Sa nazutom vunenom klash obućom na prekrštenim nogama Sadik, trideset-osmogodišnji komandos iz jedne od kontra-terorističkih jedinica KDPa, pažljivo ubacuje metak po metak u svoj novi šaržer. Ovaj pešmerga vojnik sedi u polumraku iza tezge na kojoj njegov rođak Nadik prodaje oružje, šest milja istočno od Erbila.
Sadik je na odsustvu posle vremena provedenog na frontu kod Makmura, grada nedavno vraćenog od Islamske države. Na povratku u borbu protiv da'esh snaga, kako ovu militantnu grupu Kurdi kolokvijalno zovu, svratio je do bratovljeve radnje da se dodatno snabde municijom.
Reklame
„Šta nam ne obezbedi ministarstvo, moramo sami da kupimo," kaže za VICE News.
Sve fotografije: Flo Smit/Material Evidence
„Izađe 85 centi po komadu." Sadik nam pokazuje metak od 5.56mm, što je uobičajeni kalibar za M16 automatsku pušku. „Pre dve nedelje, dok su da'esh još napredovali, jedan metak bi koštao 4 dolara – a ne bi ih ni bilo da se kupi." Sadik se očigledno ponosi što, kao komandos, ima pravo da nosi američki M16, oružje na ceni kod u snabdevenim pešmerga jedinicama.Ova tržnica oružja u šljunkovitoj kotlini kraj zatvora, obično je poslednja stanica za kurdske vojnike koji se rotiraju na prvim borbenim linijama dok sukob sa ID tinja niz čitavih 600 milja pustinjskog fronta.Prosečan poslovni dan počinje oko 4 popodne i traje do zore. Mušterije su isključivo muškarci i Kurdi. Jedan od prodavaca nepopustljivo odbija da posluje sa Arapima: „Neću da im prodam pušku ni po koju cenu! Ne verujem im više."Većina kupaca su pešmerga borci raznolikog starosnog doba, često u tradicionalno bezbojnim maskirnim uniformama, sa ešarpom oko pojasa i šalom oko glave. Mnogi dolaze sa sinovima, koji trčkaraju okolo mašući praznim pištoljima – puške još ne mogu da podignu – dok im se očevi cenkaju i piju vreli šerbet.
Oružje kojim se ovde trguje su mahom bugarske, kineske, češke i egipatske verzije raznih kalašnjikova. Većina ovih automata su polovni i slabo održavani. Neke radnje nude i snajperske odnosno lovačke puške, kao i raketne bacače. Najbolje ide municija jer nje uvek nedostaje svim pešmerga jedinicama. Američko oružje se tu i tamo prodaje; za poneki M16 ili MP5 obično traže 2,800 do 3,500 dolara.
Reklame
„Da bi procenio kakvo je stanje na ratištu, ne moraš da ideš na front," kaže Kemal Mustafa, četrdesetosmogodišnji prodavac i pešmerga u penziji. „Samo pogledaj kako se kreću cene na ovim kalašima i znaćeš kojoj strani bolje ide." Cena oružja na ovoj tržnici direktno je proporcionalna ratnim uspesima. Ako pešmergama na frontu dobro ide, cene padaju; ako se povlače sa prethodno osvojene teritorije, cene skaču.Sudeći po cenama, trenutno moral mora da je na visokom nivou a pešmerga snage se dobro drže. Cena jednog AK-47 ponovo je na nivou od 800 dolara, kao što je bila pre krize. Cena municije kalibra 7.62 koju obično troši kalašnjikov takođe je značajno pala, sa tri dolara po komadu na jedan.
U prvoj nedelji avgusta, za jedan kalašnjikov je bilo potrebno izdvojiti između 1,500 i 2,000 dolara; cene su skočile posle pada strateški važnog grada Gvera, samo 50 milja jugozapadno od Erbila. Lokalno stanovništvo je pohrlilo na tržnicu, ali većina je ostala praznih šaka. „Čak su i žene htele da se naoružaju, ali brzo smo sve rasprodali," kaže Kemalov sin, dvadesetosmogodišnji Rebar.Rebar objašnjava da je kupovina ovde formalno dozvoljena samo pešmergama. Dva zvaničnika iz Generalnog sekretarijata za bezbednost overavaju potvrde koje Ministarstvo pešmerga izdaje uz svaku kupovinu. Civili po zakonu ne bi smeli da poseduju oružje, iako realno svako kurdsko domaćinstvo ima bar po jednu pušku. Tokom krize, dok je KRG vlada mislila da je i sam Erbil ugrožen, ove restrikcije su bile ukinute. Privremeno.
„Sad posao slabije ide," kaže Rebar. „Ljudi više ne brinu toliko; mnogi borci čak dolaze da prodaju svoje staro oružje od kako su Amerikanci i Evropljani počeli da nas snabdevaju novim."I sam pripadnik pešmerga, Rebar se nedavno vratio sa ratišta u blizini Kirkuka. Ima 19 dana odsustva pa brine o radnji dok njegov otac ode na večernju molitvu zajedno sa još dvadesetak prodavaca i kupaca. Dok vešto rastavlja i čisti kalašnjikov, priča nam svoje ratne priče.
„Branili smo položaj od da'esh 23 sata bez prestanka. Svi su bili drogirani, pijani, šta li. Dva bombaša-samoubice eksplodirala su nam pred očima. Uporno su jurišali. Pobili smo ih sigurno bar dvadesetak." Žrtava je među pešmergama bilo 12, po Rebaru zbog slabog naoružanja.
Novo američko oružje još nije stiglo do njegove jedinice od 2,800 vojnika. „Nismo zadovoljni ovim što nam je na raspolaganju," pokazuje nam zarđalu udarnu iglu rastavljenog kineskog automata.„Možemo i ovako da se odbranimo, ali nećemo pobediti da'esh bez novog američkog naoružanja."Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu
