Kako da iz Srbije odete na vikend u Kopenhagen za 100 evra

O severnim zemljama sam još kao srednjoškolac maštao, ali su mi uvek delovale nedostižno, poput Amerike i Australije. Daleke su, preskupe i zapravo malo toga imaju zajedničkog sa ostatkom Evrope. Ni sada nije ništa drugačije, i dalje su daleko, tektonska pomeranja ih nisu približila Srbiji i brutalno su skupe. Bukvalno možete da stavite novčanicu na sto i gledate kako polako bledi dok potpuno ne nestane. Jednostavno nije napravljena da predugo stoji u vašem novčaniku.

Iako mi pre par godina uopšte ne bi palo na pamet da posetu Skandinaviji ozbiljno uzmem u razmatranje, nedavno otvorena avio linija Niš – Malme me je navela da pomislim da obići neku od ovih zemalja možda više ne predstavlja toliku naučnu-fantastiku. Mada je ovo više gastarbajterska nego turistička linija, odlučio sam da vidim kako je to kada poletiš iz rodnog grada gde ti je aerodrom na deset minuta vožnje taksijem od kuće. Takođe sam i požurio dok se linija ne ugasi, jer Srbi su majstori da sjebu svaki mogući ugovor sa low cost avio kompanijama.

Malme mi nije delovao privlačno kao grad u kojem bih proveo produženi vikend. Možda zato što imam to pravilo da kada napustim granice Srbije, ne idem u mesta gde ima Srba, a u ovom gradu ih ima previše. Tako da sam izabrao Kopenhagen, jer on je tu na Gugl mapi odmah preko mosta. I nisam se zajebao što sam tako odlučio. Kopenhagen je stvarno odličan grad. Oduševilo me je to kako su svi ljubazni i nasmejani, što voze bicikle na minus pet i vetropičini i što konzumiraju neverovatnu količinu odvratne pop i nu-disco muzike .

Najinteresantnije od svega je to što i pored avio karte i smeštaja preko airbnb-a, nisam potrošio puno love, a mislio sam da ću poslednji dan provesti glumeći mentalno zaostalog baskera kako bih skupio par kruna za espreso sa automata. A kao što to svaki put biva, po povratku sa putovanja čovek shvati da je mogao da prođe znatno jeftinije. Čak sam razmišljao i da li je (naravno uz sitne prekršaje), moguće organizovati produženi vikend u Kopenhagenu za sto evra. I mislim da jeste, ekstremno je, ali izdvodljivo. Nisam testirao, ali smatram da je teoretski moguće, samo treba sve maksimalno unapred isplanirati, koliko vam mogućnosti to dozvoljavaju. Ne, ovo nije botovski tekst o tome kako se u Srbiji do jaja živi sa minimalnom platom . Ovo je moja maloumna zamisao.

Koristeći se ličnom kalkulacijom i četvorodnevnim iskustvom, izdvojio sam neke korisne (i nadam se realne) savete koji bi vam pomogli da za 100 evra obiđete dansku prestonicu na par dana. Dakle, ako ste mladi (ili se tako osećate) i ludi (ili vas prijatelji sa fejsbuka smatraju takvima), a ipak snalažljivi, možete da probate da izgurate ovakvo putovanje. Uosatalom, kad je Balkanac platio nešto? Pa ne, pogledajte Grke samo.

Avio karte

Njih morate da nabavite i na to će vam otići dobar deo para, ali je let avionom opet znatno isplativiji od bilo koje druge vrste prevoza. Samo je fora da na Wizzair-ovom sajtu kupite karte par meseci ranije, kako vas ne bi odrali za cenu. Jer ne postoji ništa gore nego da vas Wizzair odere za pare. Mene je povratna karta sa ručnim prtljagom koštala otprilike 3500 dinara. Ako odbijete sms podsetnik na let i pristanete na sedište koji vam oni dodele bez dodatne rezervacije (ko jebe pogled kroz prozor, a mesta za noge ioanko nema), ispašće vam sigurno par stotina dinara jeftinije. Izaberite opciju da karte čekirate onlajn, tako ćete ih odštampati kod kuće ili u kopirnici za desetak dinara jer ne moraju da budu u boji. Ako to ne uradite, na aerodromu će vam za čekiranje uzeti 1200 dinara po letu, što je skoro dve trećine od cene karte. Trebalo bi odmah da odštampate i povratnu kartu, zato što će vam na pasoškoj kontroli u Švedskoj tražiti na uvid, jer tamo nema mesta za još jednog Srbina. I trudite se da izgledate što normalnije, da ne bude posle kada vas odvedu sa strane "Kakva je ovo diskriminacija? Mrze nas zato što smo Srbi i što smo pre njih jeli zlatnim viljuškama". Ne, nije u pitanju diskriminacija, već vaše Beltona trenerke sa ranflom i tetovaža JSO.

Prtljag

Za nekoliko dana na safariju vam nije potrebno ništa više od običnog ranca, a za obilazak nekog evropskog grada verovatno je dovoljna samo plastična kesa sa stvarima. Veći kabinski prtljag vas u Wizzair-u košta 1700 dinara u jednom pravcu, dok je čekirani prtljag još skuplji. Tako pri kupovini karte izaberite small cabin bag koja se ne naplaćuje i stoji vam ispod sedišta tokom leta. Ako do sada niste znali kako da se pakujete praktično, vreme je da naučite. Spakujte garderobu i sve što bi moglo da vam zatreba, a preskupo je u inostranstvu. Dakle, cigare, kondome, hemiju (ne tu hemiju) i lekove ponesite odavde. Najbolje bi bilo da spakujete ona mala hotelska pakovanja šampona i kupki koja ste ćornuli na prethodnim putovanjima. Naravno, pogledajte prvo spisak (ne)dozvoljenih stvari u kabinskom prtljagu, kako vam to ne bi oduzeli ili vas proglasili džihadistom. Napunite ranac do vrha, da ne može bukvalno ništa više da stane u njega, osim magneta za frižider. Tako vam neće biti krivo što ne trošite lovu na suvenire i garderobu.

Ostali prevozi

U Nišu možete i peške da dođete do aerodroma ako vam se baš štedi lova, ali ima i buseva i taksija. Uglavnom, aerodrom uopšte nije daleko i treba da budete kreten pa da vam pobegne let iz Niša. Transport od aerodroma do Malmea ili Kopenhagena je već zajebaniji. Taksi ne dolazi u obzir, ali zato postoje mini-busevi koji voze do grada i koštaju nekih 15 evra u jednom pravcu. Najbolje je da napnete nekog "našeg" da vas pokupi na aerodromu u zamenu za neku burazersku uslugu kada se on nađe u Srbiji, ali ako to ne možete da izvedete, platite bus do Malmea, pa se onda švercujte vozom do Kopenhagena. Vozovi idu na svakih 15 minuta i karte se prodaju, ali vam ih niko ne gleda ili jednostavno ja nisam naišao na konduktera i skandinavskog komunalca. Slična je situacija i sa metroom. Danci su toliko navikli da ne čine prekršaje, da ne postoji potreba za bilo kakvom kontrolom. Verovatno u čitavoj državi postoje samo dva saobraćajca, dok funkciju predsednika kućnog saveta obavlja koker španijel. Tako da se po gradu ili krećite peške, ili švercujte. Mada je to sve kockanje, bukvalno ruski rulet, ali oni su nam pravoslavna braća, pa nam je to blisko. Možete da iznajmite i bicikl, ali s obzirom na danski stil vožnje, verujte mi kad vam kažem – vi ne znate da vozite bicikl u poređenju sa njima.

Smeštaj

Ovo je najskuplja stavka, ali se može naći rešenje. Za spavanje bi bilo super da nađete nekog gastarbajterskog poznanika kome ćete uleteti na gajbu tih nekoliko dana, nakon čega ćete promeniti broj telefona i poricati bilo kakvo poznanstvo sa tom osobom. Druga (i najbolja) opcija je kaučsurfing, ali i tada vam hostovi mogu tražiti neke sitne usluge, od spremanja klope, do akcije na tom istom kauču. Što je super, mislim, ako volite da kuvate. Za plaćanje smeštaja, sve što je ispod 20 evra po noćenju vam ne garantuje da ćete se sa puta vratiti sa svim unutrašnjim organima na broju, a sve iznad toga prevazilazi naš predviđeni budžet. Nemam pojma, posetite Kopenhagen leti, pa ponesite šator ili spavajte u parku.

Hrana

Sve tradicionalno dansko ćete najlakše naći van same Danske, dok će vam Kopenhagen mahom ponuditi ogroman broj internacionalnih restorana. To ne treba da vas interesuje, jer takvih restorana imate već u Budimpešti. U Danskoj se rodiš kao hipster, pa je normalno da se svi lože na organsku hranu , ali ni to ne bi trebalo da vas zanima jer je kod nas sve organsko (nije, ali super je da verujemo da jeste). Možete da se kurčite raznom ishranom, ali ako hoćete da izgurate četiri dana sa stotkom, najbolje je da se hranite samo brzom hranom koja stoji par evra po obroku. Što je super, jer ono što je kod nas luksuz, tamo je verovatno hrana za stoku. Jebi ga, čorbica će da sačeka ponedeljak kod keve. Možete i sami da spremate nešto, ukoliko nemate frku da ćete zapaliti tuđi stan (ja sam imao, jer su ringle bile na plin, pa sam mislio da ću da se ugušim u toku spavanja ili dignem vertikalu u vazduh). U tom slučaju bi trebalo da izbegavate jebeni 7eleven jer je preskup i generalno bilo koju prodavnicu na železničkoj stanici. Idite bolje u Neto, dobro je snabdeven, a najjeftiniji. Tako su mi rekli lokalci, a i provali se po tome što najveći broj migranata nosi njihove kese. Ili jednostavno jedite manje, barem su nas devedesete istrenirale za tako nešto.

Obilazak grada

Sve što vredi da se vidi u Kopenhagenu od vas ne zahteva da posetu platite. Možda najbolji muzeji su van grada, pa nećete ni ići do njih, a do statue Male sirene ćete se svejedno prošetati. Iz nekog razloga, njome su oduševljeni jedino azijati jer sirena izgleda kao smorena Nadežda Petrović sa perajama. Amager plaža je isto kul, tamo se lokalci kupaju zimi goli, pa vam može biti interesantno ako gotivite da gledate mlohave crvene guzice na par stepeni iznad nule. Poseta Kristijaniji je must see za svakoga ko je jednom u životu barem hodao bos po kući. Taj slobodan grad ili autonoma zajednica, kako god da je nazovete, je sada više povezana sa nekim filmskim stereotipima nego sa izvornom hipi kulturom, ali je svejedno super i zabavno. Tamo možete (i)legalno nabaviti hašiš sa punktova na kojima rade likovi sa fantomkama, tamnim naočarima i rukavicama. Kao da ste ušli u igricu GTA. Takođe možete pojesti sumnjivu vegansku klopu ili popiti pivo na klupici na trgu. Čak i da nemate lovu, možete da tražite sitno od ljudi koji tamo bleje. Ja nikome nisam dao, jer sam govedo kapitalističko, ali vi ćete već naići na nekog boljeg čoveka.

Šopin

Ma kakav šoping sa 100 evra. Sofija i Solun su za šoping ture sa profesorkama iz srednje škole, Kopenhagen je za uživanje. Okej, serem, i Kopenhagen je za šoping. Prodavnica i knjižara ima koliko hoćete, Njujorker je jednako turski kao i u ostalim zemljama, ali je zato skandinavski dizajn ludilo i sve izgleda nenormalno, ali nažalost i košta nenormalno. Kupite samo magnet, ali pazite da vam i to ne presedne.

Dakle, da rezimiramo:

· Obavezna avio karta – oko 30 evra

· Prevoz oko aerodroma. Neobavezno, ali u slučaju krajnje nužde – 30 evra

· Metro – švercovanje. Jednom se živi, a i nema komunalaca. Valjda…

· Smeštaj – budite kreativni (u smislu-izbegnite plaćanje)

I na kraju vam ostaje oko 40 evra za hranu, piće,kauciju i neke neplanirane troškove. Meni deluje izvodljivo, ako neko uspe, neka se javi. Častim magnet.

P.S. Putno osiguranje vam ne treba. Samo ćete izmalerisati.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu