Pre nekoliko dana pažnju javnosti u regionu privukao je TikTok video jedne naše poznate trans jutjuberke, u kojem je ona napravila listu od 10 najneprijatnijih pitanja koja joj ljudi neprestano postavljaju.Ostao sam frapiran komentarima u kojima desetine ljudi uporno pokušavaju da joj objasne da je ona dužna da pred svima javno istrese sadržaj svojih gaća, jer, jelte, ona postoji isključivo kako bi edukovala narod na internetu i kako je potrebno da znamo da li ona ima penis ili vaginu, da bismo bili edukovani i zadovoljeni.
Reklame
“Pa kad pričate o svemu vezano za ove promene, normalno bi bilo da kažete i koji polni organ imate. Polni organ je deo tela i normalno je da ljude interesuje.”
Za početak - imanje ili nemanje penisa ili vagine ne određuje rod osobe, niti utiče na nečiju ljudsku vrednost. Dakle, da li je bitno? Ne. Da li je uvredljivo? Još kako. Ukoliko postavljate ovakva pitanja, osim što prelazite granicu pristojnosti, šaljete i poruku da ukoliko osoba ima penis – nije “dovoljno žena”, što jednostavno nije tačno.
Skrinšot: TikTok
Ove teme su okej u dva slučaja: da si joj doktor i da si joj partner.Razmišljajući o ovoj temi, došao sam do zaključka da definitivno nemam pojma kako bi informacija o tome koji polni organ ima neka osoba mogla biti edukativna za bilo koga ko se interesuje da sazna više o trans identitetima.
Skrinšot: TikTok
Nisam siguran ni u kom momentu je postalo normalno nemati granice po pitanju intime, iako to nije problem samo transrodnih osoba na internetu, već svih osoba koje spadaju u javne ličnosti - ali ovo bezobrazno insistiranje da neko javno otkrije svoju intimu pod mantrom edukacije - za mene je zaista potpuno novi nivo nekulture i nemanja granica. Doduše, ovo nisu odlike samo “needukovane opšte populacije”, jer sam i sam doživeo situacije koje ne bih poželeo nikome od osoba od kojih nikako ne očekujemo da će njihova pitanja biti neumesna ili održavati needukovanost.
Reklame
Na primer, prošle godine imao sam intervju sa novinarom NovaS, koji je intervju počeo pitanjem “a kako si se zvao pre”, a potom nastavio sa pitanjima o veličini, građi i funkciji mog penisa (što je zapravo vrlo zanimljvo, jer sam upravo to pitanje izvukao godinu dana kasnije na ispitu iz histologije). Naravno, nakon toga sam otkazao taj intervju i uputio gospodina na zvanične smernice o izveštavanju o trans osobama, nadajući se da će baciti pogled na to, te da ćemo intervju odraditi ispočetka. Umesto toga, dobio sam salvu uvreda, upozorenje kako trošim njegovo dragoceno vreme svojim bednim postojanjem i pitanje kako mene, pobogu, nije sramota da otkažem intervju koji je on “tako lepo upakovao”. Ne želim ni da zamislim na šta bi ličio taj tekst da je ikada video svetlost dana, niti da li ta upakovanost podrazumeva na koju stranu pakujem penis u gaćama. Ipak, nije mu bio problem da potroši svoje vreme na dvočasovno besno bauljanje u inboksu mog Instagrama, bezobrazno insistirajući na mojoj intimi, kako bi od nje zaradio na klikovima i čitanju. Tužno, očekivalo se više od nekoga ko se predstavlja kao novinar, a pritom je i sam pripadnik LGBT populacije. Možda bi imao više sreće kad bi ovakva pitanja postavio svojim sagovornicima na Kosovu, svu sreću mu želim u tome.Ipak, kako bih saznao da li moje iskustvo do detalja dele i druge trans osobe, kontaktirao sam Anu, trans ženu iz Novog Sada, i pitao je na koji način ovakva pitanja utiču na nju.
Reklame
“Redovno me u inbox-u sačekaju pitanja šta imam medju nogama, koliko cm, da li sam na hormonima, da li i kad planiram operaciju, imam li prave grudi”, priča Ana za VICE. “Ovo je jako degradirajuće za trans ljude, dobijamo poruku da su naša tela i naš identitet samo deo nečije fantazije i da smo mi tu samo da bi zadovoljili tuđa očekivanja. Ovakve stvari mnogo loše utiču na psihičko zdravlje”, zaključila je Ana.Važno je shvatiti da vam , baš kao i cis osobe, ni trans ljudi ne duguju ništa. Odgovor na pitanje da li neko ima penis ili vaginu ne može da vas edukuje ni o čemu, a ponajmanje o problemima trans zajednice.
Mi smo ljudi koji samo žive svoje živote: imamo društvene mreže kao i svi, i to što smo vidljivi i autovani nikako ne podrazumeva da smo enciklopedije znanja, niti da postojimo kako bismo zadovoljili vašu znatiželju, niti da naše postojanje generalno mora da se svede samo na naše trans identitete. To što je neko odabrao da želi javno da iznese i podeli jedan deo svoje priče, takođe ne znači da je ta osoba maskota, koja je tu samo da bi vas zabavila, edukovala i da možete da joj zavirujete u gaće.
