​Zašto muškarci ubijaju svoje majke

Dvadesetog avgusta 1989. godine, direktor nekoliko producentskih kuća Hoze Menendez upucan je iz neposredne blizine u potiljak dok se odmarao na kauču u svojoj vili u Beverli Hilsu. Njegova supruga Kiti bila je zaspala pored njega, a probudili su je pucnji. U uzaludnom pokušaju da se zaštiti, potrčala je ka hodniku, ali ju je jedan od metaka pogodio u nogu. Okliznula se na sopstvenu krv i pala, a potom nastavila da puzi sve dok nije pogođena u grudi, a potom deset puta u glavu, nakon čega su joj ubice razbile lobanju. Kasnije se otkrilo da su Hozea i Kiti Menendez svirepo ubili njihovi sopstveni sinovi: 21-godišnji Lajl i 18-godišnji Erik Menendez.

Slučajevi roditeljoubistva — ubistva sopstvenih roditelja — ne prestaju da fasciniraju podjednako psihologe, kriminologe i javnost. Ubiti sopstvene roditelje je preterano nagao otklon od naizgled univerzalno prihvaćene ideje da treba da poštujemo svoje roditelje, naročito posle praznika kao što je Dan majki, kad ljudi odaju posebnu poštu svojim porodičnim vezama. Prema podacima FBI-a, međutim, u 26 odsto svih slučajeva ubistava u kojim je počinilac poznat, žrtva je stradala od ruke člana sopstvene porodice. A izveštaj Ministarstva pravde iz 2011. godine pokazuje da su ubistva koja čine deca žrtve u porastu — sa 9,7 odsto svih porodičnih ubistava 1980. godine na 13 odsto 2008. godine, zbog čega je roditeljoubistvo u najbržem porastu od svih tipova porodičnih ubistava uopšte.

Lajl i Erik su smesta priznali ubistvo svojih roditelja, tako da njihovo suđenje nikad nije bilo pitanje toga da li su oni to uradili već zašto. Odbrana je tvrdila da su bili navedeni na ubistvo posle višegodišnje izloženosti svirepom emocionalnim i seksualnom zlostavljanju njihovog oca, a da je njihova majka alkoholičarka ponekad i sama učestvovala u tim zlostavljanjima. Tužilaštvo je osporavalo da je ikad došlo do zlostavljanja i izložilo svoju teoriju da su braća ubila svoje roditelje kako bi došli do ogromnog bogatstva koje je njihov otac stekao. Njihovo suđenje uskoro je postalo javni spektakl, koji su ljudi religiozno pratili kao sapunicu iz stvarnog života.

Velika većina Lajlovih i Erikovih prijatelja i rodbine verovali su u optužbu za zlostavljanje pripisivane Hozeu, ali je odbrana imala jedan veliki problem: Kiti možda nije bila savršena majka, ali prema dostupnim dokazima nije počinila ništa što bi navelo njene sinove da je ubiju, naročito ne na tako svirep način. Još je više zbunjivalo to što su, prema ljudima koji su dobro poznavali porodicu, i Erik i Lajl bili veoma bliski sa svojom majkom.

Doktor Vilijam Vikari, forenzički psihijatar koji je lečio obojicu braće nakon što su uhapšeni za ubistva, rekao mi je da je, tokom njegovih prvih nekoliko susreta sa Erikom, "ovaj želeo da govori samo o tome koliko su divni njegovi roditelji bili — kako je sjajan, talentovan i uspešan njegov otac bio, kako je brižna, pažljiva i topla njegova majka bila." Jedan od policajaca koji je radio na slučaju rekao mi je da su tokom istrage pronašli zapise telefonskih poziva koji su pokazali da su neki razgovori između Lajla i Kiti trajali tri, ponekad četiri sata. Ako je svako oko Erika i Lajla primetio idilični odnos između braće i njihove majke, šta je onda moglo da ih nagna da je ubiju?

Postoje dve glavne teorije zašto sinovi ubijaju svoje majke. Sigmund Frojd, koji je proveo veliki deo svojih istraživanja baveći se odnosima između roditelja i dece, tvrdio je da se sin koji ubije svoju majku brani od sopstvenih incestuoznih impulsa. (Za razliku od toga, sinovi koji ubijaju svoje očeve možda se rešavaju konkurencije "za vlasništvo nad majkom".) Drugi eksperti — kao što je doktorka Ketlin Hajdi, profesorka kriminologije na Univerzitetu u Južnoj Floridi koja je napisala četiri knjige o roditeljoubistvu — veruju da sinovi češće samo žele da preuzmu kontrolu. U svojoj knjizi Razumevanje roditeljoubistva, Hajdi tvrdi da su "muškarci koji su ubili svoju majku često navodili da su osećali kako je majka ili ambivalentna prema njima ili preterano dominantna. Za te muškarce se često tvrdilo da su razmišljali o činu ubistva svojih majki kao načinu da sačuvaju svoju muškost ili kao zaštitu od ekstremnih emocija koje je izazivalo ponašanje njihovih majki."

Psihijatar Fredrik Vertam, jedan od prvih doktora koji je opsežno istražio roditeljoubistvo, spojio je te dve teorije. U svojoj knjizi iz 1954. godine, Zavođenje nevinih, napisao je da su se "mnoga materoubistva počinjena uz upotrebu prekomerne sile desila u spavaćoj sobi i izazvali su ih trivijalni razlozi. Ovi zločini predstavljaju nesvesnu mržnju sinova prema majci u kombinaciji sa seksualnom željom prema njoj." Verhamova teorija zlokobno se poklapa sa slučajevima kao što je onaj Majkla Milera, koji je osuđen za seksualno napastvovanje sopstvene majke Margarite, nakon što ju je na smrt premlatio, ili Kevina Dejvisa, 18-godišnjeg Teksašanina koji je priznao da je ugušio, izbo i čekićem na smrt umlatio svoju majku pre nego što se upustio u seks sa lešom.

Oko dve trećine materoubistava počine odrasli sinovi (pre nego maloletnici), a u mnogim slučajevima ubistava majki koje sam istražila, zločini su bili na neki način seksualno motivisani. U nekim slučajevima, majka je bila ravnodušna prema seksualnom zlostavljanju koje je pretrpeo njen sin ili je i sama bila direktni seksualni zlostavljač; u drugima, umešala bi se u romantičnu vezu ili je ubica imao probleme koji se vezuju za seksualnu devijantnost. Oceubistva — kojih je dvostruko više neko ubistava majki — češće su bila rezultat zažarene svađe, "pucanja" ili scenarija motivisanog strašću koji je na kraju doveo do ubistva. U slučajevima u kojima su ubijena oba roditelja, kao što su ubistva porodice Menendez, motivacija nije uvek tako jasna. Katalizatori su varirali od tvrdnji o zlostavljanju, ljubomori, strasnim svađama, kontroli, pohlepi i otvorenom narcisizmu.

Tokom svedočenja Erika Menendeza na njegovom suđenju, on je plakao, trzao se i ridao dok je opisivao trenutke kad je gledao kako njegova majka jauče od višestrukih hitaca iz sačmarice koje su on i njegov brat ispalili ka njoj. Kasnije će porota proglasiti Erika i Lajla krivim za ubistvo prvog stepena svojih roditelja i osuditi ih na doživotni zatvor bez mogućnosti pomilovanja. Malo nas može da razume dihotomiju ljubavi prema roditelju dok istovremeno želite da ga ubijete. Ali možda su pitanja bez odgovora u ovom slučaju nekako očekivana.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu