Svake godine, oko 15. januara, novogodišnje Jelke bivaju izbačene na ulice i po kojekakvim budžacima Londona, i u tom trenutku se osetim kao da mali, ljubičasti patuljak umre unutar mene. Pa, prošle godine u ovo doba, odlučio sam da saznam odakle ovo drveće dolazi i kroz šta zapravo sve prolazi.Uhvatio sam voz za farmu u Češajru, za koju sam čuo da je glavni distributer novogodišnjih jelki u Londonu. Kada sam stigao na lice mesta, susreo sam se sa prazničnim ludilom ushićenih porodica i drvosečama koji su sekli petogodišnje jelke u polju. Ljudi su kupovali drveće direktno od nabavljača, vezivali su ih za krov automobila i odlazili svojim kućama.
Reklame
Jelke koje ne bivaju kupljene na farmama poput ove u Češajru, dolaze na ulice Londona i prodaju se po većoj ceni. One se sortiraju po veličini, ali jasno je da izabrane bivaju uvek samo one najlepše.Ljudi ih vucaraju po ulicama, nose ih po javnim prevozima, kao da su povređene. Vode ih svojim domovima, kućama, stanovima, ali i izlažu ih i u buticima. Bivaju grandiozno ukrašene kako bi im se prolaznici divili što više.I onda, dve nedelje nakon Nove godine, počinjete polako da uviđate kako jelke bivaju bačene na hladna i vlažna mesta, što nije lep prizor. Bez ukrasa i svetiljki, leže između kesa sa smećem. Onih nekoliko srećnih jelki završiće u parku, ali njihov kraj neće biti ništa manje tužan nego naš.Pogledajte još Toufic-ovog rada ovde.
