Sve vrste biciklista, od najgoreg do najmanje lošeg

Prvobitno objavljeno na VICE UK.

Nekada ste voleli svoj bicikl, je li tako, dok ste još bili dete. Žurili ste kući iz škole kako biste uspeli da uglavite dragocenih pola sata vožnje u krug u zadnjem dvorištu sa najboljim drugom pre nego što padne mrak i majka vas pozove unutra na večeru.

Ali sada ste odrasli i vožnja bicikla više nije zabavna. To je samo način da stignete na posao, a da ne dajete 10 odsto plate jebenom gradskom prevoznom, iscrpljujuće je i živite u stalnom strahu da će vam neko ukrasti bajs iako ste spiskali ogromne pare na zaista skup lanac, a svake druge nedelje doživljavate iskustvo bliske smrti pod točkovima kamiona.

Najgore od svega? Drugi biciklisti. Svi su užasni – oni koji su brži od vas, ali, da sve bude čudnije, i oni koji su sporiji od vas; oni koji sve to shvataju ozbiljnije od vas, ali, da sve bude čudnije, mrzite čak i one kojima je manje stalo do toga nego vama – ali koji od njih su stvarno najgori? Je li došlo vreme da se svi oni rangiraju??? Znate šta, mislim da jeste.

Bez ikakvog premca najbolji gradski biciklisti na ulicama koji postoje, zato što svako ko je u stanju da zadovolji moju specifičnu žudnju izazvanu mamurlukom za veoma skupim sušijem nedeljom u 11 prepodne prostim dodirom dugmeta, za mene je pravi heroj. Nije bitno čak ni to što vas nekako izrade da potrošite 18 funti na veoma prosečan vegetarijanski hamburger i limenku dijetalne kole ili da 70 odsto vremena sve stiže ledeno: odbijam da osudim svakoga ko može da donese tri različite vrste pice od kiselog testa direktno na moj prag kad ne mogu da sakupim dovoljno energije ni da se uspravim pod tušem, a kamoli izađem iz kuće. Ostavljajte bakšiš biciklistima dostavljačima. Heroj, svaki od njih.

Kuriri na bajsu visoko se kotiraju na ovoj listi zato što su jebeno hardkor i ne želim da se kačim s njima, a to je zato što kuriri na bajsu: i. voze strašno brzo i agresivno kroz saobraćaj; ii. mogu da viknu "MIČI SE" veoma, veoma, veoma glasno; iii. nose one male kape sa dignutim obodom, što te kape čini – i molim vas, objasnite mi logiku ovoga ako grešim – tehnički potpuno besmislenim? i iv. u šest od deset slučajeva imaju jedan od onih dugih pramenova dredova koji im se migolje niz leđa poput crva i zavlače za pojas, i ne želim da se naljute i dodirnu me njim. Svi borave na forumima i ručaju zajedno u malim specijalnim zonama za kurire. Kad bi se okupili da osnuju bandu, svi bismo žešće najebali.

Veoma kul dok ste bili predpubertetlija i išli na bicikli-kros kroz razne uređene predele sa starijim rođacima, ali svako ko je spreman da potroši stotine funti na prednji amortizer i kao odrasla osoba dobrovoljno provodi teško zarađene vikende u centrima za aktivnosti u prirodi u Eping Forestu, žao mi je što to moram da kažem, jeste teška devica.

Iliti: ljudi čiji je glavni razlog za biciklizam to što je "zeleniji", a ne to što "ne žele da troše 4,50 funti dnevno da bi nabijali lice u pazuh nepoznate osobe na prometnoj gradskoj liniji". Nerviraju zato što su bolji ljudi od vas – recikliraju i znaju koliko im iznose računi za energiju – ali su i prilično iritantni zato što često mirišu na baštu i misle da su japanke odgovarajući izbor obuće za voženje bicikla.

Sada je 2018, momci; nađite novi hobi. Fixie bajkovi nisu bili kul još od "The Dickhead Song". "Ali brzine nisu…" Ma odrastite već jednom.

Znate koji su: oni što su bili u Amsterdamu i trude se da oponašaju njihovu biciklističku kulturu kupovanjem onih uvrnutih, teških, starinskih holandskih bajkova na kojima morate da sedite istinski uspravno da biste ih vozili, samo zarad #estetike. Kad ne izazivaju ogromne zastoje u saobraćaju vozeći ispred autobusa brzinom od tri kilometra na sat, obično mogu da se sretnu kako zauzimaju čitav prolaz dok guraju bicikl kroz neku vrstu urbane pijace kupujući fensi sir i svež hleb da bi ih poneli u korpici kao ekstremno džentrifikovana verzija one stare reklame za Hovis. Vrlo iritantno… ali estetika. Želim ono čime se oni rade.

Šta je u vezi sa neizbežnom gomilom četrnaestogodišnjaka koji dižu bicikle na jedan točak ispred svake prodavnice toliko duboko uznemirujuće svakoj dovoljno matoroj osobi da legalno uđe i kupi pivo? Iskreno bih radije jela suvi tost za doručak nego da moram da se probijam kroz gomilu klinaca u školskoj uniformi koji kruže okolo na BMX-ovima da bih kupila pakovanje putera. Apsolutno zastrašujuće. Neko bi trebalo da snimi horor film o ovome. Ili da otvori omladinski klub! Jedno od ta dva!

Greg iz prodaje izračunao je da će, ako dolazi biciklom na posao umesto da se vozi vozom iz Dartforda, uštedeti preostalu polovinu depozita na kuću u roku od osam godina i sada ustaje u 5.30 svako jutro da bi mogao da se vozi 90 minuta i ima dovoljno vremena da se presvuče čim stigne u kancelariju. Što bi sve bilo savršeno u redu da nije činjenice da vas svaki put uporno obaveštava kad je postigao novi lični rekord (PRESTANI DA GOVORIŠ "STRAVA APP", GREG, POKUŠAVAM DA SKUVAM ČAJ) ili napadnog samozadovoljstva sa kojim vas dočekuje svaki put kad stignete u kancelariju sa zakašnjenjem od 45 minuta kad god je podzemna železnica u štrajku. Jeste, Greg, možda ćeš jednog dana stvarno biti vlasnik nečeg svog, ali niko ne želi ni da ti prismrdi zato što se tuširaš u onoj maloj prostoriji pored toaleta, tako da ko je tu stvarno na dobitku?

GoPro je u startu jadan zbog same činjenice da svako ko rukuje jednim misli da su ekstremni sportovi kul i da je njihova lična vizura, ono, spuštanja niz tobogan nešto izuzetno integralno i važno za šire ljudsko postojanje. Ali kad su vezani za kacigu i naoružani protiv svakog nesvesnog pešaka koji ima drskost da iskorači na drum punih pola sekundi pre nego što se upali zeleno, postaju ne samo jadni, već i izuzetno torijevski raspoloženi. Molim vas, recite vašem ocu da se smiri, dobiće još jedan moždani udar.

Iskreno pitanje: da li je iko ikada stvarno koristio brompton da bi stigao od tačke A do tačke B ili su to samo statusni simboli u vrednosti od 1.400 funti za ljude koji čitaju Fajnenšel tajms? Živim u Londonu sada već punih pet godina i iskreno mogu da vam kažem da nikad nisam videla nekog da ga vozi, ali sam zato videla 10.000 muškaraca crvenih u licu poput cvekle po imenu Ričard kako se probijaju u već prepunjen vagon podzemne železnice u špicu vukući jednog takvog za sobom, zauzimajući mesto još jedne čitave osobe. Biciklistički ekvivalent kupovine BMW-a u krizi srednjeg doba.

Zašto svaki put kad se vraćate bajsom iz Teska s ogromnim kesama besprekorno izabalansiranim s obe strane upravljača vašeg drevnog bicikla neki lik koji želi da bude Kris From u jednoj od onih replika takmičarske majice na tufne odluči da projuri pored vas kao da se radi o poslednjih sto metara Tur De Fransa umesto pešačkoj ulici u predgrađu severnog Londona? Skini te svemirske naočare, druže, i prestani da briješ butine. Nikad nećeš biti takmičarski biciklista: ti si praktično samo momak koji igra mali fudbal obučen kao da je Mesi.

Znate li koji je zabavan i kul način da upoznate ovaj predivni grad? Tako što nećete biti odgovorni za hospitalizaciju komjutera jer ste naglo zakočili nasred kružnog toka.

Znate šta? Bolje da ništa ne govorim.

@RosieHew