"Stojim iza toga ko sam": Košarkašica Svin Keš o golim fotografijama i osvajanju zlata

Tekst je preuzet sa Broadly-a

Svin Keš je šampionka WNBA-a, dvostruka osvajačica olimpijskog zlata i studijska analitičarka za njujorške Nikse. Nedavno sam se sastala sa "nepomirljivo neustrašivom" profesionalnom sportistkinjom kako bismo popričali o njenoj visini, njenim živcima i njenim golišavim fotografijama.

Svin Keš je visoka 1.83; dakle, ima smisla da se profesionalno bavi košarkom. Sa skoro 15 godina koliko je provela u ligi, Keš je veteranka Ženske nacionalne košarkaške asocijacije (WNBA) — ova organizacija je osnovana 1996. godine kao ženski ekvivalent muškoj Nacionalnoj košarkaškoj asocijaciji (NBA) i sama je napunila tek 20 godina.

Keš — koja igra na pozicija krila za Njujork Liberti — dvaput je osvajala zlatnu medalju na Olimpijadi, tri puta je bila šampion u WNBA, dvaput šampion u NCAA (u vreme dok je bila na koledžu na Univerzitetu u Konektikatu). Želim da vam kažem da je stvarno dobra u sportu. Ona je i voditeljka sportskih programa na mreži MSG. Ali budući da sama ne znam mnogo o sportu (osim da umeju da angažuju mizogine likove sklone silovanju), tokom našeg intervjua uglavnom sam sa Keš razgovarala o drugim stvarima — poput golišavih fotki koje je napravila za ESPN-ov časopis ("Naravno da sam bila nervozna!") i kakav je osećaj kad ti venčanje zaseni olimpijske zlatne medalje u rezultatima pretrage na Guglu. Čitajte ostatak našeg razgovora ispod.

VICE: Da li ti ljudi stalno govore da treba da se baviš košarkom jer si tako visoka?

Svin Keš: Da budem iskrena, govorili su mi to kad sam bila mlađa. "Igraš košarku?" bilo bi uvek prvo pitanje koje bi mi postavili. Ali kako sam postajala starija, ljudi bi me pitali: "Jesi li model?" "Da li radiš ovo?" "Da li radiš ono?" Mislim da to više govori o tome kako se nosim van terena, ali da — mislim da su mi to pitanje postavljali više dok sam bila mlađa nego danas.

Imaš dva olimpijska zlata, pa primi moje čestitke. Ali primetila sam da prvom stranicom pretrage tvog imena na Guglu dominira tvoje nedavno venčanje umesto tvojih olimpijskih dostignuća — "zlatne medalje" su pomalo potisnute u drugi plan. Šta ti kažeš na to?

- Pretpostavljam da bi moj prvi impuls bio da čestitam svom mužu; sad bar svi znaju da više nisam dostupna. Čudno je to, zato što je to venčanje velika stvar koja mi se desila u životu — mada je to nešto što se uglavnom smatra privatnim. Nažalost, to je sastavni deo posla kad se profesionalno bavite košarkom. Ima mnogo stereotipa vezanih za žene, našu seksualnost i slične stvari. Žene moraju da se nose sa svim tim, dok većina muškaraca ne mora — bar ne svakodnevno. Ima raznih problema koji idu uz to kad ste profesionalni sportista i mi sa svima njima moramo da se nosimo i suočavamo, ali otporne žene mogu da izađu na kraj sa sličnim izazovima i stereotipima, a da i dalje napreduju i pokušaju da se kreću u pravom smeru.

Kad smo već kod stereotipa — naročito kad su u pitanju WNBA i košarkašice — da li ljudi imaju predrasude o tvojoj seksualnosti? Da li "WNBA" ima slične konotacije kao, na primer, "softbol"?

- Mislim da ima stereotipa u WNBA — ali mislim da smo napravile dobar posao ponavljajući: "Hej, nije bitno tvoje seksualno opredeljenje — mi se zalažemo za različitosti, inkluziju i bavljenje sportom." Sve žene bi trebalo da dobiju priliku da zaigraju i da se ne sudi o njima na osnovu njihove seksualnosti, boje kože, i tako dalje.

Vidim da si tvitovala nešto o "nepomirljivo neustrašivim" ženama. Podsetilo me je na jedan drugi izraz koji se često pojavljuje u poslednje vreme: "nepomirljivo crn". Kakav je tvoj stav o tome?

- Ako me pogledaš, mislim da možeš smesta da vidiš da sam crna [smeje se].

Kakvo je tvoje mišljenje o "Crni životi su važni"?

