Žena koja uči rijaliti TV zvezde kako da ne skrenu s uma

Ovaj članak je preuzet sa Broadly-a

Tokom prošle decenije dogodilo se dvadeset i jedno samoubistvo učesnika rijaliti programa. Alison Barnard, stručnjak za velnes, želi da reši ove televizijske mentalne probleme.

Tokom prošle decenije dogodilo se dvadeset i jedno samoubistvo učesnika rijaliti programa. Hajdi Montag je priznala da joj je bilo teško da razlikuje sebe i svoju MTV personu, a ćerke „Pravih domaćica" trpele su pravo zlostavljanje zbog ovog programa. Jedna žena želi da unapredi duševno zdravlje ovih poznatih ličnosti. Ime joj je Alison Barnard; radi u Los Anđelesu kao velnes savetnik za razne rijaliti zvezde.

Barnard je licencirani lajf kouč i konsultant sa iskustvom na polju velnesa. Pre tri godine, započela je projekat za pomoć rijaliti zvezdama koji zove Luminary Program. Svoje usluge nudi TV starletama i pre nego što postanu poznate; između ostalog, uči ih kako da održe iskrene međuljudske odnose i kako da pomognu ljudima van svoje branše.

„Program podržava rijaliti učesnike koji žele da se fokusiraju na ravnotežu svoje ličnosti, da redefinišu svoj javni život u pozitivnom i društveno korisnom svetlu," kaže Barnard.

U telefonskom razgovoru, pitali smo Barnard zašto je osnovala ovaj program, šta misli o samoubistvima TV lica, i kako im se dešava da zaborave svoje prave identitete.

BROADLY: Kako ste došli na ideju da osnujete projekat za mentalni oporavak rijaliti zvezda?

Alison Barnard: Znala sam osobu koja je bila u jednom rijaliti šou, i često sam sa njim pričala o tom iskustvu. Kad sam ja odrastala, rijaliti televizija je tek počela da se probija, sećam se emisija koje sam kao dete gledala. A pre samo tri godine, bacila sam pogled na ovo što se sad snima i pomislila „Bože, kako su se samo stvari promenile." Toliko toga što se danas prikazuje uopšte i nije realno. Zapitala sam se kakve su moguće posledice po ljude koji se tamo prijave u nadi da neko traži njihove stvarne ličnosti.

Kako ste razvili program?

- Zvala sam razne slavne ličnosti, što rijaliti zvezde pod ugovorom, što bivše koje sad snimaju nešto drugo za TV, čak i jednog visoko rangiranog političara sa Zapadne obale. Sve sam ih pitala kako su doživeli tu tranziciju u žižu javnosti, kakve su bile prepreke, problemi, kako su se snašli da poprave stvari, i slično. Na osnovu njihovih odgovora sastavila sam program za podršku ljudi koji tek ulaze u taj posao.

Da li televizije svesno biraju ljude koji možda nisu mentalno spremni za slavu?

- Zaista ne mogu na to da odgovorim, ali i mene zanima. Bilo bi mi žao ako se ispostavi da je to slučaj, ali ne znam; iskreno, od ljudi sa kojima sam radila niko mi nije delovao ozbiljno nestabilno kad smo počeli. Rekla bih da televizije ne rade takve stvari, mislim da tu ima ljudi kojima je zaista stalo do učesnika.

Producenti utiču na zaplete, a kako to utiče na psihu samih učesnika?

- Nije akcenat na tome šta TV može da im uradi od psihe, više se radi o tome kako će reakcija da ih poremeti na emotivnom planu. Sve zavisi od toga koliko su spremni za krizu identiteta, i koliko su ljudi u njihovoj okolini spremni da ih podrže dok ih javnost razapinje.

- Ne mislim da su same televizije krive, one su prosto otkrile model koji im odgovara. Velika kulturna promena se odigrala u međuvremenu – pojava Tvitera i Fejsbuka. Društvene mreže su sve promenile za neke od tih ljudi, učinile su ih neposredno dostupne najširoj javnosti. Postalo im je očigledno šta javnost misli o njima, kako drugi vide njihov nastup na ekranu koji možda i nije bio stvaran. Uz reakciju porodice i prijatelja, to stvara krizu identiteta, stresa, izolaciju. Za to čovek mora da bude spreman, da se osposobi unapred da bi mogao uspešno sve da prebrodi.

- U mnogim rijaliti programima, učesnici se drže u zatvorenom prostoru po više meseci. Da li neke od njih šokira sam izlaz iz te alternativne stvarnosti?

- Kako da ne. Imala sam jednog klijenta čiji je šou išao po tom principu. Ljudi su raznoliki, ali ipak to liči na ono kad odu u neku radionicu, na izolovano mesto – povučeš se u kontrolisano životno okruženje, znaš šta da očekuješ, a onda kad izađeš, dočeka te ceo svet. Rijaliti zvezde odjednom budu suočene sa svim tim ljudima koji su ih gledali. Ume da bude stresno kad se napusti to uređeno okruženje.

Da li im krizu identiteta izaziva razlika između TV persone i stvarne ličnosti?

