VICE istražuje: Budućnost terorizma

Iz serijala Budućnost po VICE-u

Kada je u pitanju budućnost terorizma, imamo dobre i loše vesti. Većinom su loše.

Evo dobrih: mnogi stručnjaci za bezbednost — to su vam oni što se gađaju izrazima kao što su "kreativno predviđanje" i "metodologije skeniranja horizonta" — tvrde da danas znanih formalnih grupa poput Al-Kaide verovatno neće još dugo biti u budućnosti.

A čak i da ih bude, ovi eksperti predviđaju, verovatno neće uspevati svojim aktivnostima da dovedu do značajnog broja žrtava kao u napadu 11. septembra, pogotovo ne do svojevrsnog Armagedona upotrebom oružja za masovno uništenje.

Za deset godina, konvencionalne terorističke mreže — sofisticirane i vertikalno integrisane — biće najverovatnije marginalizovane uz pomoć agresivne vojne, obaveštajne i policijske sile. Ili sam bar tako zaključio na osnovu neformalne sondaže kontra-terorističkih mudrijaša koji su plaćeni da gledaju u budućnost i predviđaju koje se nove pretnje valjaju iza horizonta.

A sad loše vesti: bićemo zasuti raznim drugim činovima terorizma, malim i velikim, iz skoro svakog pravca, i to na kreativne načine koje još ne umemo ni da zamislimo.

Da se razumemo, domaći, usamljeni teroristi će i dalje postojati. Vrlo je verovatno i da će se dobro obučeni i osvetnički raspoloženi džihadisti vratiti kućama iz Sirije i drugih ratnih zona da bi ubijali, otimali i izazivali razne druge vrste haosa. U međuvremenu, mreže Islamske države i Al-Kaide u islamskom Magrebu i na Arapskom poluostrvu nastaviće svoje uspešne i smrtonosne pohode. Kao što nam je pokazao masakr u redakciji lista Čarli Ebdo , njihova snaga, svirepost i sposobnost da regrutuju i motivišu sledbenike ne sme se potceniti.

Ali takvi napadi su odraz terorizma koji dobro znamo. U budućnosti, moraćemo da se navikavamo na potpuno nove vrste terorista, pojedince obučene za rad na kompjuterima koji znaju kako da zloupotrebe ubrzani tehnološki razvoj i sveprisutnost interneta.

"Ulazimo u eru demokratizacije destruktivne moći", kaže Pol Rozencvajg, bivši zvaničnik američkog Odeljenja za domovinsku bezbednost koji je 2013. godine objavio knjigu o sajber-ratu. "Ono što su nekad mogle da rade samo vlade, sada mogu i pojedinci."

Analitičar za bezbednost Piter Singer slaže se i dodaje da razloga za zabrinutost ima mnogo više od običnog sajber-terorizma na internetu.

"Prisustvovaćemo sve većem spuštanju 'barijere ulaska' terora", kaže Singer, ko-autor nedavno objavljene knjige Sajber-bezbednost i Sajber-rat: Šta svi moraju da znaju , koja se, prema biografiji na njegovom sajtu, našla na spisku obavezne profesionalne lektire Američke vojske i mornarice. "Od napretka ili dostupnosti jeftinih dronova do lakoće sa kojom će se izvoditi sajber-napadi, budući teroristi će sve lakše dolaziti do sve opasnijih oruđa za svoje napade."

Ključna linija fronta u borbi protiv terorizma nastaće u sajber-prostoru. Ona će biti i najnasilnija. Zato Nacionalna agencija za bezbednost, Ministarstvo odbrane, CIA, FBI i drugi ključni igrači tvrde da ubrzano gomilaju svoje dosijee o sajber-terorizmu, ponekad uključujući i procene potencijalnih ofanzivnih napada.

Neki od ovih napada mogu biti izuzetno razorni ili makar izuzetno ponižavajući, u šta se nedavno uverio Soni pikčers. Bilo da vlada iz Pjongjanga zaista stoji iza hakovanja Sonija ili ne, stručnjaci su zabrinuti da su obični kompjuterski štreberi sada sposobni da izvedu slične dubinske prodore. A to predstavlja gotovo beskonačni dijapazon potencijalno ozbiljnih pretnji po vlade, komercijalne subjekte i pojedince, kažu oni.

Prema ekspertima, "ajfon šest" ima istu kompjutersku snagu kao super-kompjuter "Krej XMP-1", mašina veličine glomaznog kombija koju su američki naučnici početkom devedesetih koristili za izradu tajnih modela potencijalne razorne snage nuklearne bombe. A pre samo nekoliko godina, kompjuterski virus poput onog koji je sabotirao program nuklearnog naoružanja Irana — poznat kao Stuxnet — mogao je da nastane samo u državnim laboratorijama Sjedinjenih država ili šačice drugih zemalja.

"Sad svako to može", kaže Rozencvajg, autor knjige Sajber-ratovanje: Kako sukobi u sajber-prostoru iskušavaju Ameriku i menjaju svet . "Stuxnet se sad podučava na postdiplomskim studijama, a predaju čak i SCADA-napade. Studenti podižu mala postrojenja za obradu otpadnih voda i gase ih preko interneta."

SCADA je skraćenica za "nadzornu kontrolu i prikupljanje podataka" ( supervisory control and data acquisition ), automatizovane kompjuterske programe koji upravljaju silnim vladinim i sistemima privatnog sektora kao što su brane, rafinerije nafte, elektrodistribucije, javna preduzeća, pa čak i železare poput one u Nemačkoj koja je nedavno navodno hakovana. Među druge sočne mete sajber-terorista spada globalni snabdevač uslugama bezbedne finansijske komunikacije poznat kao SWIFT i svemirski satelitski navigacioni sistem poznat kao GPS koji ovih dana pruža informacije o lokaciji i vremenu za sve što vam padne na pamet.

Pakao bi lako mogao da usledi na stotine različitih načina, navodi Rozencvajg. Američke (ali i ruske i kineske) rakete bi mogle da budu manje precizne, a svi komercijalni putnički avioni u vazduhu mogli bi da se sudare jedni s drugima — sve to istovremeno. Avioni bi uskoro mogli da budu oteti običnim hakovanjem njihovih kompjuterizovanih sistema avijacije koje rade na principu automatskog pilota. A kad u masovnu upotrebu uđu automobili koji se voze sami, eksperti tvrde da će to dodatno značajno podići ugroženost građanstva.

"Ako mislite da su pretnja neuračunljivi ljudi s oružjem, zamislite samo šta bi mogli da urade kad imaju pristup vašim kolima", kaže mi Rosencvajg. "Opasno se približavamo tački svačije ranjivosti."

U suštini, što se svet bude više globalizovao, uvezivao i automatizovao narednih godina, svako ko u njemu živi biće u većoj opasnosti.

"Mnogi, mnogi vidovi savremenog sveta imaju slabe tačke zato što nisu osmišljeni tako da budu neranjivi. Oni su osmišljeni tako da budu otvoreni, pristupačni i da lako mogu da se uvežu, a to znači da jedan ili nekoliko ljudi mogu da se nametnu kao remetilački faktor i naprave veliku štetu", kaže Tomas Fingar, dugogodišnji šef predviđanja globalnih trendova za američki Nacionalni obaveštajni savet (NIC).

Prema Fingarovim rečima, to znači da postoji bezbroj tih tzv. "lakih meta za teroriste", uključujući kompjuterizovane saobraćajne sisteme i elektronsko bankarstvo.

"Veliki udarac se ne ogleda više u tome koliko ljudi možete da ubijete, već koliko tesno možete da vežete sistem u čvor", kaže on. "A čim zamenite samo nekoliko jedinica i nula, možete da parališete špic u gomili gradova prčkajući po semaforima ili čak ometete normalno funkcionisanje čitavog globalnog finansijskog sistema."

Na ličnijem planu, ubrzano širenje Interneta stvari učiniće nas ranjivim na raznim frontovima. Poznat još i kao "Internet svega", ovaj sveobuhvatni termin upotrebljava se da opiše upotrebu internetom povezanih kompjuterskih čipova za sve na svetu – od pesmejkera za srce, preko pametnih termostata i bezbednosnih sistema do automobila sa ugrađenim senzorima. Stručnjaci kažu da će do 2020. godine postojati više od 30 milijardi ovih bežično povezanih uređaja i da će svi moći lako da se hakuju.

"Širenje Interneta stvari podiže ulog štete koja može da nastane od sajber-napada", objašnjava Singer. "On se iz napada poput hakovanja Sonija, koji je, da budemo iskreni, žrtvi doneo uglavnom samo poniženje, menja u nešto gde možete biti konkretne fizičke štete."

Fingar, danas profesor na Univerzitetu u Stanfordu, bio je ključni autor izveštaja NIC-a o Globalnim trendovima do 2030 , dela stalnog projekta CIA-e i drugih obaveštajnih službi Sjedinjenih Država da se prepoznaju buduće pretnje.

U ovom izveštaju objavljenom 2012. godine pretpostavlja se da će primamljive nove mete obuhvatiti sve razvijenije infrastrukture kompjuterskih "oblaka" i mobilni uređaje, posebno one koji koriste sve snažnije senzore. Ugroženi će biti, prema izveštaju NIC-a, još i: botovi, iliti sveprisutni programi koji obavljaju mnoge automatizovane zadatke, i robotika, koja ubrzano preuzima radnje sve većeg dela industrije.

"Od ovog novog okruženja u kojem je široko rasprostranjena i osposobljena upotreba IT-tehnologije koristi će imati i protivzakonite mreže kriminala, terorizma, trgovine drogom i ljudima, kao i kradljivci intelektualne svojine", navodi se u izveštaju.

Takvi uređaji jednog dana će olakšati borbu protiv terorizma, zločina i korupcije. Ali prema izveštaju, "bar za sada, takve nezakonite radnje nadilaze mogućnosti većine zemalja i višestranih institucija da ih suzbiju."

U izveštaju se upozorava i na unajmljene kompjuterske eksperte čije će veštine biti izuzetno cenjene u podzemlju.

"Uz sve veći pristup smrtonosnim i razornim tehnologijama, pojedinci koji su eksperti u užestručnim oblastima kao što su sajber-sistemi mogli bi da prodaju svoje usluge onom ko najviše ponudi, uključujući teroriste koji će se manje posvećivati izazivanju masovnih žrtava a više izazivanju rasprostranjenog ekonomskog i finansijskog haosa."

Budućnost je još strašnija kad se terorizam zagleda malo dalje iza horizonta.

Sa toliko ubrzanom globalizacijom, multinacionalne korporacije postaće bogate i moćne poput država i tako primarne mete terorista.

Da bi spremno dočekale takav ishod, neke mega-korporacije već su počele da izdvajaju ogromne količine novca za pripremu i u tišini razvijaju sopstvene privatne vojske prilično zapanjujuće ubilačke snage i razvijenih sajber sposobnosti. Zamislite samo odbrambene odrede Exxon Mobil-a koji šalju udarne timove nalik SEAL Team 6 da zaštite svoja naftna polja, direktore — i, naravno, kompjutere i centre podataka.

Kako naša planeta bude postajala sve toplija, gladnija i naseljenija, eksperti predviđaju da će labavo udružene terorističke ćelije koristiti demografske trendove poput rasta nezaposlenosti mladih, nezadovoljstva vladajućim režimima i neplanskog trošenja prirodnih bogatstava. Iskoristiće i probleme nastale promenom klime, pogotovo sušu i nestašicu hrane, kao oruđe regrutacije.

Eksperti upozoravaju i na svu silu nadolazećih potencijalno kataklizmičkih pretnji, zajedno sa gomilom koju grupnim imenom zovemo ratovanjem uz pomoć modifikacije životne sredine .

Evo samo jedne: teroristi će moći da izazovu propast i razaranje stvaranjem novih i potencijalno nezaustavljivih bolesti i virusa, od kojih se neki prenose putem insekata i ljudskim kontaktom. Eksperti kažu da bi takvi lako mogli da pobiju na desetine miliona ljudi, kao i sve biljke i životinje od kojih zavisi naš opstanak.

I to nisu puka ekscentrična predviđanja futurista koji su se namerili da seju paniku i strah. Ministarstvo odbrane Velike Britanije u julu je objavilo izveštaj preko svog Programa strateških trendova pod nazivom " Globalni strateški trendovi – Od danas do 2045 " koji zvuči kao odlomak iz nekog romana Toma Klensija.

Jedna scenario koji britanske špije predviđaju za skorašnju budućnost glasi ovako: "Tehnološki napredak mogao bi da omogući odmetnutim režimima, teroristima ili zločinačkim grupama da sintetišu visoko zarazne, smrtonosne viruse koji imaju duge periode inkubacije, što bi u velikoj meri otežalo rano otkrivanje i karantin. Obećanje anti-virusa iskoristilo bi se za iznuđivanje novca, robe ili ostvarivanje političkih ciljeva. Moguće je čak i da će virusi, u budućnosti, biti pravljeni tako da napadaju određene pojedince ili grupe, što će ih činiti praktičnijim oružjem."

Rozencvajg ne misli da je to preterivanje, iako ističe da je Klensi još 1996. godine napisao knjigu — Izvršna naređenja — u kojoj teroristi napadaju Sjedinjene Države uz pomoć virusa ebole koji se prenosi vazduhom.

Novi pomaci u nauci, kaže Rozencvajg, omogućuju nekom da kupi proizvođača delova DNK sekvenci i sastavi bolest u obliku oružja koja može da se ispusti u vozovima na železničkoj stanici Union na korak od Kapitola. Za svega nekoliko sati, vozovi i putnici bi je raširili po čitavoj Istočnoj obali.

Jeste, svet se menja, ali terorizam opstaje — mutirajući u skladu sa godinama. U devetnaestom veku, anarhisti su bacali zapaljive bombe, dok bi u dvadeset prvom hakeri mogli po autoputu da rolaju automobile koji se sami voze.