Stručni vodič za brigu o vašim biljkama

Ovaj članak je originalno objavljen na VICE Nemačka.

Većina ljudi na duši nosi bar jednu smrt - jedne biljke, konkretnije. Kućne biljke su neverovatan izvor sreće, posebno ako živite u betonskoj džungli, ali je i strašno teško održavati ih u životu. Svi znamo osnove: voda, svetlost i temperature iznad nule. A opet, čak i kad mislite da se dobro brinete o njima, ponekad će lišće početi da im žuti ili da opada.

Rene Vadas je profesionalni baštovan i lekar za biljke sa 30 godina iskustva. Odgovorio je na sva naša glupava pitanja, tako da više nećete morati da sahranjujete svoje biljke koje nisu pogodne za Instagram u organski otpad.

VICE: Zdravo Rene. Koje su tri biljke najjednostavnije za održavanje?

Rene Vadas: Preporučio bih Aspidistru, Zamiju i Monsteru. Aspidistri treba malo vode i đubriva tu i tamo, ali inače može da stoji godinama. Isto važi i za Zamiju, koja zaprvo uspeva ako je potpuno zanemarite. Monstera ima vazdušno korenje, tako da kada odete na odmor možete je jednostavno staviti u veliku kantu vode i ona će se sama za sebe pobrinuti.

Kako da znam koliko je svetlosti potrebno biljci?

Biljka to pokazuje kroz lišće. Kao pravilo palca, što je tamniji list, to će joj više odgovarati senka i manje će tolerisati sunce. Što je list svetliji, biće joj potrebno više svetlosti. Ako je biljka dlakava ili debelog mesa, može se staviti na sunce.

Tokom leta često moramo da biramo da li da ostavimo biljku u toploj, osvetljenoj sobi ili u mračnijem i hladnijem prostoru. Uvek biram mračniji. Koliko dugo će to moje biljke podnositi?

Ne predugo. Biljkama je potrebna svetlost. One koriste leto da stvore zalihe za zimu pa im je treba i dati. Ako želite da rashladite sobu, možete prosto da nabavite velike biljke jer one izbacuju vodu. Monstera je najjeftiniji klima uređaj za ovu sezonu visokih cena energije.

Skoro sam nabavio Aliii Fikus jer je lagan da se o njemu brinem ali uošte nemam pojma koliko često treba da ga zalivam.

U suštini, to možeš da saznaš tako što ćeš zabiti prst u zemlju: ako je gornji sloj suv, zalij biljku. Uvek je bolje zaliti ga više puta pomalo nego mnogo odjednom. Ako je fikus na svetlijem mestu, biće mu potrebno više vode; a ako je na tamnijem mestu, trebaće mu manje vode. Zimi mu skoro uopšte neće trebati vode, dok će mu leti biti neophono mnogo.

Usput, čak i kaktuse treba zalivati: Zimi skoro uopšte a leti pomalo na svake četiri nedelje. Kaktus koji nikada ne dobija vodu će u nekom momentu presušiti.

Kad smo kod zalivanja, ja je obično samo nalijem u saksiju. Da li je to zapravo dobar način?

Postoji nekoliko načina za zalivanje. Možete ih zalivati odozgo ili sipati vodu na dno posude i pustiti da je biljka sama povuče. Ako je zalivate samo sa dna, kapilarno dejstvo [sistem koji biljke koriste za izvlačenje tečnosti] će takođe transportovati hranljive materije samo nagore. Zato slobodno promenite način na koji ih zalivate s vremena na vreme. Biljke takođe vole kada im prskate lišće ustajalom vodom bez kreča.

Idem na dvonedeljni odmor. Kako da se postaram da mi biljke prežive?

Postoje dva trika sa flašama koje možete da probate. Prvi je da uzmete plastičnu flašu, izbušite male rupe na vrhu, napunite je vodom i posadite naopačke u saksiju. Malo vode će uvek kapati u zemlju i biljka će preživeti. Drugi trik je sa flašom vina: odnesite je komšijama zajedno sa ključevima stana i zamolite ih da vam pričuvaju biljke.

Da li je istina da bi trebalo da tuširamo neke biljke da bi imale osećaj kao da su u šumi?

Bolje je da se ne tuširaju biljke, sem ako ne želite brzo da uklonite prašinu sa lišća. Vrlo je važno da ako ih i tuširate, da koristite kišnicu. Da li možete da mi navedete jednu prašumu u kojoj pada kiša od krečne vode? Biljkama koje zapravo žive u prašumi je potrebno blago kiselo zemljište. Dakle ako im je potrebno tuširanje, samo ih ostavite na letnjem pljusku.

Da li treba menjati zemlju u saksiji? Ako da, koliko često?

U suštini ako menjate saksiju, trebalo bi zameniti i zemlju. Presađivanje je neophodno kada se koreni biljke vide iznad ili ispod saksije. Ako je to slučaj, uzmite saksiju koja je dva prsta šira od stare i dodajte novu zemlju za saksije. I molim vas, koristite normalnu zemlju za saksije, te takozvane posebne mešavine su glupost.

Možete da procenite da li je zemlja za saksije kvalitetna ako se zgrudva a onda ponovo raspadne kad je stisnete u ruci. Jeftina zemlja za saksije obično ima toliko komposta da je ono mekano i biljke se ne osećaju prijatno u njemu.  Ne možete pogrešiti sa normalnom zemljom za saksije srednje cene.

Da li bi moramo đubriti kućne biljke? Ako da, čime i koliko često? Da li postoje neke alternative za veštačka đubriva?

Naravno. Biljke ne žive samo od vazduha i ljubavi, potrebne su im i hranljive materije. U prirodi korenje ima mnoog više prostora za širenje i traženje hranljivih materija. Ali u našim kućama biljke žive u malim saksijama, tako da moramo da ih hranimo.

Postoji mnogo odličnih, veganskih đubriva sa mineralima i melasom dostupnih svugda gde možete da nabavite biljke. Ovo bi trebalo da radite svake nedelje, ali samo tokom letnjeg računanja vremena. Kada se satovi vrate na zimsko vreme, prestanite sa đubrenjem i ne počinjite ponovo do proleća.

Šta da radim ako mi je monstera izrasla preko glave?

Kao baštovan, nekada su vam potrebne dve stvari: čelično srce i oštre makaze. Samo isecite izrasle delove. Uvek podrezujete biljke na osi lista [tamo gde se stabljika susreće sa listom] ili gde postoji vazdušni koren. U tom slučaju možete to što ste isekli da zasadite natrag u saksiju i tako ćete dobiti drugu biljku koju možete poneti sa sobom na zabavu kao poklon. Takođe, trebalo bi da obrezujete biljku nakon cvetanja. Uklanjanje starih cvetnih stabljika omogućava da se energija biljke vrati u lišće.

Šta bi trebalo da radim ako se lišće suši na krajevima? Da li bi trebalo da odsečem samo taj deo? Da uklonim ceo list? Da ne radim ništa?

Braon krajevi na listovima se javljaju usled prekomernog ili nedovoljnog zalivanja, ili takođe mogu da ukažu na nedostatak hranljivih materija. Do zaprvo dobar znak upozorenja, ali sami morate da procenite gde ste napravili grešku.

Da li nekim biljkama prosto opada lišće zimi bez obzira na to šta radili?

Kućne biljke su uglavnom zimzelene. Tu i tamo mogu da ostanu bez par listova, ali ako ih previše gube tokom zime, to znači da nisu napravile dovoljne rezerve tokom leta. To znači da ih nismo dovoljno đubrili. Da bi preživela, biljka će odbaciti sve listove koji joj ne trebaju. Ako joj bude baš loše, neke vrste će ranije cvetati kako bi se očuvala vrsta. Naravno, to ne ide u prilog kućnoj biljci jer njeno seme neće biti raspršeno vetrom ili životinjama.

Koja je česta greška pri nezi biljaka koju je lako izbeći?

Đubrenje. Većina ljudi ne ume da svojim biljkama obezbedi dovoljno hranjivih materija iz đubriva. Druga najčešća greška jeste prekomerno zalivanje.

Da li postoji kućna biljka koja ne zaslužuje hajp?

Svaka biljka zaslužuje hajp. Važno je da se okružite biljkama. Smatram da najbolji ljudi uvek imaju puno biljaka.