Najgluplja pitanja koja su ženama u Srbiji postavljali na razgovoru za posao

Kada pričamo o debilnim pitanjima koja su nam postavili na razgovoru za posao to ne može da prođe bez čuvenog "Zašto želite ovaj posao?" Kako se odgovara na ovo pitanje? Posebno ako je reč o sranje poslu? Na primer: Od malena sam želela da budem u mogućnosti da priuštim hranu?

Znali smo da su glupa pitanja na razgovoru za posao sastavni deo naših mizernih života, ali nismo znali, tj. nismo imali dokaz da je ženama mnogo gore. Novo istraživanje sa Univerziteta u Kaliforniji je konačno potvrdilo sve naše sumnje. Naučnici sa ovog univerziteta su uradili analizu sadržaja na osnovu građe od 119 snimljenih intervjua za posao i zaključili da žene stvarno moraju da trpe više sranja kako bi došle do posla. Potencijalni poslodavci su žene više prekidali dok su govorile i dobijale su više potpitanja od muških kolega što im je davalo manje vremena da ispričaju sve relevantne informacije o sebi i daju ubedljiv zaključak intervjua.

Ove informacije me nisu začudile jer znam da i žene u Srbiji često moraju da trpe mnogo kretena kako bi nešto postigle u životu. Zbog toga sam pitala svoje poznanice da mi ispričaju najgluplja i najbezobraznija pitanja koja su dobile tokom razgovora za posao.

Pogledajte VICE film: Čekajući ceo život na posao: Vukovci

Najgluplja pitanja koja sam dobila na razgovoru za posao su redom:

Sva tri pitanja su tokom istog intervjua, samo da napomenem. To je bio moj prvi poslovni intervju. Konkurisala sam za rad u jednom call centru. Došla na intervju, samo direktor je bio u kancelariji i on me je intervjuisao. Ne sećam se kako je počeo razgovor i da li je bilo normalnih pitanja jer sam na kraju ostala u šoku. Ispostavilo se da treba da znam sve o delatnosti firme i da radim ne samo kao operaterka nego i nešto u računovodstvu. Ja sam na svako pitanje odgovorila iskreno jer u tom trenutku mi mozak nije radio da shvatim da tako ne treba da izgleda razgovor za posao.

Bila sam previše zbunjena, jer je on hteo da se zaposlim i obećavao mi da ću brzo dobiti unapređenje jer vidi u meni potencijal. Jezivo. Na kraju je tražio da ostanem sa njim u kancelariji i da dočekamo neke njegove klijente, u fazonu da već krenem da se adaptiram na prostor. Moja uloga je bila bukvalno recepcionerke, dočekala ih, ponudila ih pićem i posle sedela i slušala razgovor. Sve je to trajalo dva i po sata.

Na kraju kad sam otišla odatle i hladne glave, shvatila sta sam upravo proživela rekla sam da mi ne pada na pamet da radim tu. Poslala sam mejl da ne prihvatam ponudu i dobila odgovor da na osnovu izveštaja sa intervjua delujem kao osoba kojoj je neophodan posao i da sam imala jedinstvenu priliku da razgovaram sa direktorom, da razmislim jos malo i javim. Moj konacčan odgovor je bio ne. Kasnije sam saznala da ta firma ima manje od 10 zaposlenih i da im je račun u blokadi već godinama, a predstavili su mi se da su u top pet u regionu u toj oblasti

Fun fact: direktor je muž jedne naše estradne pevačice.

Jednom sam na intervjuu za posao dobila pitanje koje me je potpuno šokiralo. Prijavila sam se za posao u jednoj piceriji i na razgovoru su me pitali da li mi je problem ako kasni plata. Pošto nisam bila prinuđena da radim u tom trenutku, već mi je samo bila potrebna dodatna kinta, rekla sam da mogu da tolerišem jedan dan ili dva, ali da je sve preko toga previše. Naravno, nisam dobila posao. Obavestili su me da nisam izabrana jer nisam spremna na saradnju.

K sam za posao na jednoj televiziji pre 10 godina i pitali su me kada planiram da zatrudnim. Tada se nisam iznenadila jer sam još bila student pa sam mislila da je to normalno pitanje. Tek posle shvatiš da su debili. Rekla sam da ne planiram decu jer nisam ni fakultet završila, i dobila sam posao i radila dve godine. Kapiram da je to tada bilo u sklopu neke procedure, jer je bilo pitanje za pitanjem, nije bilo kod nekog 'privatnika' u stilu provociranja. Mislim da su to postavili svakom ko je tada došao, jer im je bio potreban siguran radnik koji treba da nauči posao. Ali opet, pitanje kao pitanje je degutantno. Sada kada imam 31 godinu i naravno da mi to nije normalno, a sa 21 samo želiš da radiš jer misliš da možeš da promeniš svet.

Ne pada mi na pamet neko uber debilno pitanje koje sam dobila na razgovoru za posao, iako mi skoro sva uobičajena pitanja zvuče kao da su za maloumne. Znaš ono sugestivno pitanje "Šta volite u timu?" Pa daj mi reci ko je dovoljno glup da odgovori "Volim zapovedati i lenčariti, sprdati se sa kolegama i unositi haos i nemir?" Svi će reći šablonski "Timski sam igrač, volim biti deo tima." Ne znam, takva pitanja su mi uvek kretenska.

Ime je promenjeno zbog zaštite privatnosti*

Još na VICE:

"Prisustvujemo galopirajućem trendu mržnje prema ženama"

Žene u Srbiji dominiraju na fakultetu, a gube na tržištu rada

Kako i čime je potpomognuto nasilje nad ženama u Srbiji