Prosečna kornjača je biće osuđeno na propast.Mnoge vrste kornjača mogu da žive skoro jednako dugo kao i ljudi, i više od 50 ili 60 godina. Ali mnoge od njih ne dožive ni blizu te starosti. U osnovi, sve što živi na ovoj planeti pokušava da ih pojede, a većina kornjača ne poseduje nikakav sistem za odbranu, sem oklopa. Njihova staništa surovo preuzimaju ljudi, a automobili su im među najvećim neprijateljima. Kornjača mora da doživi bar osam, a najčešće 25 godine pre nego što je dovoljno zrela za razmnožavanje. Hirurškinja za kornjače Sju Karsters, sa kojom sam razgovarao u Centru za zaštitu kornjača Ontario , na dva sata vožnje od Toronta, kaže mi da zrela ženka kornjače mora da položi 1,500 jaja da bi jedna od njenih beba imala šansu da dostigne njene godine.
Reklame
Možda je pre ko zna koliko miliona godina svaka kornjača imala šanse da dostigne starost, kao što je to i priroda namerila, ali svakako to nije slučaj otkako su se ljudi pojavili na ovoj planeti. U južnom Ontariju, sedam od osam vrsta kornjača je na listi ugroženosti; u Ontariju živi najviše kornjača u Kanadi, i najčešće izlaze na puteve, kaže ona.Ali ako je scena koju sam zatekao u Centru za zaštitu - gde se povređene kornjačke operišu i oporavljaju - neki pokazatelj, ne piše im se dobro.Centar za zaštitu kornjača sakriven je u malom tržnom centru gde su svi lokali označeni brojevima na zastorima, umesto opisima poslovnih aktivnosti. Centar je veliki koliko i mala zubarska ordinacija, i okružen je, sa jedne strane malom kancelarijom jednog računovođe, a sa druge, malom prodavnicom kompjutera. Da li sam pomenuo da je Centar mali?Kada sam stigao, skoro svaki milimetar prostora bio je pokriven plastičnim kantama u kojima su se operisane i lečene kornjače hladile u vodi. Hodnik je oivičen tim kandama, kancelarija sa mikroskopom prepuna kornjača u kantama i lavorima, a čak i u maloj operacionoj sali se našlo mesta za nekoliko kornjača na oporavku od intervencije. Neke su bile velike i moćne kornjače veličine ovala, a druge mnogo manje i slađe, šarenih oklopa, kakve ih poznajemo iz naših dvorišta i parkova. Samo kretanje po centru zahteva veliku i pažljivu koordinaciju.
Fotografije: autor
Reklame
Dok smo Karsters i ja pažljivo preskakali prepreke, rekao sam joj da mi je malo žao kornjača, jer nikada nisam imao utisak da su nekom nekad nešto nažao učinile. Doktorka se složila i dodala: "Nažalost, moraju da žive sa ljudima."Scena bi bila užasna da se nalazimo u bolnici za ljude, ali na moju sreću, ovo je bolnica za kornjače. Neki od pacijenata su imali male flastere na oklopima, a najgora povreda koju sam video bio je amputirani ud, što je nekako i slatko na neki užasno tužan način?Skoro sve povrede su posledica gaženja na putu, kaže lekarka, a fotografije "nesreća" nisu za one slabog stomaka.. Doktorka Karsters najčešće koristi zubarsku bušilicu da bi napravila sićušne rupe u oklopima kornjača, a zatvara ih ortopedskom žicom ili superlepkom. Ostatak lečenja zavisi od same kornjače.Centar je registrovana dobrotvorna organizacija koja uglavnom živi od privatnih donacija i rada volontera, i očigledno je na ivici pucanja. Kada je centar osnovan pre deset godina, kaže doktorka, stizalo je oko 30 kornjača godišnje, što šumskih, što morskih. Kada sam posetio centar, Karsters kaže da ima oko 1,000 pacijenata i 3,000 jaja.Povećan broj pacijenata je plod sve raširenijih napora da ljudi donose povređene kornjače, kaže ona, ali veliki uticaj imaju i klimatske promene. Zbog visokih temperatura, kornjače su opuštenije i češće izlaze na kopno i puteve.
Dr Karsters vrši operaciju. Foto: autor
Reklame
Ljudi u centru se na sve načine trude da olakšaju dolazak pacijenata i dok smo Karsters i ja ćaskali u obrazovnoj bašti iza centra, dva tipa u majicama sa oznakom lokalnog čistača bazena došla su da nakvase par kornjača koje žive tu."Čine nam uslugu jer se naš gazda žali da koristimo previše vode, a oni su iz susedstva", kaže Karsters smeškajući se. "Mislim da ih je neko zaveo."Najbolji način da sprečimo da kornjače završe na njenom operativnom stolu, kaže Karsters je da izgradimo tunele ispod glavnih puteva i sa plaža da bi kornjače mogle bezbedno da prolaze. To su takozvani "ekopasaži", i u Ontariju je već nekoliko napravljeno. Ali sve dok ih ne bude još više, Karsters kaže da ljudi moraju mnogo više da vode računa.Molim vas, malo poštovanja za kornjače.
