Deset pitanja koja ste oduvek želeli da postavite IKEA prodavačici

Ovaj članak je prvobitno objavljen na VICE Germany.

IKEA širom sveta zapošljava skoro 200,000 ljudi, proda po policu svakih pet sekundi, ima godišnji promet u visini BDP-a Gane, i distribuira kataloge kao da su Biblije. Postoji čak i IKEA mjuzikl, kako ne bi postojao.

Da bih saznala o stvarnim događajima iza tih statističkih podataka, obratila sam se Hani koja već osam godina radi po raznim IKEA autletima širom Nemačke. Tridesetogodišnja Hana kaže da bi rado ostala u firmi kad bi joj ponudili fleksibilnije radno vreme. Pseudonim koristimo upravo kako bi zadržala posao.

VICE: Da li znaš tačno kako se izgovaraju švedski nazivi proizvoda ili nagađaš?
Hana: Imamo obuku, ali mahom se nagađa. Prodajemo dečije krevece čija imena Nemcima zvuče vrlo nepristojno kad se izgovore. Ima i ona četka za WC šolju po imenu Viren („virusi“ na Nemačkom). Često se zapitamo zašto IKEA insistira na originalnim nazivima svakog artikla.

Ima li seksa u izloženim krevetima?
Ima, te priče kruže po svim odeljenjima. Kreveti su izloženi sa raznim prekrivačima, tako da nije teško sakriti se. Navodno su kolege zaticale parove čak i u plakarima. Bude ih nekad odmah do kase. Ja lično nisam nikog zatekla baš na delu, ali svaka čast onima što se seksaju po plakarima – to sigurno nije lako izvesti.

Nabroj nam najodvratnije stvari koje IKEA mušterije rade.
Firma je s razlogom počela da stavlja pleksiglas preko izloženih WC šolja, sa strelicama koje usmeravaju mušterije ka najbližem stvarnom toaletu. Neka deca, a ponekad i odrasli, uporno pokušavaju da zapiške te neupotrebljive šolje.

Jednom je kupac progutao pet hot dogova zaredom, sve ih ispovraćao, okliznuo se i pao u svoj izbljuvak, a onda tražio da mu platimo odštetu – kao, što nam podovi nisu bili čisti. Ali sve smo videli, imali smo čak i snimak sigurnosnih kamera, tako da je odustao.

Da li je tačno da odlazak u IKEA prodavnicu može da upropasti vezu dvoje ljudi?
Tačno je. Srećnim parovima ne preporučujem da kupuju kod nas. Obično ide ovako: žena bi da istraži sve što imamo u ponudi, muž se smori već kod prvih pokretnih stepenica, a IKEA ih uporno zapljuskuje raznim zvucima i bojama, pa bude kao da su pijani.

Jednom sam videla par koji je pokušavao da kupi neke ormare; on je sve već odlučio ali ona je htela još da planira, softver nam je tog dana pao kao što se često dešava. Njih dvoje su nešto pokušavali da smisle ali je on na kraju bacio sve dokumente, viknuo joj „Radi šta hoćeš“ i besno izašao. Ona je nešto vrištala za njim, a onda počela da plače.

Koji su IKEA proizvodi najgore sranje?
Popularan je jedan Lack stočić od samo 5 EUR koji ume da se ulubi ako malo jače spustiš čašu na njega. Ljudi nam ga stalno vraćaju, mi naravno prihvatamo reklamaciju, ali realno bi trebalo da znaju šta kupuju – to je samo šperploča prevučena plastikom. Ako hoće kvalitet, možda bi trebalo da ulože malo više novca.

Koliko brižljivo nadgledate samouslugu?

IKEA dobro zna da takvim kasama samo mami lopove. Osoblje je obučeno da motri na krađe, a naravno sve je pokriveno kamerama. Ko planira da ukrade nešto, najbolje bi mu bio da nam nekako odvrati pažnju – da recimo započne razgovor sa nekim od zaposlenih dok provlači robu preko skenera i tako nešto provuče neprimećeno. Ima i mušterija koje zapakuju jedan proizvod unutar drugog, jeftinijeg. Ali dosta smo strogi sa lopovima, ne damo im da odu dok ne dođe policija.

Može li da se prelepi jedna cena preko druge, niža preko više? Da li to prolazi?
To je klasika. Moraš da paziš da nova etiketa ne bude manja od stare, inače ćemo primetiti. Takođe, skupi proizvodi imaju laserske tagove u samom kartonu, pa kod njih ne ovaj pristup pomaže.

Jednom je kupac zalepio Lack etiketu na Bestå proizvod. Stvar je u tome da Bestå često košta preko 400 EUR, dok je najskuplji Lack artikal oko 50 EUR. Još je bio dovoljno glup da sa tim proba da izađe preko naplatnog pulta sa osobljem. Kasirka je odmah primetila šta radi, a on pocrveneo i pobegao. Još te kod tog prelepljivanja terete za utaju poreza, a ne sam krađu.

Da li neki koriste Småland kao besplatan dnevni boravak?
Roditelji retko kasne više od sat vremena da preuzmu svoju decu. Maksimalno vreme je dva sata, posle toga počinjemo da ih zovemo. Kad ih nema, odmah znamo da uopšte nisu u samom objektu. Svašta im kažemo kad se najzad pojave.

Nije moguće ostaviti nam dete na celodnevni boravak; zaposleni su obavezni da pozovu policiju kad vreme istekne, iz bezbednosnih razloga. Småland je za decu od tri i više godina, roditelji nekad lažu da bi nam ostavili mlađu decu, ali mi pitamo same klince. Tako mala deca ne umeju da slažu.

Koje te mušterije najviše nerviraju?
Prirodno nadrndani ljudi – njih kad nešto dodatno iznervira, nemoguće ih je smiriti. Onda imaš one „IT bankare“, kako ih ja zovem, dođu u odelu i prave se da su nešto posebno; nekad pitaju gde se nalazi taj i taj artikal i kažu nam samo broj. Kako ja da po broju znam o čemu pričaš, kad imamo preko 8,000 proizvoda? Tu su i oni koji zloupotrebljavaju reklamacije, čim isflekaju tepih hoće da ga zamene.

Najgori su kad mi donesu odvratan prljavi madrac, bude sav od mokraće i krvi i boga pitaj čega još. Očekuju da ga tek tako preuzmemo golim rukama. Kad pitaš u vezi sa čim je reklamacija, kažu „Ne znam, nešto mi nije udoban.“ IKEA ima takav sistem da se sve prihvata, što je nama zaposlenima naporno ali ne vredi da se čovek svađa.

Šta misliš o ljudima koji u IKEA prodavnice dolaze samo zbog hrane?
Ne znam u čemu je tu problem, hrana stvarno nije loša. Slatki su mi penzioneri koji stoje ispred vrata u cik zore, grebu da ih pustimo, i onda žure da ugrabe svoje omiljeno mesto u restoranu. Kad je trebalo po prvi put da otključam vrata, nisam znala kako se to radi; dok sam se snašla, ispred je već bilo njih dvadesetak, pokazivali su mi gde je brava.

Jedna stvar koja me nervira je kad ljudi kupe hot dog pre nego što pođu u kupovinu. Stoje i pričaju sa prodavcem, a luk im pada iz zemičke na sve strane, cure prelivi na pod, širi se onaj odvratan miris… zašto prvo ne kupite šta hoćete, pa onda sednete da jedete?