- Dešava se i to. Često potpišu te ugovore, mladi su ljudi, obično rane ili srednje dvadesete, a tada još ne znaš tačno sebe kao osobu. Van televizije, moraš da naučiš mnogo o svetu pre nego što formiraš identitet, da otkriješ koga voliš a koga ne voliš, ko ti odgovara, a čije društvo bi radije da izbegneš. Kad se uđe u taj rijaliti svet stvari se odvijaju po scenariju, čovek igra ulogu, samo pod pravim imenom i likom. U takvoj situaciji, gde vidiš negativne reakcije gledaoca na svoje odluke i svoj moral, čovek se nekad zapita – stani malo, ako svi kažu da sam užasna osoba, možda stvarno jesam?

Da li šou utiče na odnose koje su zvezde ranije imale, pre TV slave?

- Apsolutno. Na tome i radimo u okviru mog programa, pomažemo im da pripreme sebi bliske ljude na proces koji im predstoji. Veoma je poželjno razgovarati otvoreno i iskreno sa članovima porodice o učešću u rijaliti programu, o planovima i očekivanja, o ceni koju će platiti, o podršci koju su spremni da ponude. To se sve mora odraditi unapred da bi tranzicija za njih bolje prošla. Ako su ljudi iz njihove okoline nespremni na sve to, može svašta da se desi sa čim oni prosto neće umeti da se nose – bude kao da su naleteli na zid, preplavi ih sve to, ne znaju šta da rade. Naš program pokušava da ljude na vreme pripremi na sve te potencijalne probleme, da ponudi moguće strategije za rešavanje svih tih pitanja.

Da li je za rijaliti zvezde problematična što su slavni ali ipak ne zarađuju mnogo?

- To je česta pojava. Neki od njih su dobro plaćeni, ali neki zaista nisu – sve zavisi. Program se takođe bavi finansijskim planiranjem, kontrolom troškova. To varira od osobe do osobe, zaista, ali ljudi obično ne razumeju koliko malo novca zarađuje većina rijaliti zvezda.

Zašto se toliko rijaliti učesnika odlučuje na samoubistvo?

- Nekad je postojala granica između javnih i privatnih života. Društvene mreže otvorile su ta vrata, pa su oni sad izloženi raznim mišljenjima i zlostavljanju i trolovanju, a na tako nešto obično nisu navikli.

Da li su stvari lakše za filmske zvezde koje postepeno napreduju do slave, za razliku od rijaliti zvezda koje preko noći postanu poznate?

- Glumci prolaze kroz obuku, pa jednim delom znaju na šta se spremaju. Obično shvate da će se izložiti javnim kritikama. Pa ipak, njima je lakše jer su u pitanju uloge, što javnost zna i ne vezuje ih za konkretne likove koje igraju. A rijaliti zvezde se prave da stvarno jesu likovi koje tumače na ekranu, to je deo rizika. Šta god im producenti kažu, na njima je da preuzmu rizik da će javnost pomisliti da je neka osobina zaista njihova, bilo to slučaj ili ne.

Da li bi pomoglo da postoje sindikalna udruženja rijaliti zvezda, ili da država uvede pravila ponašanja za tu industriju?

- Bilo bi im lakše. Neki ljudi nisu spremni da produže ugovor jer ih sve ovo toliko poremeti. Ako televizija želi da učestvuju, dobro bi bilo da je osoba spremna na to.

Da li slava nekad izaziva probleme čak i za ljude koji se pripreme za to što ih čeka?

- Čula sam razne slavne ličnosti koje misle da su potpuno upoznate sa celim procesom kako kažu „Ako ne znaš ko si pre nego što se proslaviš, javnost će te definisati." Zaista vredi uložiti vreme i razmisliti o sopstvenom identitetu, o tome kakva osoba bi htela da budeš, o tome šta bliski ljudi cene kod tebe. Važno je osloniti se na to, uspostaviti čvrste stavove jer će iskušenja svakako uslediti. Kad ljudi pokušaju da nametnu svoju percepciju tvoje ličnosti, moraš da znaš kako da se ogradiš.

Zašto je volonterski rad značajan za duševno zdravlje?

- To je ključna stavka u mom radu. Kad te cela javnost drži na oku, kad svaka odluka koju doneseš ili izjava koju izneseš ima značajne posledice, kad svi pričaju ili misle o tebi, jako je važno da možeš da iskoračiš iz tog začaranog kruga. Najlakše je održati ravnotežu, ostati skroman, svesno delovati van tog okruženja, ako možeš da pomogneš ljudima koji sa industrijom nemaju nikakve veze. Tako za sebe nađeš neki identitet na koji možeš da se osloniš kad te onaj život uznemiri, kad počneš da se pitaš da li vredi biti rijaliti zvezda.

Da li bi zvezde mogle bolje da se psihički pripreme za teret slave?

- U velikoj meri bi im pomogla podrška i pre angažmana i tokom samog rijaliti nastupa. Mislim da se mora dobro upoznati sa onim što predstoji. Mislim da im dobro dođe iskrena, precizna kritika toga što se dešava. Programi podrške su zaista od ključnog značaja. Moj posao nije da ih ubedim da se ne bave rijaliti profesijom. Moj posao je da im kažem „Dobro, sad kad ste odlučili da se prijavite za šou, da vidimo kako da vam pomognemo da se što bolje i što sigurnije osećate tokom svega toga." Mislim da bi im same televizije u velikoj meri pomogle ako bi obezbedile takvu uslugu.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu