Kako fotografisati terorizam

Tekst je prbovitno objavljen na VICE France.

Upozorenje: Tekst sadrži uznemirujuće prikaze.

Amerikanac Piter van Agtmel radi kao fotograf za Magnum, a istorija mu je pokretačka strast. Njegov poslednji rad, „Kratak vizuelni istorijat ISIS doba“, je kolekcija 40 slika od 19 autora koje prate istoriju terorističke organizacije poznate kao Islamska država. Najranije fotografije potiču iz 1941. godine, dok su najnovije snimljene tokom oslobođenja Mosula 2017.

„Ne želimo da umanjimo uticaj koji su ovi zločini imali na milione ljudi, ali ovim radom ISIS predstavljamo u širem istorijskom kontekstu“, piše Agtmel u uvodu u „Kratak vizuelni prikaz“, prvi u novoj Magnum ediciji „Hronika“, reportažnih pamfleta koje priređuju razni fotografi.

Razgovarali smo sa Piterom u Parizu na temu ovog projekta i poteškoća na koje se nailazi u nameri da se ovekoveči terorizam.

VICE: Kako si se probio u profesiju fotoreportera?

Peter: Počeo sam u univerzitetskim novinama. Kasnije sam u sklopu stipendije Evropskog parlamenta otišao u Rumuniju gde je trebalo da dokumentujem stanje sirotišta u toj zemlji. Tu sam imao prilike da shvatim šta su snage a šta ograničenja fotografije. Otkrio sam i granice profesionalne etike, što mi je dalje pomoglo da spoznam svoju odgovornost u ulozi fotoreportera.

Veći deo karijere dokumentujete teroristička dešavanja. Šta vas je motivisalo da stvorite ovu nešto širu selekciju radova tog tipa?

Tokom napada na Pariz 2015., zatekao sam se u jednom lokalnom restoranu nedaleko od Bataklana. To iskustvo me je motivisalo da ispričam opsežniju priču o događajima koji su nas doveli do te tačke. Hteo sam da ponudim nešto više od uprošćenih medijskih narativa, a ujedno i nešto pristupačnije.

Naizgled je fokus na formiranju Islamske države.

Želeo sam da prikažem nešto više od nasilja i razaranja, predistoriju pokreta, ISIS se nije spontano pojavio jednog dana negde u pustinji. Istorija seže u prošlost čak do Osmanskog carstva, zato smo morali da na početku dodamo hronološki prikaz. Fotografi nekad zaborave na tu daleko širu sliku.

U selekciji nema mnogo fotografija ISIS boraca. Da li je to bila svesna odluka?

Postoji samo jedna na kojoj se vidi grupa, a i nju nisam bio siguran da li bi trebalo uključiti. Retko pristaju na fotografisanje, osim u situacijama u kojima je čitav narativ pod njihovom kontrolom.

Koliko je teško naći pravu meru između onoga što treba prikazati i onoga što je bolje sakriti?

Ja se trudim da održim ravnotežu. Nema smisla praviti se da nasilje i brutalna zlodela ne postoje. Opet, ne treba ni preplaviti publiku takvim prizorima. Kad se radi reportaža vezana za ratna dejstva ili terorizam, važno je prikazati koliko su komplikovane situacije u pitanju, ponuditi širu sliku okruženja iz kog ti prizori potiču. Taj pristup pruža nam mogućnost da obradimo subjekte na razne načine. Neki od njih su lepi, neki su brutalni, neki nadrealni, a nekad su svi ti aspekti vidljivi odjednom.

Slede izabrane fotografije iz kolekcije pod naslovom „Kratak vizuelni istorijat ISIS doba“.