi misle da smo jaki.

Da li vam se posao menja kasnije tokom sezone?

Nik: Da, umorniji smo i radimo sve duže. Ljudi dolaze s istom energijom, a mi smo sve umorniji.

Šta tražite kad pretresate ljude?

Nik: Drogu, flaše.

Koliko puta tokom noći nađete drogu?

Nik: Sve vreme, svakog dana. Ljudi misle da na Ibici sve prolazi.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu