Kako da se manje plašite smrti? Ova influenserka ima odgovor

Ovaj članak je prvobitno objavljen na VICE Netherlands.

Pandemija je mnoge od nas prisililada se ozbiljno suočimo sa sopstvenom smrtnosti po prvi put. Ne želim da naglašavam koliko se inače loše snalazimo sa ovim osećanjima, pogotovo jer nas savremeno društvo uči da se plašimo smrti, a ne da je prihvatamo kao prirodni deo egzistencije.

Klaudija Krobejša, 36, samoproklamovana “deathfluencer” i trener svesnosti o smrti, smatra da postoje mnogo jednostavniji načini da se posmatra kraj života. Na svom sajtu, Krobejša nudi trening kako se nositi sa žalošću i kako prevazići anksioznost kada se radi o sopstvenoj smrti. Ona je takođe sastavila i spisak groblja sa opisima u Holandiji, ali i po inostranstvu.

Pitala sam Krobejšu da sa nama podeli šest saveta kako da promenimo naše negativne asocijacije o smrti, bilo da se radi o našoj, ili smrti neke nama voljene osobe.

“Kada prihvatite da ćete jednog dana umreti, možete da istražujete šta to za vas znači. Možete početi da mislite o prethodnim iskustvima sa smrti, o tome kako vi posmatrate šta se dešava na kraju života. Zbog ovoga će vam umiranje delovati manje apstraktno i užasavajuće.

“Razmišljanje o smrtnosti je staro koliko i čovečanstvo. Latinska sentenca memento mori, u prevou ‘seti se smrti’, inspirisana je generacijama rimskih filozofa i umetnika. Ipak, zapadno društvo izbegava da misli o svojoj konačnosti. Razvoj medicine doveo nas je do toga da se više ne suočavamo sa smrću neprekidno, a sekulrizacijom ostali smo bez mnogih pogrebnih običaja, koji i dan danas nestaju. 

“Ovaj pokret svesnosti o smrti želi da promeni ovo. Biti svestan sopstvene smrtnosti je prvi korak. Ideja je vizualizovati najoptimalniju verziju sopstvene smrti kroz ‘meditaciju smrti’. Možete pronaći mnoge verzije ovoga onlajn. Na mom kursu tražim da ljudi zamisle gde žele da umru. kod kuće ili na nekom lepom mestu? Da li je neko tu ili ste sami? Zamišljanjem naših poslednjih trenutaka na Zemljui postižemo smirivanje, čime se polako oslobađamo straha.”

“Kada se vi ili neko vam adrag razboli i ne predviđaju da će živeti još dugo, ljudi često izbegavaju temu smrti ili ne priznaju da se to dešava. To je razumljivo, ali ukoliko odlučite da prihvatite realnost i da se suočite sa ovim teškim emocijama, možete ih polako transformisati.

“Kada je moj otac umro u bolnici kada je imao 83 godine, sedela sam sa njim, držala ga za ruku i govorila mu da ide na mesto gde će biti večno slobodan. Rekla sam mu da je okej da se prepusti i da ga volim puno. Priznati sebi da su to u pitanju nečiji poslednji trenuci je zaista važno za osobu koja umire, To im pomaže da odu mirnije. To može biti i prelepo iskustvo, ukoliko dozvolite sebi da prođete kroz tu bol.”

“Pričati o smrti sa porodicom i prijateljima može vam takođe dosta pomoći, čak iako ste zdravi i verujete da nema razloga da umrete uskoro. Ko zna šta vaši roditelji zaista misle o pogrebnom životu? Možda vaš partner već zna kako želi da izgleda njegova sahrana.

“Osmislite sopstveni plan za svaki slučaj. Smrt je lična stvar. Koje pesme želite da puštaju na sahrani? Šta biste da nosite? Da li biste pre da vas kremiraju ili da vas sahrane?

“Zapišite sve bitno na papir i recite voljenima za njega. Ipak, prvo im objasnite zašto to radite, kako ne bi stekli pogrešan utisak.”

“Prihvatiti smrt je lakše reći nego učiniti. Pokušajte da shvatite čega se tačno plašite. Toga kako ćete umreti? Da li se plašite da će vam telo istrunuti, ili da ćete patiti? Ili se plašite da će vas zaboraviti jer više ne postojite?

“Strah od smrti može biti izazvan traumom, kao što je da vidite smrt nekog bliskog, ili još gore, može biti izazvan katastrofičnim razmišljanjem. Ovakve misli ne pomažu, jer je realnost drugačija od onoga što mi predviđamo. Ne možete promeniti ono što će se desiti, ali imate kontrolu nad sadašnjim trenutkom.”

“Time što ćete sebe izložiti smrti, automatski ćete se više upoznati sa njom. Na primer, možete prošetati po obližnjem groblju. Pro tip: istražite koje su poznate ličnosti sahranjene tu - njihovi grobovi su često veoma interesantni. Tokom skorašnjeg obilaska groblja u Gaudi, holandskom selu poznatom po siru, pronašla sam grob tajne ćerke čileanskog pesnika Pabla Nerude. U pitanju je tužna priča, jer je devojčica rođena sa stanjem poznatim kao hidrocefalus [višak tečnosti u mozgu], tako da je Neruda napustio nju i njenu majku.

“Groblja su savršena mesta da istražite sopstvene misli o smrti. Ukoliko želite da zaronite dublje, možete i čitati knjige, na primer delo Ernesta Bekera o poricanju smrti, ili ono što je Pol Kudounaris pisao o običajima povezanim sa smrti širom sveta.”

“Kada shvatite da je smrt neizbežna, to vam promeni pogled na život. Vidite lepotu i u smrti i u konačnosti naše egzistencije na Zemlji. Možete istražiti koncept besmrtnosti - na primer, kod mitskih bića kao što su vampiri - primetićete da se često govori da se oni osećaju beznačajno.

“Baš zato što je prosečan ljudski vek samo 80 godina [u Holandiji], veoma smo svesni onoga što želimo od naših života. Kao smrtnici, slavimo život. Uče nas da ne čekamo kako bismo uradili ono što želimo. Zbog toga ne smemo biti uplašeni da prihvatimo svoju smrtnost.”