FYI.

This story is over 5 years old.

Svaštara

Kada si transrodna osoba, shvatiš kako izgledaju rodne privilegije

Ispričaću vam sve što znam o mnogim i različitim tipovima rodnih privilegija koje sam imala tokom godina.
13.2.15

Photo by Quinn Dombrowski

Ovih dana ljudi mnogo pričaju o privilegijama, uglavnom oni koji ih nemaju mnogo, i od onih koji ih imaju traže da ih podele sa njima. Ili da makar priznaju da ih imaju. „Priznaj da imaš privilegije", kao što kaže izreka. Ha! Srećno s tim. Privilegija je kao zadah: ne primetiš uvek da ga imaš, ali drugim ljudima smrdi.

Ali šta je tačno privilegija? Suštinski, govorimo o bilo kojoj prednosti koju imaš u odnosu na druge. Kao kada imaš novac, i ne moraš da brineš da li ćeš imati dovoljno hrane, ili krov nad glavom. To je privilegija. Ili kada belci mogu da hodaju ulicama, a da ih niko ne upuca. Ili kada strejt parovi mogu da se šetaju, da se drže za ruke i da se ljube, čak iako su jebeno odvratni, dok gej parovi često osećaju da je nebezbedno da pokazuju naklonost u javnosti. Osim u San Francisku. Gejevi vladaju San Franciskom.

Reklame

Znam da volite da se samosažaljevate, ali svako ima neku privilegiju, čak i kada ne zna da je ima. Privilegije umeju da budu čudne na taj način. Ja bi to trebalo da znam. Ja sam transrodna žena, što će reći, nekada sam bila momak. Prilično ženskast momak, i začikavali su me zbog toga što sam bila ženskast momak, ali svejedno, bila sam momak (ili sam barem tako izgledala). Sada sam privlačna kučka, i iznutra, i spolja, i ispričaću vam sve što znam o mnogim i različitim tipovima rodnih privilegija koje sam imala tokom godina. Počnimo.

PRIVILEGIJE MOMAKA

Na početku moram da kažem da nisam mislila da imam ikakve privilegije, kada sam se predstavljala kao momak. Ništa. Da ste me pitali da li imam ikakav poseban tretman samo zato što sam momak, rekla bih, „Malo sutra, dušo". Ali bila sam ženskasta, sećate se? Žgoljavi beli „dečak", koji se često osećao nebezbedno šetajući unaokolo, jer je bio feminiziran i predstavljao se kao homoseksualac. Tako da ne, nisam se osećala privilegovano.

Među muškarcima postoji hijerarhija, sa bogatim, snažnim belcima na vrhu, i svima ostalima ispod. To se zove intersekcionalnost. Potražite. To na primer znači da crni muškarci nemaju iste privilegije kao belci. A gej muškarci nisu privilegovani kao strejt muškarci. A crni gej muškarci nisu privilegovani kao beli gej muškarci, iako definitivno bolje plešu. Žao mi je. Tako je.

Autorka (u sredini) sa nekim privilegovanim belim tipovima

NE ZNAŠ ŠTA IMAŠ DOK TO NE IZGUBIŠ

Pa, ko bi rekao? Ispalo je da sam u stvari ipak izgubila neke privilegije kada sam izvršila tranziciju. Čak i kao mladog „gej momka" niže klase, ljudi su me u određenim situacijama poštovali više nego sada.

Reklame

Prvi put sam to primetila kada sam jednom izašla sa svojim tadašnjim momkom, i kada smo svratili u neki pab da se raspitamo za pravac. Kreten je pogledao mog partnera u oči i odgovorio njemu, uprkos tome što sam ja pitala za pravac. Poneo se prema meni kao prema bilo kojoj drugoj ženi, to jest posrano.

On je možda bio prvi, ali svakako nije bio poslednji. U jednoj drugoj situaciji, kupovala sam novi telefon sa tadašnjim dečkom, i prodavac je počeo mom momku da razglaba o silnim tehničkim detaljima telefona, iako je telefon bio namenjen meni, i ja sam ga plaćala. Nepotrebno je reći da nisam kupila telefon u toj radnji.

Kada sam se predstavljala kao muškarac, nisam shvatala koliko nevaspitani, glasni i generalno odvratni muškarci umeju da budu („ne svi muškarci!", očigledno, ali ipak). Nadjačavaju žene na sastancima, porodičnim večerama i, pa, svuda. Ako si jedina žena u grupi, teško da će se tvoj glas čuti. Imala sam prilike da gledam i kako jedan muškarac dominira u grupi žena. Drkadžija.

Možda ne zvuči kao nešto bitno, ali iako su žene i dalje manje plaćene od muškaraca za isti posao, kada ti neko upada u reč u radnom okruženju, to nije samo jebeno nevaspitano, već i doprinosi daljoj nejednakosti koja održava privilegovan status muškaraca. Biti muškarac znači imati privilegije, jer će se ljudi stišati i poslušati ono što imaš da im kažeš.

PRIVILEGIJE TRANZICIJE

Naravno, moja priča nije završena sa muškim i ženskim privilegijama. Ja sam imala mnogo sreće jer sam imala (da kucnem u drvo) ono što je poznato kao privilegija tranzicije. U suštini, ljudi nisu skloni tome da na mene gledaju kao na transrodnu osobu. Oni samo vide ženu. Nije uvek bilo tako. Kada sam započela tranziciju, ljudi bi ponekad uvideli da sam transrodna osoba i i vređali bi me. To je bilo užasno. Više to ne doživljavam toliko često. To je privilegija. Privilegija da hodam prokletom ulicom, a da ljudi nisu seronje, barem ne po ovom konkretnom pitanju. Privilegija tranzicije je slična privilegiji koju imaju cisrodni ljudi, što znači ljudi koji nisu transrodni, osim u jednom pogledu: ta privilegija je uslovna. Zavisi od prihvatanja društvenih normi polne prezentacije. Može biti oduzeta. Suštinski, privilegija tranzicije znači ovo: „Ako izgledaš na određeni način, ne moraš da trpiš sva sranja kojima zasipamo ostale transrodne osobe". To je trulo. Tranzicija može da donese mnoge privilegije, ali to nije istinska sloboda.

Reklame

Vredi napomenuti da je ideja tranzicije pomalo nategnuta. Dženet Mok, transrodna žena, spisateljica, voditeljka, i jedan o najuzbudljivih glasova koji se pojavio u feminizmu u poslednjim godinama, ima zamerke na taj termin jer, kako ona kaže, „Ja nisam izvršila tranziciju, ja postojim. Ja sam ono što jesam". I ima pravo. Jedva čekam dan kada nećemo morati da razmišljamo o nečemu kao što je tranzicija.

DEVOJAČKI POPUST

Ima nekih prednosti kada si devojka, ako si lepa i mlada. Besplatan pomfrit. Nose ti torbe. Otvaraju ti vrata. Sve te staromodne seksističke stvari koje ne bi trebalo da nam se dopadaju, ali da budem iskrena, stvarno sam u početku uživala u njima, pre nego što sam počela da zarađujem za život.

Onda mi je sve to postalo malo snishodljivo. Ima nečeg veoma razdražujućeg u tome kada ti ne naplate kartu u gradskom prevozu, kada ti taksista oprosti nekoliko centi, ili kada ti barmeni daju dva pića po ceni jednog, jer to čine pretpostavljajući da ti, kao žena, nisi u stanju ništa sama da platiš, da podigneš, ili uradiš bilo šta. Ali najiskrenije, pomalo je i zabavno. Ja to zovem „devojački popust".

Ali ipak ne mogu da se otmem utisku da su žene pomalo uskraćene po pitanju cele ove zavrzlame sa privilegijama. Na primer, muškarce veoma retko siluju. Ne znam, nekako mislim da je to veća privilegija od toga da ti neko otvori vrata.

MALO DUBOKOUMNIH STVARI

Žene često izvuku deblji kraj kada su u pitanju privilegije, ali imaju i određenih prednosti. Ljudi mi sada više veruju. Kao žena možeš da se smešiš deci u javnosti, a da njihovi roditelji ne pretpostave da si pedofil. Kada sam kao mlad dečak nosila bejzbol kačkete i trenerke sa kapuljačkom, stalno sam bila na meti službenika obezbeđenja. To je stvar na koju se često žale i crni mladići. Posle tranzicije, nikada me nisu optužili za krađu u prodavnici (čak i kada sam upadljivo krala), tako da je to prilično fino.

Žene odmalena uče da se plaše sveta, ali ja se u stvari kao devojka osećam bezbednije. Kada si muško, ostali muškarci umeju da budu agresivni u javnosti, to je pokazatelj muževnosti. Ali ako nemaš heteroseksualne privilegije, ako odaješ utisak da si gej momak, kao što je sa mnom bio slučaj, veća je verovatnoća da će se neko okomiti na tebe. Kao ženstvena žena, imam više privilegija nego što sam imala kao feminizirani muškarac. Ne pamtim kada sam se poslednji put osetila ugroženom u javnosti. Draže mi je da neko bude snishodljiv prema meni i otvori mi vrata, neko da neki drkadžija pokušava da me izazove na tuču.

NEVIDLJIVE STVARI

Ono što je strašno kod privilegija je to da mi ni ne vidimo šta se dešava, kada su u pitanju najveće privilegije. Kako da ikada saznam da li me neko nekada nije zaposlio zato što sam žena? Kako da znam da li bi ljudi ozbiljnije shvatali moje pisanje da sam muško? Mnoge privilegije su sistematske i nevidljive. Ali to ne znači da ne postoje.

I tako vam je to. To je sve što znam. Volela bih da imam neku sočniju priču o tome kako je neki tip na poslu unapređen umesto mene, ali stvar je u tome što sam ja veoma uspešna žena, uprkos svim tipovima koji mi upadaju u reč, koji su snishodljivi prema meni, i dižu frku oko toga šta sam obukla. S pozitivne strane gledano, ja mogu da pružim srce na dlanu, i to na bilo kom dlanu, ili bez dlana. I ne zaboravite popust za devojke. I sise. Zaboravila sam da pomenem sise. Znam da sise ponekad smaraju, ali stvarno su super, moje dame. Verujte nekome kome je trebalo malo više vremena da razvije grudni koš. Privilegija sisa je zaista prava stvar.