- Mislim da su oni trenutno prerasli u pokret i mislim da svaka organizacija ili zajednica — bilo da se radi o "Crni životi su važni" ili LGBT zajednici ili Latino zajednici kad je u pitanju imigracija — mislim da ako bilo ko dođe u priliku da digne glas, to treba i da uradi. To je jedini način da dođe do promene u našoj zemlji.

Videla sam da si u jednom trenutku pozirala naga za specijalni broj ESPN-ovog časopisa posvećenog telu — možeš li mi reći nešto o tome?

- Prvo i prvo, taj časopis je mesto gde sportisti — na ukusan i kreativan način — mogu da pokažu svoju snagu i svoje telo. Dobila sam ponudu da to uradim ranije, ali tada za to nisam bila spremna. Ovog puta sam popričala sa majkom i ona mi je pružila veliku podršku, rekavši: "Ti znaš ko si i ako to želiš da uradiš da bi pokazala koliko si jaka — imaš moju bezrezervnu podršku." Moj muž, koji je u to vreme bio moj verenik, takođe me je podržao. Mislim da sam to rado uradila — kad se danas osvrnem vidim da je urađeno sa ukusom — i znam da će, za mnogo godina, ako budem imala ćerku, ona to videti i ipak biti ponosna na svoju majku. A ja ću uz malo sreće još uvek imati isto ovo telo [smeje se]!

Da li je više žena radilo tu kampanju od muškaraca?

- Zapravo bi te iznenadilo realno stanje. Bilo je poprilično muškaraca koji su to radili. Ako odeš na Gugl, pronaći ćeš mnogo vrhunskih sportista koji su se slikali za taj broj o telu. Za sportiste, to je jedna dobra prilika da veličaš snagu svog sporta, svog tela, i šta sve moraš da uradiš da bi ga dovela u formu.

Jesi li bila nervozna?

- Naravno da sam bila nervozna! Držala sam se sve vreme za mantil! Raščistili smo prostoriju, tako da nije bilo prisutno milion ljudi, a ja da samo stojim tamo pred njima. Oni to rade na jedan veoma ukusan i uviđavan način, tako da se osetiš opušteno, a svi znamo da je moju opuštenost veoma teško postići — [smeje se]. Zaista me je promenilo to što sam iskoračila iz svoje niše i pronašla jedan novi nivo otpornosti, novi nivo snage za koju nisam ni znala da je posedujem.

Da li je slika bila doterana?

- Devojko, svačije slike se doteruju — verovatno. Znaš šta? Gledam je i to je bila jedna veoma verna predstava mene — i dalje se vidi ožiljak na mom kolenu od stare povrede. Mislim da mi nisu mnogo doterivali sliku.

VICE je nedavno radio istraživanje i saznao da je dosad 44 igrača NFL-a optuženo za fizički ili seksualni napad. Šta misliš o razularenoj kulturi silovanja u našem profesionalnom sportu?

- Ne mogu da govorimo o nečemu o čemu nemam potpune informacije — bez mogućnosti da pročitam sve što postoji i proučim to — ali za sebe znam, a tako sam i pričala u emisijama, da kad je u pitanju silovanje, porodično nasilje ili bilo šta što se tiče žena: ja sam uvek na njihovoj strani. Zalažem se za njih, potpuno podržavam žene, na svaki način i u svakom obliku.

Da li znaš nešto o slučaju Erin Endrjus?

- Radije to ne bih komentarisala, ali mi je drago da Erin može da nastavi sa svojim životom — ja se bar nadam da može — sad kad je slučaj okončan, i da može da nastavi da diže glas i da je u prilici da pomogne drugim ženama čiji se glas možda ne čuje tako glasno kao njen i koje nemaju priliku da se izjašnjavaju tako kao ona.

Gde držiš zlatne medalje?

- Znaš šta, upravo sam se preselila — tako da su trenutno verovatno negde u skladištu. Negde su u nekoj kutiji, moram da ih iskopam kad završim raspakivanje. Ali ne mogu da verujem da je ove godine 15 godina otkako sam završila koledž i počela profesionalno da se bavim košarkom. Prilično je neverovatno kad pomisliš na sva ta dostignuća jer o njima ne razmišljaš dok igraš. Pretpostavljam da ću negde na kraju, kad sve bude gotovo, imati vremena da se prisetim svega.

Kako bi se zvala da si di-džej?

- Moji prijatelji me zovu Svizi, tako da bih verovatno koristila to ime.

Ali Svizi — Swizz Beats — već postoji!

- Ma jok, bilo je to još pre nego što je on počeo da pušta ploče — mislim da su me zvali Svizi mnogo pre njega.

Da li čitaš nešto trenutno?

- Uglavnom beleške za turnir NCAA koji predstoji — pokrivaću mušku košarku na koledžu, tako da iščitavam materijale da bih se pripremila za to i gledam mnogo utakmica.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu